Narodna buna Ivana Ivanovića
Autor: Milivoje R. Jovanović
Ivan Ivanović, Narodna buna – četnici,
IP “Zograf”, Niš, 2006.
Prva knjiga trilogije Narodna buna – četnici Ivana Ivanovića na petsto dvadeset i četiri strane pokreće već dugo konzerviranu istorijsku svest o Topličkom ustanku, o njegovim učesnicima i njegovim refleksima do današnjih dana.
Ivan Ivanović, pisac od iskustva, svakovrsnog, sin kraljevog oficira, žrtva jednog kafkijanskog progona, koji je u srpskoj verziji usavršen za sve prilike i sve socijalne i duhovne kategorije, odlučio se da kaže svoju reč o Topličkoj buni, koja se zbila pre skoro jednog veka na prostoru Toplice, koju on vidi kao svoj zavičaj, o buni koja više nema žive svedoke i o kojoj konačno treba da govore samo dokumenta. A pred činjenicama i bogovi ćute – naivno su verovali drevni Latini, ne mogavši da pretpostave da će se u budućnosti razviti nova ideološko-vladalačka disciplina: manipulacija činjenicama, opet za sve naše prostore i samo za neke ljude i neke događaje.
(Nastavak…)
Prosvetiteljska misija Čedomilja Mijatovića
Autor: Marinko M. Vučinić
Slobodan G. Marković, Grof Čedomilj Mijatović – Viktorijanac među Srbima,
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i AIZ “Dosije”, Beograd 2007.
U našoj inače veoma bogatoj istoriografskoj produkciji postoji jedan teško razumljiv paradoks. On se ogleda u nedostatku monografskih knjiga i studija o najznačajnijim ličnostima našeg društvenog i političkog života. Zato je pojava ove izuzetno značajne i vredne knjige Slobodana Markovića o Čedomilju Mijatoviću od posebnog značaja, jer nam otkriva život i delovanje ove nesvakidašnje ličnosti naše istorije. Ova knjiga otvara i pitanje koliko mi zaista poznajemo našu političku i društvenu istoriju na koju se inače veoma često pozivamo. Delovanje Čedomilja Mijatovića je gotovo nepoznato, iako se radi o čoveku koji je oličavao i predstavljao čitavu epohu srpske istorije kraja devetnaestog i početka XX veka. Naš odnos prema velikim i značajnim istorijskim ličnostima često je obeležen olakim zaboravom i nedostatkom elementarnog poštovanja. “Bio je srpski državnik, austrijski grof i engleski državljanin. Nekada su ga sve tri zemlje slavile i ukazivale najviše počasti, a sad su ga se sve tri odrekle i bacile u staro gvožđe. U našem poslanstvu, gde je nekada živeo kao kod svoje kuće, dok je bio naš predstavnik na engleskom Dvoru, sad je doživeo da ga ismejavaju i ponižavaju i jedva kao od bede pruže kakvu milostinju”, svedočio je u svojim sećanjima Milan Stojadinović. Čedomilj Mijatović je i sa 75 godina išao da agituje po severnoameričkom kontinentu za Srbiju i u svojim spisima propagirao novu jugoslovensku državu. Protivnici stare obrenovićevske i naprednjačke Srbije nisu se zadovoljili, kako kaže Slobodan Marković, samo time što je Mijatović jedva preživljavao u Londonu, već su u više prilika nastojali da ga i lično što više omalovaže. Da li je ovo još jedno u nizu svedočanstava o našem neodgovornom odnosu prema političkoj tradiciji i istorijskim ličnostima koje su se svojim delom izdigle iznad naše sredine.
(Nastavak…)
Yugoslavia, the State which Withered Away
Autor: Aleksandar Pavković
Yugoslavia, the State which Withered Away1 : The Rise, Crisis and Fall of Kardelj’s Yugoslavia (1974–1990), I shall argue, offers a very well- argued and coherent explanation of the political processes that led to Yugoslavia’s disintegration but not a conclusive answer to our question. The book – published in the same language both in Zagreb and in Belgrade – tells the story of a failed attempt to impose the Marxist conception of the withering away of the state to a multinational society of former Yugoslavia.
(Nastavak…)
- Dejan Jović, Jugoslavija, država koja je odumrla: uspon, kriza i pad Kardeljeve Jugoslavije (1974–1990), (Prometej, Zagreb, 2003), 531 pp., ISBN 953-6460-32-7 (hb), 165 Kuna (HRK); Serbian edition: Jugoslavija, država koja je odumrla: uspon, kriza i pad četvrte Jugoslavije (1974-1990), (Samizdat B92, Beograd, 2003), 522 pp., ISBN 86-7963-174-4 (pb), 650 Dinars (YUD). [↩]
Mi i oni
Kakva je uloga ličnih zamenica kod Srba? Da li je ona od suštinskog značaja za pokušaja da jedni druge razumemo, između ostalog i sami sebe. Ko smo MI, a ko ONI? Kako se Srbi oslovljavaju međusobno?
JA ima funkciju da je uvek u pravu, TI je uvek u podređenom položaju i snosi krivicu. Nažalost, danas sve više TI umanjuje vrednost obraćanja na VI, iz poštovanja. U množini je ista situacija. MI smo uvek ti pravi, MI smo uvek ti najbolji, dok ste VI i ONI lopovi i izdajnici.
(Nastavak…)
Poštovani gospodine Rajs, nismo vas čuli! (79 godina posle)
Bio je plemeniti Evropljanin koji je u dramatičnim danima izabrao da zastupa jedan mali narod, čineći to bez koristoljublja, ne očekujući počast i slavu, koja bi mu, uostalom, teško i stigla sa Balkana.
(Nastavak…)
Beseda o tri prsta
Skoro će dvadeset godina kako visoko podignutih ruku, izdvajajući palac, kažiprst i srednji prst desnih šaka, povadismo oči jedni drugima.
Na ulicama po kojima branismo pravo na osmeh u borbi protiv vladavine zla; na Trgu Republike gde nas je okupljala radost sportske pobede; na svadbama i ostalim narodnim veseljima, čak i pred crkvama; na žalost i u školama, a na kraju i u bezumnom jugoslovenskom ratnom vihoru.
(Nastavak…)
Čudna šuma
Otkuda moje oči,
na licu tvome
Anđele,
Brate.
A ispod ovoga, na drvenoj tabli možete pročitati još i ovo: nasmešite se, sutra će biti gore!
Dobro došli u Čudnu Šumu, zemlju velikih temperaturnih razlika. Ja ću biti Vaš vodič na ovom putu, pa ako ste spremni, mogli bismo da krenemo.
Naziv ove zemlje je prosto Čudna Šuma, mada je poznata i kao Nebeska Šuma, u poslednje vreme može se čuti naziv Čudna Šuma, a još uvek ima i onih koji bi voleli da se zove Kraljevina Čudna Šuma.
(Nastavak…)
Poruke i pouke srpskog oktobra 2000. (8)
Gospođa Silvia Nađjivan, saradnik Politikološkog instituta u Beču, od aprila do avgusta 2003. godine boravila je u Beogradu i prikupljala građu za svoju disertaciju “Dobro planirana spontanost. Pad Miloševićevog režima kao inscenirana masovna demonstracija 2000. u Srbiji”. Tom prilikom ona je uradila kvalitativne, polustandardizovane intervjue sa tridesetak ličnosti iz političkog, naučnog, medijskog i kulturnog života Srbije. Glavna pitanja su se odnosila na uzroke koji su doveli do 5. oktobra 2000, na ulogu masovnih protesta i glavnih aktera u tim zbivanjima, na karakter i domašaj promena. Njen istraživački cilj bio je da iz perspektive različitih aktera prikaže smisao istorijskih zbivanja, a na osnovu autentičnog svedočenja – tzv. govorne istorije. Kao što se istorija menja, tako se menja i percepcija pisane istorije. U tom smislu ova zbirka razgovora je svojevrsni istorijski dokument, koji se u različitim vremenima različito percipira.
Svi prilozi koje objavljujemo u ovom i narednim brojevima u rubrici Intervju su u izvornom obliku u kome su bili izgovoreni. Nikakve sadržinske i stilske izmene nisu činjene, kako bi razgovori sačuvali dokumentarnu vrednost, autentičnost i spontanost komunikacije.
J.T.
Voždovo srboljublje
Autor: Branko Ljuboja
Iako se ovaj tekst bavi percepcijom ličnosti Srpskog vožda Slobodana Miloševića kod naših sugrađana, napravićemo malu digresiju, kao primer kakav je status uživao Milošević u stranim medijima. Naime, pre nekoliko meseci, na kanalu National geografic je prikazana emisija, snimana krajem devedesetih, koja se bavila dolaskom antihrista na zemlju i famoznim brojem 666. Pored ostalih teza, jedan engleski istraživač (ili verovatnije hohštapler) ozbiljno je zastupao tezu, da se antihrist pojavio i da je to Slobodan Milošević.
(Nastavak…)
Nagodbenjaštvo i klijentelizam u srpskoj politici
Autor: Marinko M. Vučinić
Konačna raspodela javnih preduzeća u Srbiji posle nekoliko meseci “napornih” i teških pregovora verovatno je dugoročno zapečatila i osigurala trajanje i opstanak vladajuće koalicije. Nakon tog trgovačko-političkog posla realno su narasle šanse da će ova mukotrpno sastavljena koaliciona vlada uspeti da se održi do kraja mandata, jer je ona sada nakon ovog dogovora dobila ono odlučujuće interesno vezivno tkivo. Raspodela odgovornosti je po tumačenju vladinih i stranačkih glasnogovornika osnovni princip u raspodeli mesta u javnim preduzećima, i po njihovim rečima oni jedino žele da njima odgovorno upravljaju Njih rukovodi samo visoko načelo odgovornog upravljanja, još samo kad bi naša javnost poverovala u ovu njihovu licemernu političku filantropiju. Da li to znači da je do sada vlada funkcionisala mimo raspodeljene odgovornosti i da se tek nakon uspešno obavljene političke trgovine i raspodele javnih preduzeća otvara konačno prostor za odgovorno delovanje i toliko potrebno skladno ponašanje naše vlade. Interesantno je da je pri podeli javnih preduzeća postignut specifičan “napredak” u transparentnosti procesa ove podele. U nekim ranijim vremenima ova podela političkog plena je obavljana daleko od očiju javnosti i skrivana je kao neka vrsta tajnog političkog dogovora, kao da su učesnici u ovoj partijskoj trgovini zazirali od reagovanja javnosti. Danas se taj političko-trgovački posao obavlja javno i bez ikakvog straha da bi mogao da proizvede štetne političke posledice, kao da se radi o nekoj vrsti političke berze na kojoj se isprobavaju sposobnosti i umešnost naših političkih brokera. To samo govori do koje su mere vlast i stranke koje je čine bahati i osioni pa demonstriraju svoju neosetljivost na nepovoljne političke odjeke i uticaj javnosti. Sada se ta svojevrsna politička trgovina javnim preduzećima toliko otvoreno sprovodi da to sve više počinje da liči na oglase koje srećemo svakodnevno u novinama o aukcijskim i tenderskim prodajama društvenih firmi. Ovde je razlika samo u tome što se pobednici na aukciji i tenderima znaju unapred, jer su deo svevažećeg političkog dogovora.
(Nastavak…)
Sedam tačaka o politici prema Kosovu i Metohiji (usvojeno na Sednici GO Naprednog kluba 21. avgusta 2007)
- Građani Srbije nemaju razloga da budu zadovoljni trenutnim stanjem u kom se nalaze srpski narod na Kosovu i Metohiji i ostalo tamošnje stanovništvo odano našoj državi.
- Srpska javnost treba da bude nezadovoljna ne samo odnosom prelaznih ustanova i UN prema Srbima na KiM, već i politikom vlasti i opozicije prema srpskom narodu u pokrajini. Ako su radikalni Albanci odgovorni za nasilje nad Srbima na KiM, a UN zato što ih nisu dovoljno zaštitile, zvanična Srbija odgovorna je za uskraćivanje demokratije i korupciju vođstva Srba sa KiM.
- Javnost Srbije treba da bude svesna katastrofalnih demografskih, političkih i ekonomskih posledica nastavka dosadašnje politike Srbije prema Kosovu i Metohiji, statusu oblasti i tamošnjem srpskom narodu – politike koja nema rezultate u pogledu vraćanja srpskog naroda i ostalog nealbanskog stanovništva i perspektive ostanka u pokrajini i svodi se na pokušaje zaštite formalnog suvereniteta i međunarodnog prava.
- Građani Srbije treba da se izjasne da li su spremni da prihvate „suštinsku autonomiju“ koja bi, zapravo, konfederalizovala Srbiju i ugrozila osnove njene državnosti i teško stečenu demokratiju.
- Narod Srbije, preko svojih demokratski izabranih predstavnika, treba da se jasno i nedvosmisleno izjasni da li je spreman da se odrekne ekonomskih interesa i sredstava uloženih na Kosovu i Metohiji, pre nego što vlada nastavi da pregovara o statusu bez javne platforme o ekonomskim interesima Republike Srbije.
- Pošto i Plan Vlade Srbije za političko rešenje situacije na Kosovu i Metohiji iz 2004. i Plan predsednika Republike o stvaranju entiteta iz 2005. zastupaju stvarnu podelu pokrajine, tražimo objašnjenje zašto nije nastavljena takva politika, već se zvanična Srbija, tokom protekle godine, u referendumskoj i izbornoj kampanji, vratila formalističkoj i strančarskoj kampanji.
- Neophodna je promena državne politike prema Kosovu i Metohiji. Zato predlažemo „Istorijski sporazum“ između Srbije, kosovskometohijskih Albanaca i Republike Albanije, demokratsku podelu Kosova i Metohije i konačno zaokruživanje državnosti Republike Srbije. Tražimo da na Kosovu i Metohiji Republika Srbija konačno zaštiti lojalne građane, ekonomska prava države i građana, svetinje i kulturno-istorijsko nasleđe.
Prvi Slobodan među Srbima
Autor: Marinko M. Vučinić
Nakon više od šest decenija ukinuta je presuda Slobodanu Jovanoviću kojom je na procesu Draži Mihajloviću osuđen kao ratni zločinac na lišenje slobode s prinudnim radom u trajanju od 20 godina, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava u trajanju od 10 godina, konfiskaciju celokupne imovine i na gubitak državljanstva.Veće Okružnog suda u Beogradu donelo je rešenje o njegovoj sudskoj rehabilitaciji, i ovom odlukom je presuda Slobodanu Jovanoviću proglašena ništavom kao i sve njene pravne posledice a on se ovom odlukom suda smatra neosuđivanim. Inače sudski proces na kojem je retroaktivno osuđen Slobodan Jovanović imao je sve odlike političkog suđenja i označio je nastanak uvođenja dalekosežne prakse podvođenja i podređivanja sudskih odluka političkim i tzv.državnim razlozima. Jasno je da su ovom sudskom rehabilitacijiom ukinute pravne posledice jednog klasičnog političkog suđenja i posle toliko decenija skinuta ljaga i žig ratnog zločinca sa imena jednog od najznačajnijih i najznamenitijih Srba u dvadesetom veku. Naš poznati istoričar Vasilije Krestić je s pravom rekao da je Slobodan Jovanović bio intelektualna gromada i ničim nije okaljao ruke. Na njegovu rehabilitaciju čekalo se predugo ali nije ni mogla da se dogodi pre promene političkog sistema.
(Nastavak…)
Dragoljub Jovanović kao narodni tribun, političar i večiti disident
Autor: Jovica Trkulja
Otkrivena spomen-bista profesoru
Dragoljubu Jovanoviću u Pirotu
Na Veliku Gospojinu, 28.8.2007. godine u Pirotu je uz prisustvo velikog broja građana, predsednik opštine Pirot mr Vladan Vasić i profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Jovica Trkulja otkrili su bistu Dragoljuba Jovanovića, rad vajara Pavla Ristića. Na ovaj način simbolično je načinjen prvi korak ka njegovoj rehabilitaciji, ali je to ujedno i početak ispravljanja nepravde prema njemu.
Otvaranju biste prisustvovao je načelnik Pirotskog okruga Goran Stamenković, ćerka Bojka Jovanović i predsednica Udruženja Piroćanaca u Beogradu, mr Dragana Dinić.
Dragoljub Jovanović je rođen 1895. godine u Pirotu. Doktorirao je na Sorboni, bio profesor beogradskog Pravnog fakulteta i sigurno je najznačajnija politička ličnost u istoriji Pirota i jedan od najvećih intelektualaca svoga doba. Predratna vlast ga je proganjala zbog njegovih levičarskih stavova, a posleratni komunistički režim ga je osudio na devetogodišnju robiju, zbog njegovih tvrdnji da je budućnost zemlje u višepartijskom sistemu i tržišnoj ekonomiji. Umro je 1977. godine u Beogradu. Proces za njegovu rehabilitaciju još uvek je u toku.
(Nastavak…)
Zahtev za pravnim poretkom na Kosovu (original dokumenta je bez naslova)
SKUPŠTINI SFRJ
SKUPŠTINI SR SRBIJE
Oktobra meseca 1985. godine 2.016 Srba sa Kosova i Metohije uputilo je skupštinama SR Srbije i SFR Jugoslavije Peticiju, kojoj su se kasnije pridružile hiljade potpisnika – u kojoj je izloženo nepodnošljivo stanje srpskog naroda na Kosovu, sa zahtevom da se radikalnim merama obezbede sva ustavna prava i zaustavi njegov izgon sa svog ognjišta.
(Nastavak…)
Dečak iz Dubova (antropološka priča)
Autor: Ivan Ivanović
1.
Ovo je priča o Danetu Stojiljkoviću iz Dubova. Kad ovo pišem, Dane ima gotovo sedamdeset godina (1938). Otkud, onda, dečak? Kao što je čitaocima poznato, Dane Stojiljković je pesnik. On je to već pola veka. Otkud sad ideja da ga predstavljam Čitaocu i kakve ja uopšte imam veze sa njim? I još da mu tepam dečak, kad bi više priličilo da ga nazovem starcem!
(Nastavak…)
Ponor bez poezije
Autor: Boško Tomašević
Rezime: Autor se zalaže za ponovno čitanje i prevrednovanje savremene srpske poezije. Polazeći od najnovijih, pre svega evropskih, dela iz oblasti književne teorije, lingvistike i estetike, on pokazuje nestručnost i nezainteresovanost oficijelne srpske književne kritike u analiziranju i ocenjivanju pesničkih dela. Takvo ponašanje književne kritike dovelo je do favorizovanja minornih, anahronih, populizmom i nacionalizmom zadojenih pesnika. I ta kritika i ti pesnici su relikti totalitarne prošlosti, koje se Srbija teško oslobađa. Autor ovu tezu ilustruje analizom poezije D. J. Danilova, ali i tekstova koje su o njoj napisali “autoriteti” na polju književne teorije i kritike.
Ključne reči: Dragan Jovanović Danilov, savremena srpska poezija, srpska književna kritika, nauka o književnosti, marginalna poezija, sakralizovani pesnici, prećutani pesnici, moralni problem književnog vrednovanja Književna kritika priča jednu “priču” i hoda jednom stranom puta.
Jedno predavanje Karla Renera o demokratiji i sistemu saveta
Autor: Aleksandar A. Miljković
Austro-marksisti su zbog svog nezavisnog položaja u socijalističkom pokretu, ali još više zbog visoko vrednovanih doprinosa razvitku socijalističke misli, odavno privukli pažnju mnogih među onima koji se bave socijalnom teorijom. Štaviše, njihova je misao ostala aktuelna i posle Drugog svetskog rata, iako su kao intelektualni pokret nestali još u doba Hitlerovog uspona u Nemačkoj. Stoga nije ništa neobično što su Tom Botomor (Tom Bottomore) i Patrik Gud (Patrick Goode) sa Univerziteta u Saseksu (University of Sussex) načinili izbor tekstova najistaknutijih austro-marksista, preveli ih na engleski i objavili krajem 70-ih godina prošlog veka.1
Pored raznih drugih tekstova najglavnijih predstavnika austro-marksizma, priređivači su u ovaj izbor uneli i jedno predavanja Karla Renera (Karl Renner), koje nosi naslov Demokratija i sistem saveta.2 Kako nas obaveštava Tom Botomor u svom Uvodu, ovo je predavanje Rener održao u Socijalističkom društvu za pravo i nauku 10. decembra 1920. godine, znači u vreme dok je Oktobarska revolucija bila još uvek u punom razmahu. U toj je revoluciji ponikla ideja o savetima, to jest sovjetima, kao osnovnim ćelijama novog socijalističkog društvenog poretka. Rener je, dok je revolucija u Rusiji još uvek besnela svom žestinom, uočio značaj stvaranja saveta za organizovanje društva i države na novim osnovama, i te je svoje ideje izneo u predavanju koje smo ovde uzeli u razmatranje. Ovo predavanje nam se učinilo veoma značajnim ne samo za razvoj socijalističke misli neposredno posle završetka Prvog svetskog rata, već i posebno za razumevanje teorijske pozicije Karla Renera i njegovog poimanja socijalizma u to vreme. Međutim, ono na šta smo naročito hteli da skrenemo pažnju jeste da ni aktuelni značaj Renerovih ideja nije sporan, iako je od tada prošlo skoro 90 godina. I upravo iz ovog poslednjeg razloga, to jest zbog toga što nam se čini da je ova tema ni danas nije ništa manje aktuelna nego što je bila dvadesetih godina prošlog veka, smatrali smo da ima smisla izložiti i komentarisati Renerove ideje koje je izneo u ovom predavanju.
(Nastavak…)
- Austro-marxism, Texts translated and edited by Tom Bottomore & Patrick Goode, with an Introduction by Tom Bottomore, Oxford, 1978. Iza svakog navoda navodi se broj strane iz ove knjige. [↩]
- Democracy and the Council System; u nemačkom originalu naslov glasi: Demokratie und Raetesystem. Priređivači su ovo Renerovo predavanje uvrstili u ovaj izbor, ali ga Tom Botomor u svom uvodu ne komentariše, čak ga ni ne spominje. [↩]
Uloga odbora i komisija predstavničkih tela
Autor: Vukašin Vujičić
Rezime: Odbori i komisije su pomoćna radna tela parlamenata. Obavljaju veći broj poslova i tako pomažu ovim predstavničkim državnim organima u vršenju njihovih funkcija, pre svega u vezi sa donošenjem zakona i kontrolom rada egzekutive – izvršne vlasti. Iako odbori i komisije, po pravilu, nisu organi vlasti, iako oni ne donose obavezujuće odluke, već pripremaju određene pravne akte i predloge tih akata prosleđuju parlamentu radi njihovog eventualnog usvajanja, njihova faktička uloga u većini ustavno – pravnih sistema: skupštinskom, predsedničkom i parlamentarnom, prevazilazi njihov, zakonom i skupštinskim poslovnikom, predviđeni položaj kao pomoćnih radnih tela. Naime, stavovi odbora i komisija – njihovi predlozi odluka, po pravilu, bivaju prihvaćeni odnosno potvrđeni od strane parlamenta, tako da se može zaključiti da se suštinska rasprava sprovodi i “konačne” odluke o nekim pitanjima donose upravo na sednicama odbora. Ovakav veliki faktički značaj odbora i komisija predstavničkih tela je bio karakterističan i za početke parlamentarizma i njegov razvoj tokom istorije, a u određenim periodima (francuska revolucija) pojedini odbori su postajali najmoćniji i najvažniji državni organi. Upravo zbog ovakvog formalnog i faktičkog položaja odbora i komisija, zbog njihovog velikog značaja i neizostavne uloge u nesmetanom funkcionisanju parlamenata, nameće se potreba za detaljnije proučavanje pitanja u vezi sa ovim telima: njihovog obrazovanja, sastava, načina odlučivanja, odnosa prema skupštini i drugim državnim organima. U ovom radu je pokušano da se neka od ovih pitanja analiziraju i naučno objasne. Najzad, s obzirom da odbori i komisije imaju značajnu ulogu u funkcionisanju Narodne skupštine Republike Srbije, dat je kraci prikaz položaja ovih tela i u našem parlamentarnom sistemu.
Ključne reči: Odbori, Komisije, Predstavnička tela, Parlament, skupština, Zakonodavna vlast, Kontrola egzekutive – izvršne vlasti, Predlog zakona, Zakon, Poslovnik, Anketni poslovi, Predsednički sistem, Parlamentarni sistem, Skupštinski sistem
(Nastavak…)
Kuda ide Srbija? (O ključnim procesima i tendencijama)
Autor: Krstan Malešević
“Što je bilo luđe, preteranije,
nesmislenije, to je imalo više
uvažatelja, a glas umerenosti
smatrao se kao nenarodnost,
kao protivnost i izdajstvo.”
Jovan Sterija Popović
Rezime: I svakodnevno iskustvo i relevantna empirijska istraživanja upućuju na to da se država Srbija i srpsko društvo, i pored deklarativnog opredeljenja od oktobarskih promena iz 2000. godine, nisu uspeli suštinski demokratski rekonstruisati. Srbija se, stoga, ponovo, po ko zna koji put, našla na velikom raskršću, na prekretnici koja je možda dramatičnija i od one petooktobarske, pred uistinu velikim iskušenjem izbora puta kojim će ići dalje. Da li putem očuvanja (pa i obnove) predmoderne, patrijarhalne, klerikalne i ksenofobične Srbije ili, pak, putem sopstvene temeljne i ubrzane (post)modernizacije. Evidentno nepostojanje jasne strategije demokratskog preobražaja Srbije i, očigledno, ponovno jačanje retrogradnih tendencija, čine ovu dilemu još dramatičnijom. Sintetički izraz ovih posrnuća predstavlja činjenica da Srbija gotovo u svakom pogledu sve više zaostaje za razvijenijim svetom, da u njoj, valjda prvi put u novijoj istoriji, deca žive lošije od svojih roditelja i da im je budućnost neizvesnija od prethodnih generacija! Pa i rezultati poslednjih, januarskih, parlamentarnih izbora uverljivo pokazuju da se ovde još uvek nije stabilizovala demokratska većina, odnosno reformski blok, koji bi mogao izvesnije i odlučnije “vući” Srbiju napred. Da li se to može očekivati od radikala i socijalista, koji su svojom politikom besprimerno unesrećili ovu zemlju? Ili, pak, od onih nacional-demokrata i populista (tzv. narodnjački blok), koji manje ili više otvoreno koketiraju sa socijalistima i radikalima, i zahvaljujući kojima je naslednica Arkanove Stranke srpskog jedinstva, zbog izborne koalicije sa “narodnjacima”, dobila status članice “demokratskog bloka”?! Onda nije ni čudno da na delu imamo svojevrsnu obnovu “partijske države”, odnosno partijskog monopola na državu i neku vrstu “feudalizacije vlasti” u okviru neprikosnovenog partijskog zabrana!
U takvim okolnostima, naime, ekstremne političke opcije lako zadobivaju masovniju podršku, a marginalizuju se ili čak proskribuju one snage koje se zalažu za ubrzaniju demokratsku modernizaciju. Vrlo je verovatno da će i koloplet oko rešavanja budućeg statusa Kosova dalje umanjivati šanse za razvoj demokratije, a možda i delimično poništiti ono što je do sada ostvareno na tom planu.
Zbog svega toga je izvesno da Srbiju, ukoliko ona uistinu želi da postane razvijena, demokratska, građanska, privlačna, normalna evropska država, tek očekuju najteže i najkompleksnije reforme u njenoj istoriji!
Ključne reči: demokratija, transformacija, reforme, budućnost, Srbija
Stav vlasti nove Jugoslavije po pitanju rešavanja problema razdvojenih porodica (1945-1952.)
Autor: Mladenka Ivanković
Rezime: Na osnovu analize 127 pojedinačnih, novih i do sada neobrađivanih dokumenata- molbi, pritužbi i žalbi građana upućenih Kabinetu Maršala Jugoslavije u periodu 1945-1951. godine, kao i na osnovu relevantne postojeće literature, izvršili smo, u meri u kojoj je to bilo moguće, rekonstrukciju stava vlasti nove Jugoslavije po pitanju rešavanja pitanja razdvojenih porodica u posmatranom periodu.
Ključne reči: ekonomska emigracija, iseljenici, spajanje porodica, ljudska prava, zakonska regulativa
(Nastavak…)