Jedan nesentimentalan pristup politici

Autor: Miroslav Svirčević

JEDAN NESENTIMENTALAN PRISTUP POLITICI

Aleksandar Pavković, Slobodan Jovanović, Jedan nesentimentalan pristup politici, Biblioteka “Politika i društvo”, br. 74, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i “Službeni glasnik”, Beograd 2008.

Nema sumnje da se knjiga dr Aleksandra Pavkovića posvećena ličnosti i naučnoj zaostavštini Slobodana Jovanovića pojavila pred domaćom čitalačkom publikom u pravi čas. Našoj pravnoj nauci, političkoj teoriji, sociologiji, istoriografiji i književnoj kritici prosto nedostaju kritički osvrti na impresivan intelektualni opus sigurno jednog od najvećih i najuglednijih srpskih (i jugoslovenskih) pravnika i istoričara 20. veka. Tokom poluvekovne komunističke tiranije u Jugoslaviji, dela Slobodana Jovanovića su pratila njegovu ličnu sudbinu. Osuđen na revolucionarnom sudu 1946. kao “narodni neprijatelj” na dvadesetogodišnju kaznu zatvora uz gubitak političkih i pojedinih građanskih prava, konfiskaciju celokupne imovine i gubitak državljanstva, Jovanović je ostatak života proveo u emigraciji. Istovremeno, na njegove naučne radove, književne kritike, eseje i objavljene knjige polako je padala prašina, da bi u jednom trenutku bile potpuno pokrivene velom zaborava. (Nastavak…)

Prva biografija Stojana Protića

Autor: Dobrica Gajić

PRVA BIOGRAFIJA STOJANA PROTIĆA

Dejvid Mekenzi: “Stojan Protić, srpski novinar i državnik”, Službeni glasnik – Politika AD, Beograd 2008, prevod Života Ivanović

Knjigom “Stojan Protić, srpski novinar i državnik”, dr Dejvid Mekenzi, penzionisani profesor Univerziteta Severna Karolina, nastavlja niz svojih biografskih studija u kojima je obradio nekoliko najznačajnijih imena naše politike i državnosti. Mekenzi je, kao što pokazuje njegova bibliografija, neumorni istraživač glavnih tema iz srpske istorije 19. i početka 20. veka i autor radova koji su se dobrano odomaćili u našoj istoriografiji kao nezaobilazni izvori za sagledavanje tog perioda. Pojedinim studijama Mekenzi je, bez ikakvog glorifikovanja, ispunio ono što su ovdašnji istoričari propustili da urade i zbog toga mu treba odati dužno poštovanje. Nešto od toga je već i učinjeno. Visoko vrednujući Mekenzijev doprinos, SANU ga je izabrala za svog člana 1988. godine, što je priznanje koje dovoljno govori o reputaciji koju ovaj istoričar uživa u našoj sredini.
(Nastavak…)

Rehabilitacija Borislava Pekića

REHABILITACIJA BORISLAVA PEKIĆA

REŠENJE O REHABILITACIJI

Reh. br. 265/07

OKRUŽNI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudije Olivere Pajić, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Mirjane Aranđelović, članova veća, u pravnoj stvari podnosioca zahteva Ljiljane Pekić iz Beograda, ulica Borislava Pekića 7/3, koju zastupaju punomoćnici advokat Vesna Popović i advokat Predrag Diković iz Beograda, ulica Brankova 23/10, radi rehabilitacije pokojnog Borislava Pekića, bivšeg iz Beograda, doneo je dana 17.12.2007. godine:
(Nastavak…)

Rehabilitacija političkih osuđenika u Srbiji (2)

Jovica Trkulja,
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu

REHABILITACIJA POLITIČKIH OSUĐENIKA I KAŽNJENIKA U SRBIJI (2)

U pravnom savladavanju autoritarne prošlosti jedan od važnih koraka je rehabilitacija političkih osuđenika i kažnjenika. Taj korak je veoma težak i bolan jer su tokom poluvekovne autoritarne vladavine i nepravne države mnogobrojna lica bila osuđivana mimo važećih pravnih normi, ili na osnovu neprimerenih i necivilizacijskih propisa. Zapravo, osnov kažnjavanja bila je politika partijske države i njena rigidna ideologija. Time je žrtvama političke represije naneta velika nepravda a društvu istorijska sramota.
(Nastavak…)

Indigo papir i tajni poslovi

Autor: Dragoslav Mihailović
književnik, Beograd

INDIGO-PAPIR I TAJNI POSLOVI

Čitavu sedmu deceniju XX veka proveo sam u teškom razmišljanju šta da radim sa javnosti nedovoljno poznatom pojavom zvanom Goli otok, gde sam i sam kao sasvim mlad čovek izvesno vreme boravio. Strašno me je uznemiravalo što se o Golom otoku piše – neću da kažem neodgovorno, nego ponekad i s iskrenim uverenjem – da je takav tragičan događaj bio potreban, jer je Tito njime nešto u tadašnjoj Jugoslaviji, kao, spasao. Ja, međutim, takvo pisanje nikad nisam drukčije ocenjivao nego kao udbaško. U mome razmišljanju, koje nije bilo za javnost, pomagali su mi i neki prijatelji, kakav je, recimo, bio Borislav Mihajlović Mihiz. Ali i oni su umeli da greše.
(Nastavak…)

Verba volant, scripta manet

U Sremskoj Mitrovici je 13–14. juna 2008. godine održan XVII festival besedništva “Sirmium lux verbi”. U ovoj rubrici Hereticusa objavljujemo besede učesnika koji su pobedili u kategoriji autorske besede i kategoriji ex tempore.

Kristina Balać
student Fakulteta za medije i komunikacije
Univerziteta Singidunum u Beogradu

VERBA VOLANT, SCRIPTA MANENT

Okupili smo se danas ovde da govorimo, a od mene se, međutim, očekuje da kažem da reči lete. Zar nije paradoksalno zahtevati od govornika da uzdiže pismo, a reč svoju da kudi? Zato vam ja o napisanom govoriti ne mogu. Ali vam želim pokazati kako se reči upisuju u srce.

“Ona je kurva”, rekao je moj otac u sudnici. Za mene. On je rekao, a oni su zapisali. Zapisnik će zastariti i oni će ga baciti. Baš njih briga! A meni je ta reč zasekla srčani mišić. Oče, zar o meni da govoriš?! I napisao mi je mnogo posveta, razglednica, pisama nakon toga. Mrtva slova na papiru ne mogu da ugase živu reč koja pulsira duboko u mom biću. Kurva!
(Nastavak…)

Crnogorski jezik

U Sremskoj Mitrovici je 13–14. juna 2008. godine održan XVII festival besedništva “Sirmium lux verbi”. U ovoj rubrici Hereticusa objavljujemo besede učesnika koji su pobedili u kategoriji autorske besede i kategoriji ex tempore.

Stojan Mićović
student Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

CRNOGORSKI JEZIK

I opet je na početku bila reč. A iz te reči je nastao jezik, a iz jezika pesma, a iz pesme nacionalna svest. Pa kad neko hoće da razruši ovaj narod, on zna da to mora da uradi preko njegovog temelja, preko njegovog jezika.

Danas, svi smo svedoci stvaranja jednog novog po pate jezika. Nje-govi lingvisti ističu da imaju neka tri slova: s’, z’, c’. Ali na ta tri slova nisu napisani Gorski vijenac i Luča mikrokozma. Sa ta tri slova nisu pisali ni Njegoš, kralj Nikola, Marko Miljanov, Stefan Mitrov Ljubiša, Lalić, Pekić, Bulatović…

Svi znate onu našu narodnu pesmu: “Djevojko moja napoji mi konja”. Kada bi se ova pesma prevodila na crnogorski jezik u nekom bu-dućem crnogorskom bukvaru, prevod bi glasio ovako: “Đevojko moja napoji mene konja”.
(Nastavak…)

Problem naših dana je što su mudraci puni sumnje, a budale tako sigurne

U Sremskoj Mitrovici je 13–14. juna 2008. godine održan XVII festival besedništva “Sirmium lux verbi”. U ovoj rubrici Hereticusa objavljujemo besede učesnika koji su pobedili u kategoriji autorske besede i kategoriji ex tempore.

Dragoslav Otašević
student Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

PROBLEM NAŠIH DANA JE ŠTO SU MUDRACI PUNI SUMNJE, A BUDALE TAKO SIGURNE

Ćutatelji su čudna sorta, u njihovom društvu svi ćute jedni drugima iza leđa. Oni vam nikada neće reći šta stvarno misle, što ih čini izuzetno opasnim jer se, kao paraziti, hrane glupostima drugih, čemu, evo, i ja dajem svoj doprinos.

Iako je mudar, ćutak ne sumnja, on je siguran u sebe. Budući da nema prirodnih neprijatelja, svaki napad na njega je, u stvari, pucanj u prazno. Valjda zato narod i štedi municiju.

A, što ja vama ovo pričam? Pa, kada bi narod samo znao koliko malo pameti vlada svetom…
(Nastavak…)

Licemerje

U Sremskoj Mitrovici je 13–14. juna 2008. godine održan XVII festival besedništva “Sirmium lux verbi”. U ovoj rubrici Hereticusa objavljujemo besede učesnika koji su pobedili u kategoriji autorske besede i kategoriji ex tempore.

Aleksa Radonjić
student Pravnog fakulteta Univerziteta Union, Beograd

LICEMERJE

Tom parolom neki, koji nas pozivaju da podržimo Srbiju, nam govore da treba da obratimo pažnju na patnje naših sunarodnika na Kosovu i Metohiji.

To je zanimljivo, jer među njima ima nekih koji ‘99. godine istom tom narodu sa Kosova nisu dozvolili da uđe u Čačak.

O očuvanju Kosova i dobrobiti Srba iz te pokrajine puna su usta i onima koji su svojom pogubnom politikom doveli do toga da nas bombarduje 19 zemalja, da faktički ostanemo bez tog istog Kosova, a izbeglice sprečili da dođu u Beograd.
(Nastavak…)

Sloboda nije vredna ako ne uključuje slobodu da se greši

U Sremskoj Mitrovici je 13–14. juna 2008. godine održan XVII festival besedništva “Sirmium lux verbi”. U ovoj rubrici Hereticusa objavljujemo besede učesnika koji su pobedili u kategoriji autorske besede i kategoriji ex tempore.

Maša Savićević
student Fakulteta za medije i komunikacije
Univerziteta Singidunum, Beograd

“SLOBODA NIJE VREDNA AKO NE UKLJUČUJE SLOBODU
DA SE GREŠI” (Gandi)

“U početku bi Reč.” I Bog stvori muškarca i ženu te, kao najidealnijim svojim stvorenjima, pruži da uživaju u miru i blagostanju; dok god ne posegnu za Drvetom spoznaje dobrog i zlog. Drvo ko’ drvo – niti više niti manje bitno od neke druge biljke ili životinje; obično, malo, zabranjeno drvo. Ne uskraćeno, samo zabranjeno. Ipak, na njima je bilo hoće li ga se kloniti ili ne. Pored svega, pružena im je sloboda da odaberu.
(Nastavak…)

Srećna je zemlja kojoj heroji nisu potrebni

U Sremskoj Mitrovici je 13–14. juna 2008. godine održan XVII festival besedništva “Sirmium lux verbi”. U ovoj rubrici Hereticusa objavljujemo besede učesnika koji su pobedili u kategoriji autorske besede i kategoriji ex tempore.

Branislava Jovanović
student Pravno-poslovne škole, Beograd

SREĆNA JE ZEMLJA KOJOJ HEROJI NISU POTREBNI

Moj otac nije bio tu. Nije me slušao dok sam se smejala i nije me tešio kad sam plakala. Propustio je moju maturu, propustiće moje venčanje, i propušta priliku da me vidi i čuje i sada na ovom mestu. Ko zna kakve si još događaje propustio kojima bi se ponosio mnome? Ali, ja znam šta sam propustila i šta nisam doživela. Tu gde smo sada, nemamo budućnosti. Imamo, samo, veliko iskustvo i dugu tradiciju padanja i propadanja, a nikako da naučimo. Do guše u dugovima i bez cilja pokušavamo, ne znam po koji put, da se izmigoljimo i da nastavimo. Gubimo poverenje, teritorije, stanovnike i živote. Narod je umoran, puške su nam prazne, džepovi još prazniji, a entuzijazam istrošen. Koga bismo ovaj put i sa kojim oružjem poslali u rat? Ne vidim rešenje u tome. Samo jadikujemo i ništa ne preduzimamo. (Nastavak…)

Ideološki krugovi Đorđa Stankovića

Autor: Marinko M. Vučinić,
publicista, Beograd

IDEOLOŠKI KRUGOVI ĐORĐA STANKOVIĆA

Slika naše javnosti najbolje se može ocrtati kao niz zatvorenih krugova, niz ustaljenih i nepomirljivih stavova i ideoloških koncepcija, predrasuda i uzaludnih pokušaja da se uspostavi ozbiljan dijalog pre svega o najkompeksnijim i najkontroverznijim pitanjima naše savremene istorije. Ideološke podele kao da su i dublje i nepomirljivije nego ikada. Rasprave o rehabilitaciji ljudi koji su stradali nakon Drugog svetskog rata ili bili potpuno marginalizovani u našoj naučnoj i medijskoj javnosti, samo su još jedan izraz i potvrda naše nespremnosti i nesposobnosti da unesemo duh racionalnosti i objektivnosti u raspravu o najznačajnijim društvenim i političkim pitanjima i izazovima naše političke istorije.
(Nastavak…)

Mandala ili kultura sećanja i “rehabilitacije”

Autor: Đorđe Stanković
šef Katedre za istoriju Jugoslavije,
Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

Mandale ili kultura sećanja i “rehabilitacije”
(“Rehabilitacija Milana Nedića”, NIN br. 2002, 24.07.2008.)

Mandala je reč iz sanskritskog jezika i u svom opštem značenju prevodi se kao krug. Slike kruga u različitim religioznim običajima, ali i psihologiji, ponajviše označavaju – igru. Figure “kružne igre” ima u tibetanskom budizmu ali i u tekijama derviša. Ona je i jantra u budizmu i dezorijentisana ličnost u psihologiji. Individualne mandale imaju, kako tvrdi Karl Gustav Jung, “neograničeno mnoštvo motiva i simboličkih varijacija”. Tako se u određenim naukama, a posebno u istorijskoj, stvaraju personificirani automati, određene metode ili mitovi – mandale.
(Nastavak…)

Otporaši su dobili krila i poleteli

Dragan Džonić
 bivši aktivista OTPOR-a, Zaječar

OTPORAŠI SU DOBILI KRILA I POLETELI

● U čemu se OTPOR u Zaječaru razlikovao od OTPOR-a u Beogradu?

Zaječar je mali grad – 53.000 ljudi. Svi se uglavnom poznaju, zna se svačija životna priča, i tako da u principu nije moglo ništa da se sakrije. Kada smo osnovali OTPOR u Zaječaru, moj drug Vlada Stanković i ja, već prvo veče morali smo da idemo do Niša, u centralu OTPORA južne Srbije, da bi uzeli materijal: plakate, letke, pristupnice, bedževe… Po povratku, pošto nismo ni imali kancelariju, a nismo ni bili prijavljeni i registrovani kao organizacija, održali smo sastanak pored kancelarije Demokratske stranke u Zaječaru. Dogovorili smo da krenemo da lepimo plakate svakog drugog-trećeg dana, da ne bi imali problema sa lokalnim vlastima i policijom. Iste večeri, posle sastanka, kada smo se okupili nas desetak, prvih aktivista OTPORA, počeli smo da lepimo plakate. Međutim, već posle 40- 45 minuta zaustavila nas je patrola policije i rekli su nam da se odmah raziđemo. Naravno da nismo hteli – skonili smo se, pa smo opet krenuli dok nas nisu priveli i počeli da zapisuju naše podatke. Tada je došao komandir SUP-a i rekao da neće biti problema, pustiće nas da odemo i neće nam uzimati podatke, samo da to više ne radimo. Tada smo pušteni, znači držali su nas pola sata i pustili nas da odemo. Nastavili smo sa lepljenjem prema našeg dogovoru i primetili smo da su uvek tačno znali kuda smo se mi kretali, gde ćemo i šta ćemo da radimo… (Nastavak…)

Ne pričajte gluposti posle 5. oktobra

Nenad Cekić,
Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

NE PRIČAJTE GLUPOSTI POSLE 5. OKTOBRA

● Vi ste osnovali “Radio Indeks” za vreme studentskog protesta ’92. godine?

Jeste. To je malo duža priča. Ja ću vam ispričati kraći istorijat. Kada sam se vratio iz vojske 1984. godine, izabran sam za glavnog i odgovornog urednika studentskog radio programa pod nazivom “Indeks 202”. To je bilo sat vremena na “Beogradu 202”, državnoj radio stanici. Ali imali smo neku autonomiju u okviru tog programa, sat vremena dnevno. To je bila najslušanija emisija u bivšoj Jugoslaviji. Bila je malo drugačija – imali smo “Indeksovo radio pozorište”. To je bila baza odakle smo krenuli. “Indeks 202” – to je bila redakcija od dvadesetak ljudi, ali se stalno menjala, jer je bila studentska redakcija. Ljudi su dolazili i odlazili. Od samog početka, otkako sam postao glavni urednik “Indeksa 202”, moja ideja je bila da pokušamo da popravimo celodnevni program i dobijemo radio stanicu. Ja sam na tome radio, preko raznoraznih kanala, od 1985. godine. Prva radio stanica koju smo mi napravili bila je B92. (Nastavak…)

Pobuna građana

Čedomir Čupić,
Fakultet političkih nauka, Beograd

POBUNA GRAĐANA

● Zašto ste podržavali studentski protest 1996/1997. godine?

Mislio sam da treba da budem uz svoje studente. U novembru 1996. pozvali su me najbolji studenti, oni koji su imali najbolje ocene kod mene, i tražili su da se na Platou obratim studentima. Bilo je to 29. novembra 1996. godine u prisustvu, prema pisanju štampe, 25. 000 studenata. Obratio sam se studentima i podržao njihove zahteve, koji su bili umereni i minimalistički. Smatrao sam da će studenti, ako budu uporni, istrajni i odgovorni, te zahteve ostvariti. To je bila suština mog obraćanja. Rekao sam da je dobro što su preuzeli odgovornost za svoju zemlju. Najbolje je kada pobuna ide od mladih koji će sutra živeti u toj zemlji u svojim najboljim godinama, pripremiti starost i ostaviti kapital budućim generacijama.
(Nastavak…)

Poruke i pouke srpskog oktobra (10)

Gospođa Silvia Nadjivan, saradnik Politikološkog instituta u Beču, od aprila do avgusta 2003. godine boravila je u Beogradu i prikupljala građu za svoju disertaciju “Dobro planirana spontanost. Pad Miloševićevog režima kao inscenirana masovna demonstracija 2000. u Srbiji”. Tom prilikom ona je uradila kvalitativne, polustandardizovane intervjue sa tridesetak ličnosti iz političkog, naučnog, medijskog i kulturnog života Srbije. Glavna pitanja su se odnosila na uzroke koji su doveli do 5. oktobra 2000, na ulogu masovnih protesta i glavnih aktera u tim zbivanjima, na karakter i domašaj promena. Njen istraživački cilj bio je da iz perspektive različitih aktera prikaže smisao istorijskih zbivanja, a na osnovu autentičnog svedočenja – tzv. govorne istorije. Kao što se istorija menja, tako se menja i percepcija pisane istorije. U tom smislu ova zbirka razgovora je svojevrsni istorijski dokument, koji se u različitim vremenima različito percipira.
Svi prilozi koje objavljujemo u ovom i narednim brojevima u rubrici Intervju su u izvornom obliku u kome su bili izgovoreni. Nikakve sadržinske i stilske izmene nisu činjene, kako bi razgovori sačuvali dokumentarnu vrednost, autentičnost i spontanost komunikacije.

Poternica za Sonjom Liht

Autor: Marinko M. Vučinić
publicista, Beograd

POTERNICA ZA SONJOM LIHT

U e-novinama, elektronskom podlistku Peščanika, svojevrsnoj digitalnoj verziji Betona, osvanula je pre nekoliko dana klasična poternica namenjena Sonji Liht. Kao posebno ekskluzivna vest objavljeno je da će ona biti novi ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama i da će to imenovanje doći kao nagrada za njeno angažovanje u izbornoj pobedi na parlamentarnim i predsedničkim izborima. Poznajući dobro način političkih obračuna kojim se uporno služi Pera Luković, inače glavni urednik ovog podlistka, nije veliko iznenađenje da je i Sonja Liht stigla na red da bude izložena najprizemnijoj medijskoj harangi i hajci. Ovaj agilni kolumnista i društveno–politički radnik liberalno–demokratskog i beskompromisnog opredeljenja toliko puta nam je demonstrirao svoj bogati repertoar političkih diskvalifikacija, najgrubljih uvreda, difamacija, podmetanja i najvulgarnijih ličnih napada upravljenih upravo ka tome da se politički protivnik što više ponizi i oblati. Ni Sonja Liht nije mogla da bude izuzeta. Jer u izdatoj poternici Pera Luković nije izneverio svoj način obračuna sa političkim protivnicima koji su se usudili da ne dele beskompromisni pogled na svet ovog političkog i medijskog delatnika. Međutim, kada je Pera Luković odluči da nekome pokaže kako na delu izgleda beskompromisno vođenje ideološke i političke borbe, onda se tu više ne biraju reči, a argumentacija se svodi na lične uvrede i najteže diskvalifikacije.
(Nastavak…)

Politički mazohizam Demokratske stranke

Autor: Marinko M. Vučinić
publicista, Beograd

POLITIČKI MAZOHIZAM DEMOKRATSKE STRANKE

U našoj politici možemo gotovo svakodnevno otkrivati mnoštvo apsurda, nelogičnosti i nedoslednosti i to je postalo već opšte mesto političkog života. Može se slobodno reći da je politika u Srbiji čudesna tvorevina, sazdana od isključivosti, kontroverznih i nemogućih političkih saveza i koalicija i iznad svega želje da se vlast održi po svaku cenu i bez obzira na osnovne političke ideje na koje se stranke pozivaju u izbornim kampanjama kada se daju najnerealnija obećanja i najneverovatnije izjave. Tako dobijamo čudnovate i nelogične političke koalicije u čijoj je osnovi vapijuća nedoslednost i odsustva elementarne političke načelnosti. Ideološku konfuziju i nemoguće političke mešavine možemo prepoznavati na svakom koraku a to se naročito može jasno videti u vreme izborne kampanje kada na površinu isplivava naš najcrnji politički talog. To su specifični politički derivati koji svedoče da se politika u našoj sredini pretvara u neku vrstu političkog švedskog stola na kome može da se nađe za svakog po nešto Izgubljena je ona nužna i neophodna politička profilisanost određenih političkih koncepcija i organizacija i sve se sada sliva u mutnu i tmastu plutajuću političku kaljugu.
(Nastavak…)

Beseda o demokratiji, civilizaciji i kulturi

Autor: Borislav Pekić
književnik, Beograd

BESEDA O DEMOKRATIJI, CIVILIZACIJI I KULTURI

Demokratija je, ma koliko je smatrali najboljim od svih rđavih vidova ljudske zajednice, istovremeno i njen najneprirodniji oblik. U prirodi, koja čini genetsku osnovu našeg postojanja, bili vernici ili nevernici, demokratije nema. U čoporu majmuna, zna se ko je gazda. Tigru ne treba saglasnost koze da je pojede, niti se zmija s mišem sporazumeva oko toga ko će čiji ručak biti. Između mungosa i kobre obed se odlučuje očajničkim ratom, koji ne poznaje konsenzus, ni pravo veta. A jedno od najbitnijih demokratskih načela, obezbeđenje prava manjine, jer većina je već i brojem zaštićena, u prirodi nije poznato. Orao, u apsolutnoj manjini prema jatu jarebica, ne podleže zakonu većeg broja, i ne pristaje da ga one pojedu, iako mu demokratija to izričito nalaže. Pravo zajemčuje sila, pravda je uvek za jačeg.
(Nastavak…)

Verbalni delikt i duševno obolenje

Autor: Tomislav Krsmanović
publicista, Beograd

VERBALNI DELIKT I DUŠEVNO OBOLJENJE

1. Uvod

U nekim bivšim socijalističkim državama istočne Evrope, uključujući i SFR Јugoslaviju, i bivši SSSR, u poslednjim dekadama njihovog postojanja postojala je sklonost da se rastući trend političke disidencije tretira kao opasna društvena snaga, koju po svaku cenu treba onemogućiti, uključujući u to i psihijatriju.
(Nastavak…)

Zoran Đinđić kao politički besednik

Autor: Dejan A. Milić,
publicista, Beograd

GOVORNIČKI PROFIL DR ZORANA ĐINĐIĆA

Poštovane dame i gospodo,

Određenje govorničkog profila dr Zorana Đinđića teško je moguće bez sveobuhvatnog sagledavanja njegove ličnosti u istorijskom kontekstu, omeđenom istorijskim prilikama u Srbiji (ali i u Evropi) u poslednjih petnaestak godina njegovog života. Stoga je možda potrebno da na početku ovog izlaganja i ja nešto kažem o Zoranu Đinđiću kao srpskom političaru poslednje dekade dvadesetog i prvih godina dvadeset prvog veka.
(Nastavak…)

Knjige Dositeja Obradovića u Rumuniji i na rumunskom

Autor: Stevan Bugarski,
publicista, Temišvar

DOSITEJEVE KNJIGE NA RUMUNSKOM I U RUMUNIJI

Dositej je, ako ne prvi, a ono među prvim srpskim piscima čije je delo prešlo granice jezičkog područja, te je rano prevođeno i štampano u drugim zemljama. Prvi prevodi bili su rumunski, i to još za Dositejevog života.
(Nastavak…)

Značaj rehabilitacije

Autor: Stojan M. Mićović
student Pravnog fakulteta, Beograd

ZNAČAJ REHABILITACIJE

Rehabilitacija potiče od latinske reči rehabillitatio, što znači povratak oduzetih prava i povratak dobrog glasa, tj. časti. Danas se ona primenjuje kao pravna rehabilitacija u državama koje su preživele autoritarnu prošlost, a koje žele da uspostave demokratski poredak i demokratski sistem vrednosti. Ona afirmiše ideju ljudskih prava, dajući joj prvenstvo nad svim ideologijama i političkim stavovima i razlikama. Pravna rehabilitacija u užem smislu označava mere koje se odnose na ukidanje osude, odnosno kazne, dok mere pravne rehabilitacije u širem smislu idu za tim da otklone posledice osuđenosti. Tako rehabilitacija u širem smislu podrazumeva obeštećenje žrtava za narušeno zdravlje, pretrpljene fizičke bolove i strah, za prekinutu karijeru, vraćanje konfiskovane imovine i priznavanje vremena provedenog u zatvoru kao radni staž. Međutim, rehabilitacija nema samo pravnu dimenziju, već ona duboko seže u sve sfere našeg društva. Zato razlozi njene primene ne leže samo u poštovanju načela pravne države i vladavine prava, već je njen ratio i u potvrđivanju sociološko-kulturnog, istorijskog i moralnog sazrevanja jednog naroda. Da je rehabilitacija samo pravni pojam, ona i ne bi uspela da izvrši ulogu koja joj je namenjena, jer bi tada značila samo puko poništavanje osuđujućih presuda, bez moralne osude, koja je najefikasnija sankcija.
(Nastavak…)

O rehabilitaciji iskreno

Autor: Dušan Marković
advokat, Beograd

O REHABILITACIJI ISKRENO

Tehnički izgled Zakona o rehabilitaciji

Zakon o rehabilitaciji objavljen u Službenom glasniku Republike Srbije broj 33/06 dana 17.04.2006. godine jedan je od najkraćih zakona donetih u novijoj istoriji srpskog zakonodavstva. Sa svojih devet jasnih i konkretnih članova on predstavlja dobar primer izbegavanja dosadašnje prakse obimnog i često kontradiktornog regulisanja raznih oblasti koje zakoni regulišu. Ono što je glavna karakteristika Zakona o rehabilitaciji svakako je izražen liberalistički pristup samom postupku i dokazivanju. Zakon je očigledno isključivo procesnog karaktera i njime se na jednostavan način izbegavaju zamke koje postoje u važećim procesnim zakonima, a vezane su za predmet postupka, dokazivanje aktivne legitimacije, teret dokazivanja, troškove postupka i rok za izjavljivanje žalbe protiv rešenja o odbijanju zahteva. Zakon je restriktivan u delu koji se odnosi na dug rok za postupanje organa uprave po zahtevu suda i ostvarivanja prava na naknadu štete i pravo na povraćaj konfiskovane imovine. Zbog ovako liberalnog regulisanja ove oblasti, sud ima veliku slobodu u vođenju postupka i odlučivanju po zahtevima za rehabilitaciju, s obzirom na to da ni na koji način nije ograničen velikim brojem procesnih odredbi, čija povreda može dovesti do komplikovanja postupka. Sudska vlast u primeni ovog Zakona ima mogućnost da pokaže svoju vrednost i nezavisnost od izvršne vlasti na taj način što će postupke po zahtevima za rehabilitaciju rešavati brzo i nepristrasno, imajući u vidu važnost procesa rehabilitacije u razvoju pravnog sistema Srbije i u okviru toga zaštite najosnovnijih prava građana Srbije.
(Nastavak…)

Ako zaboravimo prošlost, nećemo imati pravo na budućnost

Autor: Živko Topalović,
glavni i odgovorni urednik časopisa “Most”, Šabac

AKO ZABORAVIMO PROŠLOST, NEĆEMO IMATI PRAVO NA BUDUĆNOST

Dame i gospodo,

U ime udruženja građana “Most”, u ime potomaka žrtava, u ime istine i pravde i u svoje lično ime zahvaljujem organizatorima ovog okruglog stola: Kongresu srpskog ujedinjenja u Austriji, Zadužbini Studenica u San Francisku i Ministarstvu za dijasporu, što sam pozvan da učestvujem na njemu i iznesem saznanja o najstrašnijem zločinu u istoriji moga grada, Šapca, grada koji je do tada u svemu bio na ponos svojih žitelja.
(Nastavak…)

Procesi rehabilitacije u Okružnom sudu u Šapcu

Autor: Miroljub Mijušković,
novinar dnevnog lista Politika,Beograd

PROCESI REHABILITACIJE U OKRUŽNOM SUDU U ŠAPCU

Samo jedan dan posle stupanja na snagu Zakona o rehabilitaciji (25. aprila 2006. godine) mesno nadležnom Okružnom sudu u Šapcu stigao je zahtev za rehabilitaciju zemljoradnika Miloja Petrovića iz sela Gornji Dobrić u opštini Loznica, a ubrzo potom i apotekara Pavla Kurtovića iz Šapca. Kao “narodni neprijatelj”, Petrović je u KPD Gradiška tamnovao četiri godine, dok su Kurtovića nove vlasti odvele iz kuće odmah po ulasku partizana u grad i streljale na starom savskom mostu.
(Nastavak…)

Društveni i moralni značaj rehabilitacije žrtava političke represije

Autor: Dr Aleksandar Jugović,
docent na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Univerziteta u Beogradu

DRUŠTVENI I MORALNI ZNAČAJ REHABILITACIJE ŽRTAVA POLITIČKE REPRESIJE

Sve posledice političke represije najbolje pokazuju koliko društvo čija je vlast ustanovljena na političkom zločinu nije društvo celovitog prosperiteta i humanosti ma koliko njegova ekonomija ili kultura bili razvijeni. I ono ostaje takvo ako se ne napravi jasna istorijska, moralna i pravna distanca u odnosu na “vreme nevreme” ili na “vreme neprava”. Višestruki je individualni, društveni i moralni značaj rehabilitacije žrtva političke represije, pogotovu u kontekstu srpskog društva.
(Nastavak…)

Istorijski značaj Zakona o rehabilitaciji

Autor: Milan Parivodić,
bivši ministar u vladi Srbije

Na sednici Vlade Republike Srbije od 24. novembra 2005.g. usvojen je Nacrt Zakona o rehabilitaciji i upućen Narodnoj skupštini na usvajanje.

Nacrtom Zakona o rehabilitaciji uređuje se sudski postupak rehabilitacije, tj. vraćanja građanskog ugleda svim licima koja su, sa ili bez sudske ili administrativne odluke, bila žrtve političkog progona u periodu od 6. aprila 1941. godine do dana stupanja na snagu Zakona o rehabilitaciji.
(Nastavak…)

Viktimološko viđenje Zakona o rehabilitaciji

Autor: Dobrivoje Tomić,
publicista, Beograd

VIKTIMOLOŠKO VIĐENJE ZAKONA O REHABILITACIJI

Rezime: Autor analizira odredbe i primenu Zakonu o rehabilitaciji političkih osuđenika i kažnjenika sa stanovišta žrtve komunističkog terora. On smatra da još uvek u Srbiji uloga i status žrtve komunističkog terora i represije nisu zakonski uvaženi i da je javna svest o počinjenim zločinima i vidovima represije vrlo oskudna. Ovo se na žrtvama odražava kao produženo dejstvo prvobitno nanetog duševnog bola i nepravde, tj. kao sekundarna viktimizacija. Izostalo je saosećanje i razumevanje neophodnosti pravde i sankcija radi priznanja patnji žrtava zločina. Za žrtve je nerazumljivo i neprihvatljivo zašto posebnim zakonom tek treba da bude uređeno pravo na naknadu štete i pravo na povraćaj konfiskovane imovine, kad su to Ustavom i međunarodnim pravom zajemčena prava. Sa stanovišta žrtve, Zakon se jednostrano odnosi samo na pravno poništavanje rešenja i odluka, ali bez otklanjanja, ublažavanja i sankcionisanja posledica koje je žrtva pretrpela ili trajno trpi.

Ključne reči:          represija, komunistički teror, politički osuđenici, kažnjenici, žrtve,  naknada štete, povraćaj
konfiskovane imovine, sekundarna viktimizacija
(Nastavak…)

Zakon o Rehabilitaciji – dve godine kasnije

Autor: Gojko Lazarev
Sudija Okružnog suda, Šabac

ZAKON O REHABILITACIJI – DVE GODINE KASNIJE

Rezime: Budući da je autor sudija Okružnog suda u Šapcu koji je doneo najveći broj rešenja po Zakonu o rehabilitaciji, on je podrobno analizirao probleme u procesu primene ovog Zakona. Sudsku praksu Okružnog suda u Šapcu on je klasifikova u tri grupe: 1) predmeti u kojima su zahtevi za rehabilitaciju usvojeni, 2) predmeti u kojima zahtevi za rehabilitaciju nisu usvojeni, i 3) nerešeni predmeti. Na osnovu podrobne analize ove sudske prakse, autor je zaključio da je srpska politička elita kasnim usvajanjem Zakona o rehabilitaciji pokazala da nije spremna za otvaranje pitanja autoritarne prošlosti, a izostankom dela o ekonomskoj rehabilitaciji, kroz obeštećivanje i restituciju oduzete imovine, produžava se višedecenijska agonija žrtava komunizma. Da bi žrtve komunističkog terora bile rehabilitovane u potpunosti, neophodno je odreći se komunističke prošlosti, kao što su to učinili posleratni Nemci, koji su se odrekli svoje nacističke prošlosti, ali izgleda da današnji Srbi nemaju dovoljno snage da odbace takvu prošlost. Zakon o rehabilitaciji ima značajne nedostatke, ali i jednu vrlinu, a to je da je konačno donet i da je počeo da se primenjuje. Početna nesnalaženja u primeni polako se otklanjaju i sudovi su angažovaniji i ažurniji u rešavanju predmeta po zahtevima za rehabilitaciju. U njima se prvi put posle Drugog svetskog rata na neki način istražuju ratni zločini pobednika iz rata, što je uslov, ne samo za eventualno uključivanje nadležnog tužioca u proces utvrđivanja istine u ovim zločinima, već je i zdrav temelj za srpsko-srpsko nacionalno pomirenje, bez koga nema efikasne izgradnje demokratske države.

Ključne reči:          partijska država, autoritarna prošlost, Zakon o rehabilitaciji Republike Srbiji, sudska praksa,
srpsko-srpsko nacionalno pomirenje
(Nastavak…)

Represija u Srbiji 1944-1953.

Autor: Srđan Cvetković,
Institut za savremenu istoriju, Beograd

REPRESIJA U SRBIJI 1944-1953

Rezime: Svako istraživanje državne represije u posleratnom periodu u mnogome je otežano usled nedostupnosti pojedinih važnih izvora (pre svega sudskih i policijskih) ili subjektivnosti nekih postojećih, kao i otežanom decentracijom od objekta kod istraživača jer se radi o još “živoj prošlosti” pa ga treba uzeti sa rezervom. Ipak, posmatranjem i analizom kretanja određenih parametara, kao što su broj dosuđenih smrtnih kazni, broj osuđenih, naročito za dela protiv države, ali  i ostalih delikata, mogu se uočiti neke nepobitne tendencije. One nam ukazuju na to da se period 1944-1951. izdvaja po izrazitoj represivnosti, tako da je neuporediv sa bilo kojim u novijoj istoriji Srbije. To je vreme kada revolucionarna vlast represijom kao instrumentom ne samo za osvajanje i održavanje vlasti, već i naglog i sveobuhvatnog društvenog preobražaja, uspostavlja model državnog socijalizma po ugledu na SSSR. Represija se odvijala u nekoliko faza u periodu od 1944-1953. najpre u obliku masovnih likvidacija bez suda (“divlja čišćenja”), potom kroz mnoge političke procese, konfiskaciju, nacionalizaciju, agrarnu reformu i kolektivizaciju, kao i snažnom presijom nad kulturom i slobodom duha nametanjem socrealizma. Promenom političke klime posle 1951., afirmisanjem sopstvene vizije samoupravnog socijalizma, a naročito sa smrću Staljina i političkim i ekonomskim aranžmanima sa zapadnim demokratijama, režim racionalizuje nasilje u svim sferama društva, ukida otkup, odustaje od kolektivizacije, osuđuju se zloupotrebe Udbe i donosi liberalniji Krivični zakonik. S druge strane, odricanjem od staljinizma, otvaranjem  prema svetu, privrednim rastom kao i rastom životnog standarda uslovljenog dobrim delom ekonomskom pomoći sa Zapada, vlast je stekla veću podršku u narodu, a time i smanjila potreba za prevelikom dozom represije, naročito stoga što je svaka vrsta ozbiljne opozicije već bila skršena pa se moglo preći na više ideološke forme prevaspitavanja.

Ključne reči:          državna represija, komunistička partija, politički osuđenici, staljinizam, konfiskacija, nacionalizacija,
agrarna reforma i kolektivizacija

(Nastavak…)

O pravilima postupka sudske rehabilitacije

Autor: Snežana Andrejević
sudija Vrhovnog suda Srbije, Beograd

O pravilima postupka sudske rehabilitacije 1

Rezime: U radu se analiziraju pravila postupka sudske rehabilitacije na osnovu Zakona o rehabilitaciji od 2006. godine. Autorka ističe da se zakonodavac opredelio za posrednu odgovornost i pravno prevladavanje naše autoritarne prošlosti i najavio niz mera koje treba da obuhvate pored rehabilitacije i naknadu štete povraćaj konfiskovane imovine rehabilitovanom licu. Međutim, zakon pati od brojnih slabosti, posebno onih koja se odnose na pravila postupka sudske rehabilitacije. To u velikoj meri otežava njegovu primenu i umanjuje njegove ciljeve. Uprkos ovim slabostima i nedostacima, pravna rehabilitacija sprečava legalizaciju povreda ljudskih prva i ovim zakonom data je mogućnost žrtvama državne samovolje da odbiju u razumnom roku ovu vrstu satisfakcije..

Ključne reči:         pravna rehabilitacija, žrtve autoritarnih režima, politički osuđenici i kažnjenici, pravila postupka sudske rehabilitacije, naknada štete, povraćaj konfiskovane imovine, odluke Vrhovnog suda Srbije
(Nastavak…)

  1. Zakon o rehabilitaciji je objavljen u Službenom glasniku RS, br. 33/2006 od 17.4.2006. godine. [↩]

Zakon o rehabilitaciji: tužna priča sa možda srećnim krajem

Autor: Vladimir V. Vodinelić,
Centar za unapređivanje pravnih studija, Beograd

ZAKON O REHABILITACIJI: TUŽNA PRIČA
SA MOŽDA SREĆNIM KRAJEM

Rezime: Srbija je zemlja pravno nesavladane autoritarne prošlosti. Vlada je bez zaokružene politike pravnog savladavanja prošlosti, a nijedan do sada proizveden pravni instrument savladavanja autoritarne prošlosti, ili pak njegova primena, nisu adekvatni. U katalogu neprimerenih sredstava vidno mesto zauzima Zakon o rehabilitaciji 2006, liliputanski po svojim dimenzijama, džinovski po svojim manama. I njegovi manjkovi, ali i viškovi koje sadrži, prikazani u jednom izboru u ovom tekstu, stavljaju sudove pred zadatak, koji se savesnom izradom zakona mogao izbeći, da, u ambijentu pravne nesigurnosti, nalaze rešenja koja je Zakon ostao dužan, ali i pred nerešive zadatke, pošto ih Zakon prinuđuje da, u ambijentu pravne države, krše Zakon i pravni poredak. Dobra vest je da je Ministar pravde 2008. godine obrazovao radnu grupu da izradi novi zakon. Ako se uklone neopravdani manjkovi i viškovi sadašnjeg zakona, tužno započeta priča o pravnom okviru rehabilitacije političkih osuđenika i kažnjenika u Srbiji dobiće priliku za srećan kraj: rehabilitacija, ta etički i pravno nesporna i plemenita institucija, dobiće u Srbiji novi Zakon o rehabilitaciji, konačno sposoban da dostigne dostojanstvo svoga naziva.

Ključne reči: pravno savladavanje autoritarne prošlosti, rehabilitacija političkih osuđenika i kažnjenika, mane Zakona o rehabilitaciji 2006, izrada novog zakona o rehabilitaciji
(Nastavak…)

Institut rehabilitacije na prostoru bivše Jugoslavije

Autori: Mirjana Jovanović-Tomić, Srđan Sikimić
advokati, Novi Sad

INSTITUT REHABILITACIJE

NA PROSTORU BIVŠE JUGOSLAVIJE

Rezime: Autori polaze od teze da je pravno savladavanje prošlosti i uspostavljanje diskontinuiteta sa mehanizmima vladavine partijske države prioritetni zadatak novonastalih država na prostoru bivše Jugoslavije. U tom kontekstu rehabilitacija političkih osuđenika i kažnjenika je jedan od prvih koraka demokratske vlasti posle obaranja autoritarnog režima. Ona predstavlja važnu pretpostavku za politički i moralni oporavak društva koje je decenijama bilo pod jarmom autoritarne, partijske države, i uslov za izgradnju modernog demokratskog društva. Nakon toga podrobno je analiziran institut rehabilitacije političkih osuđenika i kažnjenika na prostoru bivše Jugoslavija: u Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji i Srbiji.

Ključne reči:         partijska država, SFR Jugoslavija, tranzicija, pravna država, rehabilitacija u Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji i Srbiji
(Nastavak…)

Otvaranje dosijea tajnih službi u Srbiji

Autor: Bogoljub Milosavljević,
Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu

OTVARANJE DOSIJEA TAJNIH SLUŽBI
I REHABILITACIJA ŽRTAVA AUTORITARNIH REŽIMA

Rezime: Pozitivan ishod u sudskim postupcima za rehabilitaciju žrtava autoritarnih režima u velikoj meri zavisi od dostupnosti podataka koji se nalaze pohranjeni u dosijeima i drugim dokumentima represivnog aparata tih režima. Svi takvi dokumenti čine svojevrsne “arhive represije” i u prvom delu rada se ukazuje na važnost identifikovanja svih onih institucija koje bi mogle da poseduju dokumenta o represiji, a koja su od značaja za uspeh rehabilitacije. U drugom delu rada stavljeno je težište na dosijea tajnih službi, koje su imale zadatak da brinu o svemu što je moglo ugroziti autoritarni režim ili narušiti lažnu sliku o njemu. Na udaru tih službi bili su svi oni koji su smatrani političkim i ideološkim protivnicima režima, bilo da su živeli u zemlji (“unutrašnji neprijatelji”) ili da su izbegli u inostranstvo (“neprijateljska emigracija”). Podaci iz dosijea su često korišćeni za preduzimanje represivnih akcija, uključujući montirane sudske procese i lišavanje života, slobode ili drugih prava bez sudske ili administrativne odluke, pa su ta dosijea ključni deo “arhiva represije” i od najvećeg su značaja za svrhe rehabilitacije. Otvaranje dosijea tajnih službi (o čemu se govori u trećem delu rada) ima i druge ciljeve, koji su veoma bitni za proces suočavanja sa nasleđem autoritarne prošlosti i njeno prevladavanje, kao i za uspešnu reformu tajnih službi. Međutim, vreme od kraja 2000. godine nije u Srbiji iskorišćeno za navedeni proces: umesto odlučne akcije, nove vlasti su težile da čitav problem odlože, izgovarajući se na druge probleme i teškoće, kojih je doista i bilo. Ali ta strategija, koju su neke od tranzicionih zemalja već iskusile, nije ona koja Srbiji obezbeđuje brz ekonomski, društveni, politički i moralni napredak.

Ključne reči: rehabilitacija, žrtve autoritarnih režima, arhivi represije, dosijea tajnih službi, iskustva Republike Srbije i drugih postkomunističkih zemalja.
(Nastavak…)

Rehabilitacija kao mera pravnog savladavanja autoritarne prošlosti

Autor: Jovica Trkulja
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu

REHABILITACIJA KAO MERA
PRAVNOG SAVLADAVANJA AUTORITARNE
PROŠLOSTI U SRBIJI

Rezime: Zakon o političkoj rehabilitaciji i prateći zakoni, koji treba da označe raskid sa praksom kršenja ljudskih prava u prošlosti, odavno su postali stvarnost u drugim državama u tranziciji iz autoritarnog u demokratski poredak. U Srbiji je tek šest godina posle pada Miloševićevog autoritarnog režim uspostavljen društveni konsenzus u pogledu donošenja Zakona o rehabilitacija žrtava političke represije, koji je donet aprila 2006. godine. On nije bio praćen donošenjem nužnih, tzv. restitucionih zakona i propisa (zakona o dosijeima tajnih službi, zakona o denacionalizaciji i sl.), tako da je srpski Zakon o rehabilitaciji izneverio nade i očekivanja kako žrtava političke represije, tako i stručne i šire javnosti. Reč je o zakonu koji se opredelio za pravnu rehabilitaciju u užem smislu i koji daje žrtvi političke represije pravo samo na to da se presuda proglasi ništavom, i žrtva smatra neosuđivanom, a kada je kažnjena bez odluke, da se utvrdi da je bila žrtva iz političkih razloga. U pravno-tehničkom smislu srpski Zakon o rehabilitaciji je jedan od najlošijih zakona koji je donela Narodna skupština Srbije. Ove slabosti Zakona o rehabilitaciju su otežale, ali nisu onemogućile njegovu primenu. Zahvaljujući većini nadležnih okružnih sudova, na čelu sa Vrhovnim sudom Srbije, Zakon se relativno uspešno primenjuje i do sada je doneto nekoliko stotina rešenja o rehabilitaciji.

Ključne reči:         pravno savladavanje autoritarne prošlosti u Srbiji, pravna država, otvaranje dosijea tajnih
službi, lustracija, rehabilitacija, restitucija – denacionalizacija, Zakon o rehabilitaciji

(Nastavak…)

Uvodna reč

Autor: Olga Danilović
Kongres srpskog ujedinjenja, Beč

UVODNA REČ

Dame i gospodo, dragi prijatelji, želela bih da vas pozdravim u ime Kongresa srpskog ujedinjenja i Zadužbine Studenica iz San Franciska i da vam se zahvalim što svojim prisustvom podržavate naš rad.

Pre svega, želela bih da se zahvalim Pravnom fakultetu i dekanu, g. Vasiljeviću što su nam omogućili da okrugli sto održimo u ovom lepom prostoru.

Dozvolite mi da vas podsetim da je ovo treći okrugli sto koji ove dve organizacije Srba iz rasejanja organizuju kao oblik direktne komunikacije matice i dijaspore.
(Nastavak…)

Uvodnik

Rehabilitacija političkih osuđenika i kažnjenika je jedan od prvih koraka demokratske vlasti posle obaranja autoritarnog režima. Ona predstavlja važnu pretpostavku za politički i moralni oporavak društva koje je decenijama bilo pod jarmom autoritarne, partijske države, i uslov za izgradnju modernog demokratskog društva. Zakon o političkoj rehabilitaciji i prateći zakoni, koji treba da označe raskid sa praksom kršenja ljudskih prava u prošlosti, odavno su postali stvarnost u drugim državama u tranziciji iz autoritarnog u demokratski poredak. U Srbiji je tek šest godina posle pada Miloševićevog autoritarnog režim uspostavljen društveni konsenzus u pogledu donošenja Zakona o rehabilitaciji žrtava političke represije, koji je donet aprila 2006. godine. Nažalost, on nije bio praćen donošenjem nužnih, tzv. restitucionih zakona i propisa (zakona o dosijeima tajnih službi, zakona o denacionalizaciji i sl.), tako da je srpski Zakon o rehabilitaciji izneverio velike nade i očekivanja kako žrtava političke represije, tako i stručne i šire javnosti. Reč je o zakonu koji žrtvi političke represije daje pravo samo na to da se presuda proglasi ništavom, i žrtva smatra neosuđivanom, a kada je kažnjena bez odluke, da se utvrdi da je bila žrtva iz političkih razloga.
(Nastavak…)

Imaju li konzervativci pravo glasa?

Autor: Marinko M. Vučinić

IMAJU LI KONZERVATIVCI PRAVO GLASA?

Miša Đurković, Konzervativizam i konzervativne stranke,
Edicija “Političke familije – ideologije i stranke”, Službeni glasnik, 2007.

Na početku 21 veka, mi smo prinuđeni da uglavnom otkrivamo neke običaje, institucije, tradicije i misaone sisteme, pa je takav slučaj i sa konzervativizmom, kaže Miša Đurković u svojoj knjizi Konzervativizam i konzervativne stranke. Mi inače nemamo mnogo knjiga u kojima se mogu naći teorijski precizno i ideološki neutralno prikazani osnovni pogledi i ideje glavnih savremenih političkih teorija i pravaca. Zato se Miša Đurković i opredelio da u okviru biblioteke “Službenog glasnika” Političke familije na veoma koherentan i teorijski precizan način pruži uvid u najvažnije ideje ideologije konzervativizma. On smatra da je potreba za predstavljanjem glavnih ideja konzervativizma sada najurgentnija. Razlozi za to se nalaze u “naročitoj srpskoj tradiciji, tako i u specifičnim okolnostima dugogodišnje vladavine komunističko-prosvetiteljskog sistema i javnog diskursa”.
(Nastavak…)

Rehabilitacija Slobodana Jovanovića (dokumenti)

REHABILITACIJA SLOBODANA JOVANOVIĆA
(DOKUMENTI)

Slobodan Jovanović (1869-1958) bio je pravnik, istoričar, književnik, profesor i rektor Beogradskog univerziteta, potpredsednik i predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije u izbeglištvu. Bio je nastavnik na Pravnom fakultetu u Beogradu 43 godine, dopisni član Srpske kraljevske akademije od 1905, a stalni od 1908. Bio je predsednik Srpske kraljevske akademije od 1928. godine, a od 1927. godine i dopisni član Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu. Bio je šef biroa za štampu pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske u Prvom i Drugom balkanskom ratu i Prvom svetskom ratu. Učestvovao je na mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine. U kraljevsku vladu ušao je 27. marta 1941. godine kao nestranačka ličnost. Od 1941. godine do kraja života živeo je u Londonu. Posle Drugog svetskog rata njegova dela nisu štampana u Jugoslaviji do 1990. godine, kada su objavljena Sabrana dela Slobodana Jovanovića u 12 knjiga.
(Nastavak…)

Rehabilitacija političkih osuđenika u Srbiji (1)

Autor: Jovica Trkulja

REHABILITACIJA POLITIČKIH OSUĐENIKA
I KAŽNJENIKA U SRBIJI (1)

U pravnom savladavanju autoritarne prošlosti jedan od važnih koraka je rehabilitacija političkih osuđenika i kažnjenika. Taj korak je veoma težak i bolan jer su tokom poluvekovne autoritarne vladavine i nepravne države mnogobrojna lica bila osuđivana mimo važećih pravnih normi, ili na osnovu neprimerenih i necivilizacijskih propisa. Zapravo, osnov kažnjavanja bila je politika partijske države i njena rigidna ideologija. Time je žrtvama političke represije naneta velika nepravda a društvu istorijska sramota.
(Nastavak…)

Odlomci iz sećanja

Autor: Aleksandar Miljković

publicista, Beograd

SEĆANJA NA ŽIVOT U BEOGRADU U PRVIH NEKOLIKO

GODINA POSLE “OSLOBOĐENJA” (do 1952. godine)

- Odlomci –

U sećanjima koja se ovde objavljuju opisujem događaje čiji sam bio svedok i u kojima sam na neki način i sam uzimao učešća, kao i ljude od kojih su neki igrali izvesnu ulogu u političkom, društvenom i kulturnom životu uopšte, kao i u mom ličnom. Iz svojih sećanja za ovo objavljivanje odabrao sam uglavnom ona koja bi mogla pobuditi šire interesovanje.
(Nastavak…)

Srpske besede

Autor: Đorđe Zvekić
publicista, Pešta

SRBSKE BESEDE
(iz “Preodnice”)

Beseda je večernja zabava u nas Srba, koju ne priređuje kakav privatan, nego ju daju pojedina društva, bilo pevačka ili uopšte omladinska, bilo druge zadruge.

Celj joj je uopšte narodna, ili nap’o se kakva dobrotvorna.

Na besedi se drže govori, pevaju i deklamuju pesme iz narodnog i veštačkog pesništva, sviraju na glasoviru ili drugim instrumentima napevi, i druga dela iz naše narodne, iz naše ili tuđe veštačke muzike.
(Nastavak…)

Poruke i pouke srpskog oktobra 2000. (9)

PORUKE I POUKE
SRPSKOG OKTOBRA 2000. (9)

Gospođa Silvia Nadjivan, saradnik Politikološkog instituta u Beču, od aprila do avgusta 2003. godine boravila je u Beogradu i prikupljala građu za svoju disertaciju “Dobro planirana spontanost. Pad Miloševićevog režima kao inscenirana masovna demonstracija 2000. u Srbiji”. Tom prilikom ona je uradila kvalitativne, polustandardizovane intervjue sa tridesetak ličnosti iz političkog, naučnog, medijskog i kulturnog života Srbije. Glavna pitanja su se odnosila na uzroke koji su doveli do 5. oktobra 2000, na ulogu masovnih protesta i glavnih aktera u tim zbivanjima, na karakter i domašaj promena. Njen istraživački cilj bio je da iz perspektive različitih aktera prikaže smisao istorijskih zbivanja, a na osnovu autentičnog svedočenja – tzv. govorne istorije. Kao što se istorija menja, tako se menja i percepcija pisane istorije. U tom smislu ova zbirka razgovora je svojevrsni istorijski dokument, koji se u različitim vremenima različito percipira.
(Nastavak…)

Desimir Tošić o svom životu

Autor: Slobodan G. Marković1
Institut za evropske studije, Beograd

DESIMIR TOŠIĆ O SVOM ŽIVOTU

S. Marković2 : Gospodine Tošiću, molio bih Vas samo da kažete nekoliko rečenica o vašim prvim danima. Rođeni ste 1920. u Beloj Palanci…

Jeste, u Beloj Palanci. A živeo sam u Nišu deset godina, godinu dana u Kruševcu, i u Beogradu od 1934. godine do februara ’43. godine, tako da sam… Tako staž pravi beogradski imam sada. Sad imam duži staž nego što sam imao pre rata, sad imam skoro 12 godina.
(Nastavak…)

  1. Razgovor je vođen u okviru projekta Veća za demokratske promene u Srbiji, pod naslovom „Suočavanje sa totalitarnim nasleđem komunizma u Srbiji, 1944-1958“, za dokumentarnu seriju Crveno doba. Redakcija časopisa Heretikus se zahvaljuje Veću za demokratske promene u Srbiji i dr Dušanu T. Batakoviću što su dozvolili objavljivanje ovog intervjua. [↩]
  2. Razgovor je vodio Slobodan G. Marković, a nekoliko pitanja je postavio Petar Jakonić, režiser dokumentarne serije Crveno doba, što je u tekstu i naznačeno. [↩]

Pogled iz drugog ugla na epskog junaka Marka Kraljevića

Autor: Svetlana Gradinac
Pravno-birotehnička škola, Beograd

POGLED IZ DRUGOG UGLA NA EPSKOG JUNAKA
MARKA KRALJEVIĆA

Traganje za humanističkim dimenzijama naše književne baštine i njenim univerzalnim etičkim porukama trebalo bi uvek da bude prilika i izazov za novo čitanje, preispitivanje i tumačenje izabranih tekstova, naročito ako su oni obavezno štivo u čitankama. Čini mi se da je to danas posebno važno, jer smo kao društvo ogrezli u mitologizaciji prošlosti. Zato je, kada se tumači naša narodna epika, neophodno da se nacionalni mitovi i legende dekonstruišu i da u odnosu na njih zauzmemo kritički stav.
(Nastavak…)

Ko su čuvari demokratije

Autor: Marinko M. Vučinić
publicista, Beograd

KO SU ČUVARI DEMOKRATIJE

Ako postoji neka konstanta u srpskoj političkoj istoriji i funkcionisanju partija u našoj sredini, onda je to već klasični nedostatak elementarnog osećanja odgovornosti u političkom delovanju. Primera koji potvrđuju ovu tezu o hroničnom izostanku odgovornosti u našoj politici i obaveze da se odgovara za propuste i kršenje osnovnih demokratskih načela ima svakodnevno i na pretek. Kao jedan od najaktuelnijih i veoma indikativnih primera je nedavni izbor vršioca dužnosti gradonačelnika Beograda, koji je posle mesec dana doveden u pitanje odlukom ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Odluka ovog ministarstva da ukine odluku o izboru Zorana Alimpića za predsednika i Milorada Perovića za potpredsednika Skupštine grada Beograda zasnovana je na tumačenju da je prekršena izborna procedura, pošto je članom 9. poslovnika Skupštine grada Beograda predviđeno da kandidatura mora biti u pisanom obliku, što je značilo da se morala dati i odgovarajuća pauza kako bi posle uvršćivanja te tačke u dnevni red i drugi odbornici imali šansu da predaju kandidaturu. Na povredu ovih odredbi Poslovnika ukazali su odmah na samoj sednici odbornici SRS i SPS kao pripadnici opozicionih stranaka u gradskoj skupštini, ali to nije imalo nikakvog efekta na sprovođenje dogovorene političke transakcije između Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije. (Nastavak…)

Dobrica Ćosić na Deltinom ledolomcu

Autor: Marinko M. Vučinić
publicista, Beograd

DOBRICA ĆOSIĆ NA DELTINOM LEDOLOMCU

Otvaranje najvećeg trgovačko-poslovnog prostora na Balkanu bila je još jedna u nizu izuzetnih prilika da se kompanija Delta predstavi kao naša najveća i najmoćnija poslovna imperija.To je bila svakako još jedna u nizu demonstracija moći i snage ove u našoj javnosti sve više osporavane firme, koja je nastala u vreme najvećeg razaranja društva u Srbiji. Na ovom kao i uvek glamuroznom otvaranju okupila se naša tz. političko-poslovna i kulturnjačka elita. Naravno, nije izostala već poznata i često viđena postavka srpskih ministara, koji inače mogu da odgovore na sva moguća pitanja, osim na jedno: da li je Delta firma koja monopolski zloupotrebljava svoj položaj na našem inače veoma slobodnom tržištu. Naši ministri trgovine i poljoprivrede kada ne žele da daju direktne i jasne odgovore pribegavaju već dobro oprobanom političkom triku, oni se pozivaju na delovanje nezavisnih vladinih komisija, ovog puta komisije za zaštitu konkurencije. Jer oni nikako ne žele da utiču na rad ovih nezavisnih državnih tela, osim ako Privredna komora i firma, koju je, uzgred, formirao sadašnji ministar poljoprivrede, nisu utvrdili postojanje monopolskog položaja Delte na našem tržištu. Nalaze Privredne komore i firme Izit predstavnici Delte inače rado koriste u odbrani njenog velikog i neokrnjenog poslovnog i društvenog uticaja. A ni Vrhovni sud nije zaobišao činjenice do kojih su došle ove organizacije u postupku utvrđivanja da li postoji Deltin monopol na tržištu. Na delu je čist i nepatvoreni legalizam, na koji se neprestano pozivaju Deltini glasnogovornici i pravni zastupnici, samo naša javnost još uvek nema merodavan i uverljiv odgovor na pitanje da li zaista postoji Deltina zloupotreba monopola. Kao da se radi o najbrižljivije čuvanoj tajni i podatku koji ima poseban društveni i politički značaj.
(Nastavak…)

Pregled dinamike procesuiranja ratnih zločina u Srbiji

Autor: Vladimir Petrović
Institut za savremenu istoriju, Beograd

PREGLED DINAMIKE PROCESUIRANJA
RATNIH ZLOČINA U SRBIJI

Ratovi u kojima je nestala Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija bili su obeleženi teškim kršenjima ljudskih prava i zločinima vršenim nad civilnim stanovništvom. Ovi zločini nisu predstavljali slučajnu epizodu, niti kriminalnu anomaliju koja prati gotovo svaki oružani sukob. Njihova rasprostranjenost i sistematičnost je pokazala da su zločini predstavljali integralni deo taktike zaraćenih strana, usmerene ka ostvarenju ratnog cilja – stvaranja nacionalno homogene političke zajednice. Budući da je takav cilj zahtevao ne samo teritorijalno, već i etničko rekomponovanje jugoslovenskog prostora, grabež za kontrolu prostora i ljudi koji su ga nastanjivali razvio se u ratnu strategiju „etničkog čišćenja“. Zločinački karakter ove strategije je bio očigledan i prisutan u svim njenim instrumentima, od prinudnih preseljenja i koncentracionih logora, do mučenja, silovanja i masovnih ubistava, koja su dosezala genocidne razmere.
(Nastavak…)

Smisao slobode

Autor: Desimir Tošić
publicista, Beograd/London

SMISAO SLOBODE

Sloboda je pravo na koje je čovek polagao od početka svoje egzistencije u životnim procesima raznorodnih društvenih zajednica. To pravo čovek nalazi u samom društvenom odnosu, u odnosu na druge individue i na samu zajednicu kao  celinu. Sloboda mu je omeđivala atmosferu i prostor njegove suverenosti – nezavisnost misli i reči, nepovredivost telesne celokupnosti i mogućnosti privređivanja radi materijalne egzistencije.
(Nastavak…)

Pesništvo kulture

Autor: Boško Tomašević
književnik i profesor po pozivu na Univerzitetu u Insbruku

PESNIŠTVO KULTURE

Rezime: Tragom Gadamera, Hajdegera i Niča, autor analizira tokove u savremenoj srpskoj poetici, kritički se osvrćući na njen estetski pad, samocentriranje i lokalizaciju. Autor posebno ističe skorašnja nastojanja da se ovaj trend institucionalizuje kroz novu antologiju kojom bi se ova erozija nastavila negativnim prevrednovanjem poetskog nasle|a dvadesetog veka. Ova tendencija je ilustrovana primerima iz savremene srpske poetike.

Ključne reči: poetika kulture, nova antologija, samocentriranost poetike
(Nastavak…)

Srbija između (kvazi)tradicije i (post)modernizacije

Autor: Prof. dr Krstan Malešević
Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu

SRBIJA IZMEĐU (KVAZI)TRADICIJE I (POST)MODERNIZACIJE

Rezime: Na moguće pitanje čitaoca zašto opet o odnosu tradicije i modernizacije, danas i ovde, neće, nažalost, biti teško odgovoriti. Pored notorne činjenice da je reč o “večnom pitanju” (filozofski izvori kazuju da su o ovom odnosu raspravljali i mislioci još u doba antike), svedoci smo da se ovde svakodnevno umnožavaju primeri, pa i pojave, koji nedvosmisleno ukazuju na radikalnu aktuelizaciju ovog odnosa, i to u njegovoj najpogubnijoj varijanti. Srbija se, naime, ponovo (po ko zna koji put) našla na velikoj raskrsnici između (moguće) evropske (post)moderne budućnosti ili, pak, ksenofobične, nacionalističke, plemensko-kolektivističke prošlosti. Iako je na (službenoj) političkoj ravni ova dilema prividno razrešena u korist (pro)evropske Srbije, ono što se događa u različitim slojevima društvene stvarnosti (i na pojavnom planu i, još više, u “utrobi društva”) svom svojom žestinom ponovo nameće kardinalno pitanje naše sadašnjosti i naše budućnosti. Dakako, reč je o pitanju šta se to dešava sa srpskim društvom, odnosno, u kom se to pravcu kreće Srbija? A ono je u najneposrednijoj vezi i sa odnosom prema tradiciji, to jest sa vrednostima koje ona oličava. Preciznije rečeno, u vezi sa danas napadno reaktuelizovanim sadržajima tradicije, koji, ne samo da ne korespondiraju sa procesima demokratske (post)modernizacije, već su sa njima u manjoj ili većoj meri u direktnoj suprotnosti. Naravno, u pitanju je lošiji deo naše tradicije ili čak “izmišljena tradicija”, odnosno kvazi tradicija. I naš individualni i naš društveni život je silno “natopljen” upravo ovom vrstom “tradicije”. Pored elementarnog neznanja, ovo, neretko, predstavlja grubu manipulaciju takozvanom narodnom tradicijom. Snažno medijski podržani, sve više se šire “organski kolektivizam”, etnofiletizam, klerikalizam, patrijarhalni totalitarizam, palanačka svest, ksenofobija, inat, isključivost, te svakovrsni primitivizam i prostakluk. Naravno, i ovaj put, “ruku pod ruku” idu patrijarhalna kultura, verski konzervativizam i politički ekstremizam. Otuda je urgentno pitanje kako u javnom diskursu snažnije obnavljati onu granu naše tradicije koja je utemeljena na racionalizmu i prosvetiteljstvu, na liberalnim i univerzalnim vrednostima, na otvorenosti prema drugom i drugačijem, koje, sasvim sigurno, mogu predstavljati podsticajan deo procesa (post)modernizacije Srbije.

Ključne reči: (kvazi)tradicija, (post)modernizacija, tranzicija, Srbija, srpsko društvo
(Nastavak…)

Rezultati javne rasprave o nacrtu zakona o denacionalizaciji

REZULTATI JAVNE RASPRAVE
O NACRTU ZAKONA O DENACIONALIZACIJI

REPUBLIKA SRBIJA
Republička direkcija za
imovinu Republike Srbije
broj: 011-0003/2007-04
18. oktobar 2007. godine
Beograd

MINISTARSTVO FINANSIJA

Beograd

Razmotrili smo tekst Nacrta Zakona o denacionalizaciji i građevinskom zemljištu, koji nam je, radi davanja mišljenja, dostavljen u prilogu akta Vlade 05 broj 011-6575/2007-1 od 10.10.2007. godine i obaveštavamo vas da, sa aspekta svoga delokruga, Republička direkcija za imovinu Republike Srbije povodom istog daje sledeće mišljenje:
(Nastavak…)

Nacrt Zakona o denacionalizaciji

NACRT ZAKONA O DENACIONALIZACIJI

Predlog

PROGRAM JAVNE RASPRAVE O NACRTU
ZAKONA O DENACIONALIZACIJI

Nacrt Zakona o denacionalizaciji, preliminarno podržan na Vladi Republike Srbije 10. maja 2007. godine, duboko ulazi u sferu ekonomsko-socijalnih i svojinsko-pravnih odnosa tranzicione Srbije, a dotiče i pitanja prava na imovinu, pravičnosti i etike, tako da se njegova dejstva multipliciraju ne samo na obveznike i korisnike denacionalizacije, već i na sve građane, pa i na neke strane državljane. Činjenica da uređuje sistemska i značajna pitanja restitucije nepokretnosti i isplate obeštećenja u najmanje narednih 20 godina, nameće i obavezu da ovaj Nacrt bude široko javno i strukovno razmotren i analiziran.
(Nastavak…)

Priprema radnog teksta nacrta zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju za oduzetu imovinu

PRIPREMA RADNOG TEKSTA NACRTA ZAKONA
O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU
ZA ODUZETU IMOVINU

“Službeni glasnik RS”, br. 55, 21.05.2004.

Na osnovu člana 26. stav 2. Zakona o Vladi Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, br. 5/91 i 45/93), Vlada Republike Srbije donosi

ODLUKU
O OBRAZOVANJU KOMISIJE ZA PRIKUPLJANJE PODATAKA
O IMOVINI ODUZETOJ CRKVAMA I VERSKIM ZAJEDNICAMA

1. Obrazuje se Komisija za prikupljanje podataka o imovini oduzetoj crkvama i verskim zajednicama (u daljem tekstu: Komisija).

2. Zadatak Komisije je da prikupi podatke o imovini koja je primenom propisa o agrarnoj reformi, sekvestraciji, nacionalizaciji i drugih propisa koji su doneseni i primenjivani u periodu od 1945. godine i svim drugim aktima kojima je izvršeno podržavljenje bez tržišne naknade oduzeta crkvama i drugim verskim zajednicama i njihovim zadužbinama i društvima.

3. Predsednika, zamenika i članove Komisije imenuje Vlada posebnim rešenjem.
(Nastavak…)

Prilozi

U prilozima uz temu broja “Sporovi oko Zakona o denacionalizaciji” objavljujemo dokumentaciju vezanu za pripremu i donošenje Zakona o denacionalizaciji, tekst Nacrta zakona koji je uradilo Ministarstvo finansija i koji je preliminarno podržan od Vlade Republike Srbije 10. maja 2007. godine, kao i osnovne rezultate javne rasprave koja je vođena od 10. oktobra do 9. novembra 2007. godine. Naime, posredstvom štampanih i elektronskih medija bio je upućen poziv svim domaćim fizičkim i stranim fizičkim licima i nekomercijalnim pravnim licima (zadužbinama, fondovima i fondacijama) da svojim sugestijama daju doprinos javnoj raspravi u cilju izrade konačnog teksta Nacrta.

U tom cilju su tokom javne rasprave održani brojni skupovi u formi: okruglih stolova, konsultacija sa pojedinim grupama na koje se Zakon direktno ili indirektno odnosi, medijska prezentacija Nacrta zakona i sučeljavanje stavova u vezi sa novim rešenjima. U javnoj raspravi je učestvovao relativno širok krug učesnika i predstavnika stručne javnosti sa ciljem da se dođe do ekonomski opravdanog, finansijski održivog i koliko je moguće pravednijeg rešenja za denacionalizaciju u Srbiji.

Nakon završene javne rasprave trebalo je da se formira međuresorna radna grupa sa ciljem da razmotri sve primedbe i sugestije i sačini konačni tekst Nacrta zakona o denacionalizaciji koji bi bio upućen Vladi na razmatranje. Nažalost, ovo nije realizovano zbog krize Vlade i vanrednih predsedničkih i parlamentarnih izbora 2008. godine, tako da je posao oko donošenja srpskog Zakona o denacionalizaciji ponovo odložen.

Ovom prilikom izražavamo zahvalnost stručnim službama Narodne skupštine i Vlade Republike Srbije, kao i Mreži za restituciju u Srbiji koji su nam omogućili uvid u dokumentaciju i relevantne akte o Nacrtu zakona o denacionalizaciji.

Priprema radnog teksta Nacrta zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju za oduzetu imovinu

Nacrt zakona o denacionalizaciji

Rezultati javne rasprave o Nacrtu zakona o denacionalizaciji

Analiza Baze podataka o prijavljenoj oduzetoj imovini

Autor: Srboljub Glišić

Narodne inicijative za  restituciju
oduzete imovine i ljudskih prava,  Beograd

ANALIZA BAZE PODATAKA O PRIJAVLJENOJ ODUZETOJ IMOVINI

Koliko oduzete imovine, po vrsti i količini, potražuju građani ?

Rezime: U ovom radu autor nastoji da utvrdi stepen pouzdanosti unetih podataka u javnu elektronsku Bazu podataka o prijavljenoj oduzetoj imovini i na osnovu toga pokaže da restitucija ne ugrožava ni jedan državni ili društveni interes, već vodi formiranju lične odgovornosti za sopstvenu egzistenciju. Njegova teza je da je prijavljena oduzeta imovina u Bazi podataka, koja bi bila potraživana u restituciji, višestruko manja, u svim vrstama oduzetih nepokretnosti, od ukupno oduzete svake kategorije (vrste) imovine i višestruko manja od svake vrste danas raspoložive (a ranije oduzete) imovine u državnoj (najčešće monopolskoj) svojini. Princip zamene (ranije oduzete) a danas nepostojeće imovine za drugu imovinu u državnoj svojini (iste tržišne vrednosti) je potpuno moguć, pravno, ekonomski i socijalno opravdan. On podstiče formiranje socijalne i lične odgovornosti za privatnu imovinu. Autor je pokazao da je nepotrebno i finansijski, socijalno i politički štetno po društvo i državu svako finansijsko opterećenje javnih prihoda države (budžeta) emisijom državnih hartija od vrednosti (državnih obveznica), koja bi zamenila proces vraćanja postojeće oduzete imovine stvaranjem javnog duga, kao tereta za društvo u celini.

Ključne reči:         restitucija, Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, baza podataka o prijavljenoj
oduzetoj imovini
(Nastavak…)

Loš predlog zakona o restituciji

Autor: Miroslav Prokopijević
Institut za evropske studije, Beograd

LOŠ PREDLOG ZAKONA O RESTITUCIJI
Denacionalizacija – neispunjeno obećanje građanskih stranaka

Rezime: Zakon o restituciji je samo jedno od važnih neispunjenih obećanja stranaka građanske orijentacije. Sve vlade posle 2000. godine su izbegavale i da ga pominju i time su jedan težak i komplikovan problem samo odlagale. Među verovatnim razlozima ističe pritisak interesnih grupa zainteresovanih za očuvanje postojećeg stanja, troškove i kompleksnost samog postupka, te njegov mali predizborni potencijal, što odražava snagu antiliberalnih ideologija nacionalizma i socijalizma koje stoje na putu denacionalizacije. Autor analizira neodlučan hod ka denacionalizaciji kroz kritiku nacrta Zakona o denacionalizaciji iz oktobra 2007, ukazujući na njegove osnovne slabosti, i ističući da u ovom obliku ne zadovoljava ni prava bivših vlasnika, niti poreskih obveznika, a ne doprinosi ni učvršćenju svesti o nepovredivosti svojine.

Ključne reči:         Nacrt zakona o denacionalizaciji, pravo na denacionalaizaciju, predmet denacionalizacije,
obveznici denacionalizacije, cena denacionalizacije
(Nastavak…)

Zakon o denacionalizaciji – analiza nacrta iz 2007. godine

Autor: Zlatko Stefanović

Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd

ZAKON O DENACIONALIZACIJI
– Analiza Nacrta iz 2007. godine

Rezime: Vlada Republike Srbije je preko resornog ministarstva – Ministarstva finansija uputila na javnu raspravu radni tekst Zakona o denacionalizaciji. Javna rasprava organizovana je tokom novembra i decembra meseca 2007. godine. Centar za unapređivanje pravnih studija (CUPS) organizovao je 8. novembra 2007. javnu raspravu povodom ovog radnog teksta dana godine gde sam imao priliku da izrazim svoje viđenje radnog teksta ovog zakona. Ovaj tekst je uglavnom prikaz onoga što sam usmeno izložio na ovom skupu. Tom prilikom bavio sam se samo sa nekolikim pitanjima – onim koja po mome uverenju čine osnovnu konstrukciju Zakona, a koja su ujedno temeljna za svaku denacionalizaciju. Reč je o predmetu denacionalizacije, korisnicima i obveznicima denacionalizacije, te će o tome biti reči i u ovom tekstu.

Ključne reči: Nacrt zakona o denacionalizaciji, predmet denacionalizacije, pravo na
denacionalizaciju, obveznici denacionalizacije, cena denacionalizacije
(Nastavak…)

Denacionalizacija: veliko iščekivanje izvesnog

Autor: Vladimir V. Vodinelić

Centar za unapređivanje pravnih studija, Beograd

DENACIONALIZACIJA: VELIKO IŠČEKIVANJE IZVESNOG

Povodom Nacrta Zakona o denacionalizaciji Srbije 2007

Rezime: Država nije bila dužna da denacionalizuje. Niti su žrtve svojevremenog oduzimanja imovine iz ideoloških razloga imale pravo na denacionalizaciju. Ali je država sama sebe obavezala na denacionalizaciju, najdocnije Zakonom o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine 2005. Taj zakon je više od onoga što njegov naziv kazuje: stvorio je čvrsto pravno očekivanje denacionalizacije, čime je pređena point of no return, a ujedno odredio metod denacionalizacije – vraćanje oduzete imovine i obeštećivanje za oduzetu imovinu (I). Taj metod denacionalizacije primenio je i Zakon o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama 2006. Kao ni taj zakon, tako ni sada Nacrt opšteg zakona o denacionalizaciji (novembar 2007) ne koristi mogućnost, otvorenu ukidanjem državnosvojinskog monopola na građevinskom zemljištu, da obnovi princip jedinstva svojine na zemljištu i objekata na njemu (superficies solo cedit). Ali se Nacrt ne drži ni toga kako je Zakon o vraćanju imovine crkvama konkretizovao metod denacionalizacije vraćanjem i obeštećivanjem. Umesto toga, diskriminiše sve ostale korisnike denacionalizacije jer oni ne bi dobili naknadu onda kada crkva hoće, jer bi dobili manje i po nepovoljnijim merilima nego crkva, i jer bi dobijali samo do granica unapred limitiranog fonda, dok za crkvu takvog ograničenje nema. Sve dok za crkvu bude važilo drugačije, diskriminacija svih ostalih biće protivna zabrani diskriminacije, pošto nema opravdanje ni u kakvom objektivnom i razumnom razlogu, a uz to je neproporcionalna (II). Kao što je time Nacrt protivan Ustavu i Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, protivan im je i time što bi da, bez neophodnog opravdanog razloga (opšteg interesa) i bez ikakve naknade, ukine prava zakupa i lične službenosti na stvarima koje se vraćaju ranijim vlasnicima, čime ne poštuje zajemčeno pravo na nesmetano uživanje imovine (IV). Ustav krši još i nedopuštenom retroaktivnošću poništavanja pravnih poslova raspolaganja nacionalizovanom imovinom, i retroaktivnošću odgovornosti za štetu na osnovu apartne neoborive presumcije nesavesnosti (III). Ako sve to ipak dobije zakonsku snagu, Zakon o denacionalizaciji predstavljaće nelegalno sredstvo za ostvarivanje legitimnog cilja. U odnosu na to manju težinu imaju druge njegove mane: nedostajuće i neprimerene odredbe (V). Takav kakav je Nacrt nije u stanju da stavi tačku na veliko iščekivanje pravno inače izvesne denacionalizacije (VI).

Ključne reči: pravo na denacionalizaciju, obaveza denacionalizacije, srpski Nacrt zakona 2007, ogrešenja o Ustav i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima
(Nastavak…)

Stranputice denacionalizacije u Srbiji

Autor: Jovica Trkulja
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu

STRANPUTICE DENACIONALIZACIJE U SRBIJI

Rezime: Denacionalizacija je jedan od najvažnijih koraka demokratske vlasti posle obaranja autoritarnog režima. Ona predstavlja važnu pretpostavku za politički i moralni oporavak srpskog društva koje je decenijama bilo pod jarmom autoritarne, partijske države i uslov za izgradnju modernog demokratskog društva. Zakon o denacionalizaciji i prateći zakoni koji treba da označe raskid sa praksom kršenja ljudskih prava u prošlosti odavno su postali stvarnost u drugim državama u tranziciji. U Srbiji sedam godina posle pada Miloševićevog autoritarnog režima još uvek nije uspostavljen društveni konsenzus u pogledu donošenja Zakona o denacionalizaciji, tako da je Srbija danas jedina postkomunistička zemlja u jugoistočnoj Evropi koja nije donela zakon o restituciji. U tom kontekstu Vlada Republike Srbije je preko resornog ministarstva – Ministarstva finansija uputila na javnu raspravu nacrt Zakona o denacionalizaciji. Javna rasprava je trajala tokom oktobra i novembra 2007. godine. Ovaj tekst je prikaz onoga što je autor usmeno izložio na okruglom stolu časopisa Hereticus o radnom tekstu ovog zakona. Tom prilikom on se bavio pitanjem denacionalizacije kao mere pravnog savladavanja autoritarne prošlosti u Srbiji i nastojao da osvetli uzroke dugog kašnjenja Srbije u donošenju ovog važnog zakona.

Ključne reči: pravno savladavanje autoritarne prošlosti u Srbiji, pravna država, lustracija, rehabilitacija, pravo na restituciju – denacionalizaciju, Nacrt zakona o denacionalizaciji.
(Nastavak…)

Uvodnik

Imajući u vidu da pravo svojine predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava, časopis Hereticus je od svog osnivanja pitanju restitucije – denacionalizacije posvećivao dužnu pažnju i već je objavio jedan tematski broj na tu temu (br. 1 za 2004. godinu). Posle gotovo sedam godina od demokratskih promena u Srbiji, Vlada Republike Srbije je na sednici maja 2007. godine preliminarno podržala nacrt Zakona o denacionalizaciji. Nakon toga, početkom oktobra 2007. godine, Ministarstvo finansija Republike Srbije učinilo je dostupnim nacrt prečišćenog teksta Zakona o denacionalizaciji i otvorilo dvomesečnu javnu raspravu na ovu temu. Centar za unapređivanje pravnih studija i časopis Hereticus, u saradnji sa Mrežom za restituciju, organizovali su okrugli sto povodom javne rasprave o navedenom zakonskom predlogu. Cilj okruglog stola je bio da se: 1) osvetli denacionalizacija kao mera pravnog savladavanja autoritarne prošlosti, 2) analiziraju uzroci dugog kašnjenja Srbije u donošenju ovog važnog zakona, 3) ponudi ocena o sadašnjem zakonskom predlogu, 4) predlože eventualna poboljšanja sadašnjeg predloga.
(Nastavak…)

Sećanje na Aleksandra A. Miljkovića

Autor:  Momir B. Milojević

IN MEMORIAM

ALEKSANDAR A. MILJKOVIĆ
(1929 – 2008)

U prethodnom dvobroju časopisa Hereticus (2007, br. 3-4) objavljen je zanimljiv prikaz i komentar predavanja poznatog austrijskog marksiste Karla Renera o demokratiji (str. 155-167). Ono što daje posebnu draž ovom prikazu nije samo visoki ugled predavača, već i znalačko podsećanje na zakonodavstvo i literaturu Srbije i Jugoslavije. Zahvalnost za to čitaoci će večno dugovati piscu tog teksta, našem uvaženom naučnom i kulturnom posleniku Aleksandru A. Miljkoviću.
(Nastavak…)