Dobrica Ćosić i Slovenci
Autor: Dragoljub Todorović
U akciju spašavanja socijalizma i konačnog rešenja srpskog nacionalnog pitanja po svojim umišljenim vizijama, po Rankovićevom modelu centralistički i unitarno organizovane Jugoslavije, po sovjetskom uzoru planske privrede, Dobrica Ćosić, sa svojim odanim i dugogodišnjim prijateljima istih političkih ubeđenja, proverenim u mnogim delikatnim i dobro organizovanim sesijama paralelnih centara vlasti pod njegovom komandom, kreće polovinom osamdesetih godina.
Ćosić svoj pohod na Jugoslaviju, u cilju njene reorganizacije po svojim merilima, počinje podbunjivanjem i organizovanjem građana srpske nacionalnosti na Kosovu kao grupe za pritisak na organe vlasti, druge narode i republike u Jugoslaviji. Međutim, pošto je ova akcija za Ćosić a i njegovu kamaraderiju bila vrlo značajna, moglo bi se reći sudbonosna, kako se radilo o biti ili ne biti, morala je biti sveobuhvatna, precizna, dobro organizovana i isplanirana. Ćosić je smatrao da projekat koji je zamislio i koji je počeo da realizuje mora da ima svoj pisani program, mora da ima dokument iza koga će stajati neka značajna institucija srpske kulture. Pošto je on bio siva eminencija, pravi i stvarni faktor odlučivanja i vlasti u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, odlučio se za tu ustanovu nauke i kulture, koju je on lično najviše zloupotrebio, kompromitovao i politizovao u njenoj dugogodišnjoj istoriji. Ćosić je organizovao, dao ideju, osnovne i ključne stavove i direktno učestvovao u izradi i objavljivanju pisanog dokumenta pod naslovom Memorandum SANU, koji je predstavljao dokument u kome je u pisanom obliku izlož en i obrazložen Ćosićev program ozdravljenja, spašavanja i učvršćivanja socijalizma kao i rešavanja srpskog nacionalnog pitanja.
Da bi svoju zamisao, koja je već imala formulisan programski dokument u vidu Memoranduma SANU, zatim svoje izvršioce oličene u organizovanim Srbima sa Kosova, ostvario i sproveo u život, Ćosić je morao da obezbedi podršku (makar i prećutnu) još jednog naroda i jedne republike u tadašnjoj Jugoslaviji. Opredelio se za Slovence i Sloveniju.
Razmotrićemo Ćosićeva nastojanja da u direktnim kontaktima sa Slovencima obezbedi podršku ili bar prećutnu saglasnost za njegov plan i scenario rešenja krize u posttitovskoj Jugoslaviji sa akcentom na konačno rešenje srpskog nacionalnog pitanja, što naravno podrazumeva socijalizam, unitarizam i sve ostalo što je detaljno razrađeno i predviđeno u Memorandumu SANU. Analiziraćemo sam Memorandum, njegov nastanak, sadržinu, prezentiranje javnosti i naravno, presudnu, glavnu i suštinsku ulogu Ćosića u njegovoj ideji, nastanku, sadržaju i objavljivanju.
U periodu od 1984-1988. godine, u periodu neposredno pred propast komunizma u Istočnoj Evropi, raspad Sovjetskog Saveza, pad Berlinskog zida i svrgavanje Čaušeskua, Ćosić pokušava da pridobije Slovence za srpsku stvar, pre svega za podršku kosovskim Srbima (koje je Ćosić instrumentalizovao), onda za podršku promeni Ustava i novi koncept ustrojstva Jugoslavije (koji će biti formulisan u Memorandumu SANU ubrzo nakon prvog kontakta sa Slovencima).
Ćosić se odlučio za Sloveniju i Slovence iz nekoliko razloga: najpre, zbog toga što u Sloveniji živi neznatan broj Srba, pa Srbi ne mogu predstavljati remetilački faktor u Sloveniji; zatim što su Slovenci kao mali narod izloženi asimilatorskim pretenzijama Austrije i Italije; onda, zbog toga što Sloveniji kao razvijenoj republici odgovara srpsko tržište; dalje, što su Slovenci krajem 19. i početkom 20. veka ispoljavali izrazito i intenzivno slavenofilske ideje; na kraju, Slovenci su pod pritiskom okupatora, fašističke Italije i Nemačke, preterani iz Slovenije i tada su našli utočište u Srbiji gde su bili srdačno, bratski i prijateljski primljeni. Ćosić je računao i na dosta hladne i ne baš prijateljske odnose između Hrvata i Slovenaca koji su susedi, kao i na činjenicu da su Albanci ipak daleko i kilometarski i po mentalitetu i po svakom drugom kriterijumu od Slovenaca, koji pored toga, u to vreme ispoljavaju posebnu netrpeljivost prema južnjacima.
Prvi kontakt Ćosića sa Slovencima održan je u ljubljanskoj kafani Mrak 16. novembra 1985. godine. Sa Ćosićem su bili njegovi najbliži saradnici i najiskreniji istomišljenici, praksisovci Mihailo Marković i Ljubomir Tadić. Slovence su predstavljali urednici i saradnici novog nezavisnog časopisa Nova revija Niko Grafenauer, Taras Kermauner, Milan Apih, Tine Hribar, Spomenka Hribar, France Bučar, Ivo Urbančič i Jože Snoj. Posle tog sastanka usledila je Ćosićeva prepiska sa Nikom Grafenauerom, Tarasom Kermaunerom i Spomenkom Hribar.