Belezi nekrštenih vremena

Jovica Trkulja

(Biljana Živković, Nekrštena vremena, Centar za unapređivanje pravnih studija, Beograd, 2004.)

U biblioteci “Politicus” Centra za unapređivanje pravnih studija u Beo­gradu, objavljena je knjiga kikindske novinarke i hroničara Biljane Živ­ko­vić. Reč je o deset razgovora koje je autorka vodila od februara 2002. do marta 2004. godine i koji su objavljeni u kikindskom nedeljnom listu Novo vreme i u beogradskoj Politici. Au­tor­ka je te razgovore prikupila i objavila u jednoj knjizi pod naslovom Nekr­šte­na vremena. Njihov širok tematski ok-­vir je vreme zla, laži i prevara, o kojem svedoče svojim životima, mislima i rečima autorkini sagovornici.
U prvom delu knjige rečitog i oporog naslova “Krst pravednika”, au­­torka je razgovarala sa trojicom žr­ta­va autoritarnog režima, koji ih je raspeo na krst prognanika i u njihove ži­­- vote uneo pustoš i teskobu, poništio prošlost, obesmislio sadašnjost i za­mu­­­tio budućnost.

Aleksandar A. Miljković

– Aleks N. Dragnić, Titova obećana zemlja Jugoslavija, Zadužbina Studenica, Čigoja štampa, Beograd, 2004. –

Prošle godine je do naših čitalaca došla knjiga Titova obećana zemlja Jugoslavija Aleksa N. Dragnića, profesora političkih nauka na Vander­bil­tskom univerzitetu. Od njenog objav­ljivanja na engleskom jeziku u Sjedi- ­njenim Državama do prevoda na srpski jezik proteklo je pola veka. A to je dovoljno dugo vremensko razdoblje da od prevashodno kritičke studije ona postane istorijska. Međutim, bilo bi pogrešno na osnovu toga zaključiti da je knjiga gospodina Dragnića zbog toga izgubila svoju političku aktuelnost. (Nastavak…)

O jednoj književnoj prevari

Saša Ćirić

Smrt nezavisnih kritičara i nestanak jedne alternativne izdavačke kuće

(Marko Vidojković, Kandže,Samizdat B92, Beograd, 2004.)
Kritički govor o novom romanu Marka Vidojkovića Kandže, iz­da­nje Samizdat B92, edicija “Busola”, zapra­vo je govor o smrti jedne izda­va­čke kuće i o čudnom posrtanju dvojice ug­lednika i kritičara, mnogo više nego o (još) jednom literarnom promašaju i nevelikoj komercijalnoj prevari.
Nekada istinski ugledna kao profilisana i drugačija, izazivačka i an­ga­žovana, prepoznatljiva najviše po ča­sopisu Reč i edicijama “Apa­tridi”, ko- ju u prvoj polovini 90-ih uređuje Dra-gan Velikić, i “Reč”, druga polovina 90-ih, urednik Dejan Ilić, koja pro­moviše nova mlada imena srpske i hr­vatske proze, Samizdat nepovratno i bezizgledno tone u komercijalni kič i lako (belo)svetsko brain-washing štivo. (Nastavak…)

Reagovanje na suđenje

IRO “Prosveta” – Beograd
OOUR “Izdavačka delatnost”
Beograd 30.5.1981.

OTVORENO PISMO
“Posebna komisija Radničkog saveta
zadužena je da uništi sve primerke
knjige “Vunena vremena” štampane u
tiražu od 1000 primeraka”.
“Politika”, 21.5.1981.
Pesničku zbirku “Vunena vremena” Gojka Đoga, koju je izdala “Pro­sve­ta”, nismo imali mogućnost da pročitamo, tako da o njoj ne možemo da is­ka­žemo nikakav literarni ili idejni sud. Pristup ovoj knjizi je onemogućila “Pro­sveta” povlačenjem svih raspoloživih primeraka iz prodaje i donošenjem odluke o njihovom uništavanju. Pošto smatramo da su naša prava kao čitalaca time dra­stično oštećena želimo javno da postavimo sledeća pitanja. (Nastavak…)

Suđenje

ZAPISNIK SA GLAVNOG PRETRESA
Sastavljen na dan 2. jula 1981. godine pred Okružnim sudom u Beo­gra­du u krivičnom predmetu protiv optuženog GOJKA ĐOGA, zbog krivičnog dela neprijateljske propagande iz člana 133 stava 1 KZ SFRJ, a po optužnici OJT-a u Beogradu Kt. br. 663/81 od 12. juna 1981. godine.
Prisutni:
Predsednik veća – sudija Venjamin Pejović
Članovi veća – sudije
– porotnici –
1. Lidija Kosić
2. Vukašin Popović
Zamenik OJT-a Danilo Jovanović
Opruženi: Gojko Đogo
Branilac Branislav Tapušković, adv.
Zapisničar Dragan Čupić (Nastavak…)

Uvod u suđenje

Povodom objavljivanja zbirke Gojka Đoga KAKO SU SE POJAVILA “VUNENA VREMENA”
Izdavač ocenjuje da knjiga sadrži “neprihvatljive i štetne idejno-političke poruke”
U trenutku kada se pojavila u knjižarama, knjigu poezije beogradskog pe­snika Gojka Đoga “Vunena vremena” u izdanju beogradske “Prosvete” – Ra­dnički savet “Prosvetine” OOUR “Izdavačka delatnost”, “prihvatajući oce­ne Osnovne organizacije Saveza komunista”, ocenio je kao “knjigu s neprihvat­ljivim i štetnim idejno-političkim porukama u kojoj se vređaju najviše vredno­sti i simboli naše revolucije”. Navodi se, takođe, da su “podržane već preduzete me­re da se knjiga ne pusti u prodaju”. (Knjiga je, videćemo, ipak puštena u prodaju.) (Nastavak…)

Slučaj Gojko Đogo – dokumenti

Hadži Dragan Antić publicista, Beograd

Sa sigurnošću se može tvrditi da se o jednoj zbirci pesama u po­sle­dnjih pola stoleća nije toliko pričalo, pisalo, polemisalo. Samo u jugoslovenskim dnevnim, nedeljnim i književnim novinama, na radiju i televiziji objavljeno je više od hiljadu komentara, članaka, izveštaja, informacija, osvrta, književnih kritika i polemika. I u stranoj štampi obja­v­ljen je veliki broj napisa. Tako je nastala moja knjiga Slučaj Gojko Đo­go – dokumenti štampana oktobra 1982. godine u Beogradu. (Nastavak…)

Dosijei Službe državne bezbednosti

Miloslav Samardžić publicista, Kragujevac

Negde krajem maja 2001. godine u novinama su prvi put objav­ljeni brojevi telefona srpske tajne policije – Službe državne bezbedno­sti (SDB). Građani su pozvani da se jave i bez straha pitaju o svojim tajnim dosijeima. Predstavnici novog režima govorili su, tim povodom, o osvojenoj demokratiji i raskidu sa praksom prethodnog, komunističkog re­žima, koji je podrazumevao zloupotrebu policije u političke svrhe.
Narednih meseci novine su donosile uglavnom izjave razočaranih građana, kojima je rečeno da, uprkos svojim očekivanjima, nemaju do­si­jee. Pojedinci su saopštili da imaju dosijea, ali da u njima nema ono što su mislili da će naći. Jedan profesor je rekao da ga dosije uopšte ne za­nima. “Ja bolje od njih znam šta je u mom dosijeu”, bio je njegov komentar. (Nastavak…)

Đukanović je izašao iz Miloševićevog šinjela*

Jovica Trkulja
Pravni fakultet, Beograd

Srpske “godine raspleta”, kao i pohod crnogorskih “lijepih
i pametnih momaka” u posljednjoj deceniji XX vijeka,
nijesu kod nas utrli put demokratiji, pravnoj državi
i vladavini prava, već plebiscitarnom cezarizmu

Jovica Trkulja je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu na studijama političkog sistema, bio je urednik i osnivač više stručnih časopisa i biblioteka, objavio je mnoštvo zbornika, naučnih i stručnih publikacija u zemlji i inostranstvu, a posljednjih godina prati i istražuje političke pri­­like u našoj zemlji. Kao nezavisni intelektualac nije bio omiljen ni od Mi­­loševićevog ni od DOS-ovog režima, a daleko je od toga da bude omi­ljen od nove srbijanske vlasti.
Posljednja promjena političke scene u Srbiji i njeno skretanje ude­­sno bio je povod za ovaj razgovor.
Primerenije je govoriti o “bauljanju” a ne “skretanju”, jer Srbija u poslednjih 14 godina liči na autobus iz filma “Ko to tamo peva”, u kojem se za volanom smenjuju suludi vozači i suvozači, sunovraćujući ze­m­­lju u sve dublji ambis. (Nastavak…)

Jagličićevo pisanije

Miloslav Samardžić urednik “Novih Pogleda”
Kragujevac

Poštovani g. Trkulja,
U časopisu Hereticus vol. 2 (2004), No. 1, objavljen je članak Vla­dimira Jagličića “Pornografija našeg doba”. Autor u romansiranoj bio­grafiji (pretpostavljam da je o tome reč) opisuje i godine provedene u ča­sopisu Pogledi iz Kragujevca, koji uređujem.
Naravno, kao što ste primetili, Jagličić menja imena i Pogleda i svih članova redakcije, uključujući i moje. Samo, promena je izvedena s namerom da se lako otkrije. Jedan od urednika Hereticusa, od koga sam saznao za navedeno pisanije, odmah mi je rekao da Jagličić piše o Po­gle­dima. A njegova igra žmurke poznata je još od ranije, kada je u feljtonu lista Nezavisna svetlost iz Kragujevca, u koji je otišao iz Pogleda, objavio pet nastavaka ove svoje biografije (taj feljton se, inače, u He­re­ticusu ne ponavlja). Tada sam u Nezavisnoj svetlosti objavio kraći humoristički odgovor, potpisujući se onako kako me je on potpisao. Sada bih, međutim, humor ostavio po strani, iz tri razloga:
1. Sve što napišemo ipak ostaje za istoriju, a kako su u ovo doba mnogi kriterijumi poremećeni, može doći i do tumačenja da je ono pod lažnim imenima tačnije od onoga pod pravim imenima.
2. Tema Hereticusa su dosijei SDB-a, a ja sam ranije o Jagliči­će­vom prelasku iz nezavisnih Pogleda u “soroševsku” nezavisnu štampu pisao upravo u članku “Dosije SDB”. Taj članak, to jest dva članka, sad­a vam šaljem kao deo mog odgovora Jagličiću. Inače, i bez ovog slu­čaja rado bih Vam poslao te članke, u uverenju da će naći mesto u He­reticusu. Naime, kada su dosijei otvoreni, ispostavilo se da postoji ogroman nesklad između broja osoba koje su svoje dosijee videle i onih koji su o tome pisali.
3. Hereticus je štampan na hrvatskom pismu, što me je veoma ne­prijatno iznenadilo. Inače, srpska izdanja na hrvatskom pismu, u bilo ko- ­­joj formi, uopšte ne čitam (naravno, hrvatska čitam). Odricanje Srba od svog pisma je tema koja me i te kako zanima i zato Vam šaljem i svoj članak “Zašto Srbi pišu hrvatskim pismom?” Naravno, ovaj članak nije u vezi sa temom i stvar je Vaše dobre volje da li ćete ga objaviti. Ja Vas mo­­lim da to učinite.
Dakle, kao odgovor na Jagličićev tekst, šaljem Vam tri priloga. Pr­vi je ovo uvodno pismo. Drugi je moj kraći osvrt na Jagličićevo pi­sa­nije. Treći je članak “Do­sije SDB”, koji se sastoji iz dva dela.
Osvrt na Jagličićev tekst glasi:
Kompletan odgovor na Jagličićevu “Pornografiju našeg doba” bio bi predug, jer je i ta njegova pornografija preduga. On piše o događajima koji su se zaista odigravali, ali ih odreda naopako opisuje. To čini zlo­namerno, što ću pokazati na jednom primeru – priči o novcu. Opre­de­ljujem se za ovu priču jer je ključna i jer je najlakše dokaziva.
Osnovna Jagličićeva teza je da sam ja, kao urednik prvih slobo­­dnih novina u Srbiji od zavođenja komunističkog režima – umesto da se posvetim svom poslu trošio novac na žene i samo čekao novu donaciju od četničke emigracije. Dakle, on tvrdi da su Poglede finansirali četnici, a da sam ja, po prirodi stvari, zloupotrebio njihovo poverenje – kao i po­verenje čitalaca (podsetiću, Pogledi su bili najtiražniji časopis u zemlji, sa 200.000 primeraka).
Uistinu, stvar sa finansijama stajala je ovako. Dok je tiraž bio og­roman, dodatni prihodi nisu ni bili potrebni. Naprotiv, Pogledi su bili na glasu po visokim platama i honorarima. Krenulo je nizbrdo maja 1992. godine, uvođenjem međunarodnih sankcija Srbiji. Pored ostalog, Novi poredak je tada zabranio i izvoz Po­gle­da u zapadne zemlje. Nije potre­bno posebno naglašavati kako smo od­jednom lišeni ogromnih prihoda.
Jagličić ne pominje ovaj momenat, koji mu je odlično poznat, jer je prisustvovao brojnim sastancima redakcije na ovu temu. Međutim, važ­nije je što ne pominje ni drugu stvar: da smo mi upravo tada počeli da gubimo trku sa sve brojnijim soroševskim novinama. Naime, dok su nama silom oduzeli prihode, njih su obasipali bogatim donacijama!
Posle kakve-takve amortizacije ovog udara, uskoro dolazi novi: strahovita inflacija. Kao što je poznato, sav tiraž novine iznesu na kio­ske (“Politike”, “Borbe”, itd.), a onda čekaju naplatu. U regularnim us­lovima, do te naplate dolazi posle mesec i po dana. A režimske novinske kuće namerno su odbijale da nam plate i po šest meseci! Kako se infla­cija kretala i do 100% dnevno, mi smo ostali doslovce bez ičega. Ja­gli­čić se svakako seća izveštaja o prodaji iz “Politike”, gde nam za 20.000 prodatih Pogleda uplaćuju sumu vrednu pola marke! Jednom je čak bilo nemoguće da nam ma šta uplate, jer je ta novčanica – neki silni mili­oni – bila povučena iz upotrebe. Ova dokumenta sam redovno pokazivao na redakcijskim sastancima da bih objasnio zašto kasne honorari. Inače, u pitanju su tako velike sume, da nema govora o Jagličićevom za­boravu. Naime, kada sam jednom sve sabrao, ispostavilo se da su nas “Po­litika” i “Borba” oštetile za po 500.000 nemačkih maraka!
Kako bi novine nastavile da izlaze, okrenuo sam se drugim iz­vo­rima prihoda. Osnovni izvor prihoda tokom većeg dela Jagličićevog rada u Pogledima bio je uvoz papira iz Italije. Uvezao sam ukupno 12 šle­pera po prosečno 21 tonu najskupljih papira, plus polovinu 13. šlepera. Vrednost posla bila je milion nemačkih maraka, a profit oko 400.000 ma­raka. Papir sam direktno davao štampariji “Dnevnik” u Novom Sa­du – koja štampa Poglede – ili bih ga najpre prodao pa onda u gotovom platio štampanje. Uvozili smo, inače, i pod sankcijama, ali su troškovi bili veći.
Prosto je nemoguće da je Jagličić zaboravio na ove šlepere, jer sam od njega bezbroj puta čuo pitanje: “Kad će kamion?” Drugim re­čima: “Kad će plata?” Ali, da bi napisao ono što misli da mu odgovara – on nešto preskoči, a nešto izmisli. Silno vreme koje sam utrošio kako na ovaj, tako i na druge poslove (osnivanje mreže kioska, kupovina štam­­parije itd.) da bih obezbedio izlaženje Pogleda – on pretvara u razne za­nimacije i švaleraciju.
Kada je reč o četničkoj emigraciji – i uopšte političkoj emigraciji – više puta sam pokretao akciju za osnivanje fonda za pomoć nezavisnoj štampi u Srbiji. Nažalost, nisam uspeo. Donacije iz emigracije o kojima Jagličić piše, zapravo su prihodi od prodaje Pogleda. Naime, kada je izvoz Pogleda zabranjen, četnička udruženja su nam pomogla preuzi­majući distribuciju koliko im je to bilo u mogućnosti. Naravno, reč je o mnogo manjim ciframa. Četnička udruženja u Americi, na primer, prodavala su daleko manje Pogleda nego Dži-El-Pi – firma specijalizovana za prodaju strane štampe na prostorima SAD.
Sem ove usluge, četnička udruženja, Srpska narodna odbrana i dru­­ge ustanove više puta su sakupljali priloge za naš list, kao i za knjige koje smo objavljivali. Davali su koliko su mogli i na tom sam im neiz­merno zahvalan. Svaki prilog je objavljivan, ali u Pogledima, ili u knji­gama za koje je dan – prema davno ustanovljenom običaju srpske emigracije.
Na našu žalost – i naravno ne samo našu – emigracija je imala mno­­go većih briga od izdavačke delatnosti. To su bile brige za ranjene bor­ce, za izbeglice, za gladne i beskućnike.
Na kraju, g. Trkulja, želeo bih da napomenem kako za svaki detalj iz ove moje verzije postoje materijalni dokazi, ili mnogo svedoka: u “Dnevniku”, u emigraciji, među drugim bivšim članovima redakcije…
Želim Vam sve najbolje,
U Kragujevcu, 04.12.2004. g.

Stubovi totalitarnog poretka ostali su netaknuti

Vuk Drašković
predsednik Srpskog pokreta obnove Beograd

• Zašto ste krajem 80-ih formirali Srpski pokret obnove?
Srpski pokret obnove formiran je u martu 1990. godine.
• Zašto se podelila Srpska narodna obnova?
To nije ništa. To je jedna epizoda, koje ne bih želeo da se se­ćam. Bila je to čak i manipulacija. Bilo je društvo “Sava”, pa je ono po­stalo Srpska narodna obnova. Mene kao pisca su pozvali 6. januara 1990. godine na osnivačku skupštinu. Ja sam tamo govorio i još neki ljudi. Iza­bra­li su svog predsednika. To je postala politička partija. Među­tim, s tim ljudima, od kojih takoreći niko nije imao ni fakultetsku spremu, ja ni­sam imao šta da tražim. Napustio sam to. U martu 1990. godine formiran je SPO. Bilo je to vreme neiskustva. Nismo znali, sem maglovito, šta je to politička partija. Postojala je želja za višepartijskim sistemom, slo­bo­dom. (Nastavak…)

Nema stvarnih promena

Desimir Tošić publicista,
Demokratski centar Beograd

• Zašto ste 1963. godine učestvovali u stvaranju De­mo­krat­ske al­ter­native i kako je uopšte bilo moguće da se ona formira?
Vi mnogo više znate nego što ja mislim… Mi smo se plašili ne­rešenog nacionalnog pitanja. Kada kažem mi – jedna grupa ljudi koja nije bila mnogobrojna. Za razliku od režima koji je “rešio” nacionalno pitanje – ovo je bila njihova fraza: “Mi smo rešili nacionalno pitanje u toku rata, jer su svi narodi i narodnosti ustali protiv okupatora” – mi u to nismo verovali, a onda smo videli da se u emigraciji razvija onaj pro­ces koji je bio u toku Drugog svetskog rata – želi se rat između Hr­va­ta i Srba, i mi smo se plašili ponovne klanice: da li može da se zau­stavi međusobno klanje? Svaki narod ima pravo na svoju državu. (Nastavak…)

Poruke i pouke srpskog oktobra 2000. (1)

Političke i društvene promene u Srbiji započete pobedom De­mo­kratske opozicije Srbije na izborima 24. septembra i odbranom izbornih rezultata 5. oktobra 2000. godine, predstavljale su prvi korak na putu opo­ravka od srpske državne i nacionalne tragedije. Očekivalo se da će veliki talas promena koji je preplavio celu zemlju (sličan onom koji je za­pljusnuo srednjeistočnu Evropu nakon pada Berlinskog zida) odbaciti ne­podnošljivu i neodrživu stvarnost starog, Miloševićevog režima, te po­staviti temelje novog, modernog društva ekonomske sigurnosti, garantovane slobode i stabilne demokratije. (Nastavak…)

Milo Veliki

Branko Ljuboja publicista, Kikinda

U povesti gotovo svih naroda postoji ličnost sa atributom sveti ili veliki. Reč je o velikanima koji su presudno uticali na oblikovanje isto­rijske i nacionalne svesti naroda, bilo tako što su saplemenike priveli ne­koj od velikih religija, bilo što su izvojevali odlučujuće pobede nad, naravno uvek nadmoćnijim, neprijateljem, ili su se prkosno žrtvovali za slobodu svog naroda.
Tako imamo svetog Savu, svetog Patrika, svetog Ištvana, Ale­ksan­dra Velikog, Petra Velikog… Negde sredinom 19. veka, bar u Evropi, proterivanjem Turaka, takve ličnosti su iz realne prešle u mitsku dimen­ziju. Od tada političari uglavnom imaju ljudske, a ne svetačke karakteri­stike. (Nastavak…)

Tražim mač za “sablju”

Nebojša Šarkić
Fakultet za poslovno pravo, Beograd

Ako su mač i vaga simboli slepe boginje pravde, pozivam je da paž­ljivo odmeri odgovornost krivaca za akciju “Sablja”, te da, svojim ma­čem, preseče sve štetne posledice kako se nikada više ta “sablja” ne bi vadila iz korice.
Tražim odgovornost za sve članove prethodne vlade Republike Sr­bije koji su iskoristili jedan, nesporno, tragični događaj za uvođenje vanrednog stanja u Srbiji i proglasili akciju “Sablja” kao spasenje. Ni u periodu rezolucije Informbiroa, u tadašnjoj Jugoslaviji, nije bilo ovoliko ljudi uhapšeno. U akciji su suspendovana osnovna ljudska prava, hap­še­ni politički protivnici, sudije i advokati, a sve to sa besmislenim obraz­loženjem da su povezani sa ubistvom dr Zorana Đinđića, premijera.
Odgovorni su: za moralno blaćenje ogromnog broja ljudi, za du­ševne patnje njih i njihovih bližnjih i, naravno, odgovorni su što će dr­ža­va Srbija enormno plaćati naknadu štete zbog ove akcije. (Nastavak…)

Kad je mogla Zagorka, i mi ćemo

Ivan Ivanović književnik, Beograd

1.
Kad me je advokat Dragoljub Todorović upozorio da obavezno pogledam NIN od 23. decembra 2004. godine, preciznije tekst u njemu Či­čini unuci, nije mi odmah bilo jasno šta time hoće da postigne. Po­mi­slio sam da želi da mi pruži dodatnu informaciju o Zakonu o izjedna­čavanju prava partizanskih i četničkih boraca iz Drugog svetskog rata, izglasanom u Skupštini Srbije 21. decembra. Naime, Todorović dobro zna, kao vrsni poznavalac moje literature, da se ja godinama dosledno bo­rim za nešto što bi se moglo nazvati nacionalnim pomirenjem (termin nejasan), što ovaj Zakon valjda treba da donese. Da li mi to advokat Dra­goljub Todorović odaje priznanje? (Nastavak…)

O razaranju intelektualne zajednice

Marinko M. Vučinić publicista, Beograd

Ubi spiritus ibi libertas (Gde je duh tu je i sloboda)
“Ljudi koji su se šezdesetih i sedamdesetih godina okupljali oko Srp­skog filozofskog društva, Udruženja Književnika Srbije, Socio­loš­kog dru­štva Srbije, časopisa Filozofija, Praxsis, Delo, Književne novine, Gle­dišta, Polja, Korčulanske letnje filozofske škole, Zimskih filozofskih su­sreta Srpskog filozofskog društva, Stražilovskih susreta, Ateljea 212, Ki­no-kluba ‘Beo­­­grad’, listova Student, Vidici, Susret, kućnih otvorenih uni- verziteta i drugih središta okupljanja disidenata i kritičke inteligencije, činili su prepoznatljivu ljudsku i inelektualnu zajednicu koja je u svom vremenu branila već pomenuti Salutijev program, tj. trajne vrednosti ne­patvorenog humanizma i svake obnove ljudske zajednice. Oni su raz­vili osobenu kulturu otpora, koja je pred silama staljinističke represije i ti­ra­nije, u jugoslovenskoj verziji branila dostojanstvo, ljudsko i misao­no, slo­­bodu ,pravo na razlike, pravo na istinu, ljudska prava i smisleni ži­vot. U ime liberalnih vrednosti branjena je vera u neotuđiva prava pojedinca da se u celini ostvari kao suverena racionalna individua. U ime svestranosti i punoće života, kao suštinskog cilja filosofije i kulture – a po­sebno knji­ževnosti – zahtevalo se življenje u istini i slobodi.” (Nastavak…)

Kriza demokratije

Sima Pandurović književnik, Beograd

U današnjem vremenu raznovrsnih i permanentnih kriza – kriza finansiskih, ekonomskih, moralnih i kriza državnih, počelo se sa izvesnih strana i sa izvesnim zadovoljstvom govoriti o krizi parlamentarizma, pa zatim i o “krizi demokratije”. U takvim slučajevima neophodno je od­­vojiti, u pretresu ovih pitanja, dva momenta koji su suprotni po svojoj prirodi, a koji se u veštim dijalektičkim prepirkama namerno ne odva­jaju, a u naivnijim razgovorima stvarno i ne razlikuju. Jedan od tih mo­menata je čisto subjektivan, psihološki i politički, drugi znatno objektivniji, logičan i naučan. Kadgod nastupe izvesni psihički poremećaji u jednom društvu, taj psihički i ličan momenat uzima više maha, postaje agresivniji, uticajniji i popularniji. Obrnuto tome, on gubi od svoje sna­ge ukoliko je opšta društvena situacija stabilnija, ukoliko se drugi momenat više uzima u obzir i ozbiljnije posmatra. (Nastavak…)

Lelekanje za janjetom

Marko Vešović književnik, Sarajevo

Pročitao sam, s velikim zakašnjenjem i s još većim užitkom, tekst “Oficiri i pjesnici” u kojem Mirko Kovač proučava Bećkovića pod mi­kro­skopom. Koji treba zvati mikroskop – toliko se uspješno služi tom spravom.
Bećković je onaj Slobov tržišni inspektor što je utvrdio koja srpska reč je, punih šest stoljeća, imala najvišu pijačnu cenu, a uzgred uočio da ime i prezime Mesije iz Požarevca čine dvije za Srbe svete riječi Slo­boda i Miloš. Sloboda je ideal robova, što reče onaj filozof, a Miloš ljude baca “u pjanstvo neko prećerano”, kako je kazano na mjerodavnom mje­stu. Legura Slobode i Miloša sad se sunča u haškoj tamnici; pjan­stvo, koje je izazivalo primisao da Srbi i Crnogorci noćivaju u vinskim podrumima cara Dušana a danju se “kreću u grupicama od milion komada”, smijenio je teški mamurluk, a kad Srbija i Crna Gora počnu pla­ćati odštetu za ono što su učinile u pjanstvu koje je krenulo s Kosova, opisalo krug po bivšoj Jugi i na Kosovo se vratilo, tek tada će se potvrditi da Kosovo bukvalno jeste najskuplja srpska reč. Uzgred: moja tetka Dunja je 1988. godine, kad je čula da je Slobo iz Požarevca, kazala: “Ovaj će zapaliti Jugoslaviju!” (Nastavak…)

Vampiri i glogov kolac

Dragoljub Todorović advokat, Beograd

Pravu buru u javnosti izazvalo je otvaranje izložbe slikara Milića Stankovića (Milića od Mačve) u ponoć između 20. i 21. februara 1962. godine u Beogradu, koju je otvorio Branko V. Radičević prigodnim go­vorom, koji na vrlo osoben, originalan i polemičan način promoviše slobodu stvaranja; afirmiše maštu, maštovnjake, snevanja, uobrazilju, smeh, duh pobune, priviđenja, nerazumlje; a protiv: zdravorazumlja, prave li­nije, matematike, tišine, skleroze. Simbol slobode je vampir, a simbol represije, prinude, prave linije je glogov kolac, a glogologika je logika discipline, uokviravanja, mira, tišine, poslušnosti, mediokritetstva…
Izložba je zatvorena, digla se velika hajka protiv pesnika i slikara, u kojoj učestvuju političari, pisci, novinari, policija… (Nastavak…)

Naznaka o recepciji pojmova “krivica” i “odgovornost” u Srbiji

Tomislav Žigmanov publicista, Subotica

Rezime: U ovom radu autor kritički preispituje recepciju pojmova krivica i odgovornost u Srbiji. On polazi od činjenice da status dominirajuće strategije u Srbiji ima ona strategija koja pitanje suočavanja s prošlošću i time po­ve­zano kontekstuiranje i razumevanje pojmova krivice i odgovornosti, jednosta- vno ignoriše ili poriče. Cilj rada je da ukaže na najznačajniju manjkavost preovlađujućih diskursa u Srbiji u čijoj osnovi leži sasvim pogrešno razumevanje no­sećih pojmova – krivice i odgovornosti. Autor posmatra krivicu kao posle­dicu slobode i odgovornosti, a težište njegove analize je na određenju pojma i vrste krivice, kao i na ukazivanju na manjkavost i nesporazume u dominiraju­ćim diskursima “površnog govora o krivici” u Srbiji.
Ključne reči: pojam i vrsta krivice, sloboda, odgovornost, kazna, suočavanje s prošlošću u Srbiji, preovlađujući diskurs krivice u Srbiji, manjkavost površnog govora o krivici. (Nastavak…)

Denacionalizacija u Srbiji – hronologija obećanja

Zlatko Stefanović
Fakultet za poslovno pravo, Beograd

Rezime: Nakon terminoloških napomena o pojmu denacionalizacija, autor je prikazao kratak istorijat imovinskih prava, kao i istorijat pokušaja denacio­nalizacije u Srbiji. Podrobno su obrađena pitanja pravne zasnovanosti, celi­sho­dnosti, jednakosti, pravičnosti denacionalizacije i sl. Autor zaključuje da priča o denacionalizaciji u Srbiji odavno nije više motivisana iskrenim željama za is­prav­ljanje istorijskih nepravdi. Na srpskoj pozornici, ona je odavno samo jedno od oruđa za rušenje, odnosno osvajanje vlasti, za trgovinu obećanjima, prodaju intelektualnih usluga, privlačna fraza u izbornim kampanjama. Praksa voluntarizma i despotizma svake nove vlasti je već dovoljno dugo tradicija Srbije. Sva­ka nova vlast želi da piše istoriju ispočetka, od svog dolaska. Svaka nova vlast je vlast “diskontinuiteta” u odnosu na prethodnu. Iz ugla denacionalizacije, denacionalizacija je odlična prilika za mnogo velikih grešaka, koje će neka budu­ća vlast moći da napada skrećući pažnju sa svojih postupaka.
Ključne reči: restitucija, denacionalizacija, imovinska prava, pokušaji denaciona­lizacije u Srbiji, pravna zasnovanost denacionalizacije. (Nastavak…)

Obrazloženje

I. Ustavni osnov za donošenje zakona
Ustavni osnov za donošenje zakona sadržan je u odredbi člana 72 stav 1. tačka 4 Ustava Republike Srbije, prema kojoj Republika Srbija uređuje “svojinske odnose”.

II. Razlozi za donošenje zakona
Preuzimanje vlasti tokom Drugog svetskog rata, izvedeno pod mas­kom socijalističke revolucije, tražilo je svoje učvršćenje u prvim po­sleratnim godinama. Cena nije bila bitna, ni jedno ljudsko pravo nije bilo bitno.
Pored osnovnih prava, kao što su pravo na život i slobodu kretanja, pod udar je došlo i pravo na privatnu svojinu. Četrnaest godina i više desetina zakona bilo je potrebno režimu, da po odlasku okupator­skih jedinica sa ovih područja, sprovede prevođenje privatne svojine u druge oblike, neke do tad znane, a neke ne. Ponekad se radilo o potpu­noj ličnoj samovolji, ponekad o ideološkim zabludama ili jednostavnom neznanju, ali posledica je bila ista – skoro potpuno uništenje dobrog domaćina. (Nastavak…)

Nacrt Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećivanju za oduzetu imovinu

Glava I: OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se uslovi, način i postupak vraćanja imovine i obe­­­­štećivanja za imovinu na teritoriji Republike Srbije koja je, ne poštujući ljud­sko pravo na svojinu, iz ideoloških razloga oduzeta i pretvorena u op­šte­narodnu, dr­­žavnu, društvenu ili zadružnu svojinu, u periodu od 9. marta 1945. godine do 4. novembra 1995. godine:
1) primenom propisa, na osnovu pojedinačnog pravnog akta donetog u skladu ili protivno tada važećim propisima, ili bez pojedinačnog pravnog akta;
2) na osnovu pravnog posla zaključenog bez slobodne volje vlasnika da se odrekne prava svojine ili ga ustupi;
3) bez pravnog osnova. (Nastavak…)

Denacionalizacija u Srbiji – de lege ferenda

Vladimir Todorovicadvokat, Beograd

Rezime: Već skoro deceniju i po u Srbiji se diskutuje o denacionalizaciji, pojavilo se i nekoliko neoficijelnih nacrta zakona o denacionalizaciji, pre­tre­sa­na su moguća rešenja budućeg zakona, a naročito: kompatibilnost denacio­na­lizacije i privatizacije, status i bonitet obveznika, položaj i legitimitet korisnika, pravna osnova denacionalizacije, modaliteti povraćaja i obeštećenja, kredibilnost obveznica u našim uslovima, dinamika restitucije i obeštećenja, položaj i sta­tus trećih lica, uključujući problem tzv. stečenih prava, postupak povraćaja imovine i obeštećenja, nadležnost organa, kao i brojna druga materijalnopravna i proceduralna pitanja od značaja za donošenje i primenu budućeg zakona. Prema iskustvima drugih, neophodni faktori za sprovođenje denacionalizacije su: politička svest, ekonomska moć, socijalna podrška, pravna regulativa i ade­kvatna organizacija države. Kada se svi ovi činioci steknu odjednom, moći će da se smatra da je pitanje restitucije i obeštećenja skinuto s dnevnog reda, te da je sve dalje stvar proceduralne tehnike i profesionalne rutine. Očigledno je, s ob­zirom na vidljivo kašnjenje, da Srbija nema vremena da čeka kumulaciju tih faktora, već treba da manifestuje političku odlučnost da reši pitanje denacio­na­li­zacije i da odmah privremeno zabrani dalji promet nacionalizovanih nepo­kre­t­nosti i istovremeno pristupi evidenciji nacionalizovane imovine i donese Za­kon o restituciji i obeštećenju.
Ključne reči: privatizacija, denacionalizacije, restitucija, evidencija nacionalizova­ne imovine, stečena prava, modeli obeštećenja postupak povraćaja imovine i obeštećenja, Zakon o restituciji i obeštećenju (Nastavak…)

Kompenzacija i restitucija za zadiranja u svojinu u postkomunističkoj Evropi

Jeremy McBride
profesor Međunarodnih ljudskih prava Univerzitet u Birmingenu

Rezime: Ovaj rad bavi se doprinosom koji međunarodni standardi mo­gu da proizvedu u rešavanju svojinskih sporova. On najpre razmatra stvarnu primenjivost jemstva svojinskih prava na ove sporove i u kojoj meri ono može stvoriti obavezu restauracije ili kompenzacije. Zatim istražuje ograničenja ljudskih prava koja pogađaju svaku restituciju gde god da nema obaveze da se ona izvrši, nego je učinjen politički izbor koji nju zahteva. Ovo uključuje potrebu uvažavanja interesa lica koje zahteva restituciju, kao i elemente prava na pravi­­­čno saslušanje i zabranu diskriminacije. Sve to može potencijalno da ima zna­ča­jan uticaj kako na sadržinu mera restitucije tako i na postupak za njihovu primenu. Sveukupne međunarodne norme o ljudskim pravima su do sada zahtevale samo ograničene promene u pristupu restituciji koji je prihvaćen. Uprkos tome, razrada tih elemenata dovela je do nešto jasnijeg okvira za bavljenje tim pro­ble­­mima u budućnosti.
Ključne reči: restitucija, denacionalizacija, kompenzacija, privatna svojina, svojinski interes, diskriminacija, ljudska prava, postkomunizam. (Nastavak…)

Uvodnik

U pravnom savladavanju autoritarne prošlosti posebno težak i delikatan problem predstavlja restitucija i denacionalizacija. Uspo­stav­lja­nje komunističke vladavine u Centralnoj i Istočnoj Evropi bilo je skopčano sa grubim kršenjem ljudskih prava. Između ostalog to se izražavalo i u eksproprijaciji, konfiskaciji i nacionalizaciji privatne svojine i njenom sta­vljanju pod državno vlasništvo ili kontrolu. Ova oduzimanja su često bila deo političkog progona onih kojima je oduzimano, a u mnogim slu­čajevima dovodilo je do njihove smrti ili egzila. Uz to, ta oduzimanja privatne svojine, po pravilu, nisu imala pravni osnov, niti su uključivala isplatu kompenzacije.
Nakon pada Berlinskog zida 1989. godine i posle propasti ovih re­žima, javila su se očekivanja da se ova svojina vrati bilo onima kojima je bila oduzeta ili njihovim potomcima. Želja za restitucijom i denacionali­zacijom, ili bar odgovarajućom kompenzacijom bila je neizbežni pratilac snažne privlačnosti koju su vrednosti ljudskih prava imale za one koji su se suprotstavljali komunizmu. Najzad, briga za zaštitu svojinskih interesa i prava bila je od samog početka stavljena u kontekst vrednosti pravne države i ljudskih prava. Međutim, iako su mere restitucije i denacionalizacije bile politički prihvaćene i pravno proklamovane u mnogim zemljama Centralne i Istočne Evrope, one, ipak, nisu bile opšte­prihva­će­ne, još manje realizovane. Unutrašnji i međunarodni izazovi koji su im bi­li upućeni umnožavali su se, ali samo sa ograničenim uspehom.
Iz tih razloga, temat u ovom broju “Hereticusa” posvećen je putevima i stranputicama restitucije i denacionalizacije u društvima u tranziciji sa težištem na Srbiji. Prof. dr Džeremi McBride, profesor Međuna­rodnih ljudskih prava na Univerzitetu u Birmingenu, osvetljava složene i protivrečne procese restitucije u postkomunističkim zemljama Evrope, a prof. dr Zlatko Stefanović i Vladimir To­do­ro­vić pišu o putevima i stran­­puticama denacionalizacije u Srbiji. Temat se završava prilozima koji sa­drže Nacrt Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju za oduzetu imovinu, kao i obrazloženje tog Zakona.
Nakon temata slede uobičajene rubrike “Hereticusa”. U rubrici Is­tra­živanja objavljujemo tekstove Tomislava Žigmanova o recepciji poj­mo­va krivice i odgovornosti u Srbiji. Kritički i provokativni tekstovi Dra­­goljuba Todorovića i Marka Vešovića, sadržina su Ogleda, a Tokovi su posvećeni razmišljanju Sime Pandurovića o krizi demokratije. Rubrika Zbivanja koja se bavi kri­ti­­čkim preispitivanjem neposredne pro­­šlosti, po­svećena je ovog puta pita­nju razaranja intelektualne zajednice (Marinko Vučinić). Posle toga sle­de ru­brike Pogledi sa prilozima Ivana Ivanovića, Nebojše Šarkića i Bran­ka Ljuboje.
Počev od ovog broja Redakcija je odlučila da redovno objavljuje u rubrici Intervju razgovore na relevantne društvene i političke teme. Pre svega kao podsetnik na ono što smo proživeli u protekloj deceniji koju je obeležila jugoslovenska ratna apokalipsa: oslobađanje demonskih sila balkanskog zla i naše suočavanje sa beznađem. Bilo je to vreme laži, na­si­lja i prevara, vreme bespuća i beznađa u kojem se druga Jugoslavija ru­šila u užasu i tragediji građanskog i etničkog rata, ostavljajući za sobom materijalnu i emotivnu pustoš. Bilo je to vreme nove golgote srpskog i ostalih jugoslovenskih naroda koji su se našli pred donošenjem sudbono­snih odluka o svojoj budućnosti. Ova dramatična zbivanja nametnula su niz pitanja, dilema i nedoumica koje nas još uvek zbunjuju, uznemira­va­ju i obeshrabruju. Odgovori na ta pitanja i dileme u rubrici Intervju ima­će, nadamo se, značaj arheološkog belega iskopanog iz zgarišta jedne civilizacije, svedočanstvo o smutnom vremenu kada su stranice istorije po­punjavane zlom. Oni nisu samo lični dokument, nego slika vremena, de­lić ogromnog mozaika srpske tragedije kome još uvek ne možemo ni sa­gledati smisao, oblik ni veličinu.
Objavljivanje razgovora u rubrici Intervju je skromni prilog od­go­vornosti za javnu reč, polaganje računa za javno delanje. U uslovima kada su govor mržnje i oružja obesmislili svaku reč i intelektualni napor, kada su se olako potezale prejake reči i od njih stradalo kao od metaka, mo­ramo se izboriti za novi etos javnog delatnika, posebno za odgovornu upotrebu reči. Neophodno je, pre svega, govoru mržnje i rata suprotstaviti govor razuma, dijaloga i tolerancije, i napokon afirmisati etos javnog delanja utemeljenog na jedinstvu mišljenja, govora i delanja, na pro­žimanju i postojanosti životnog i misaonog opredeljenja.
Imajući sve to u vidu, Redakcija će u okviru rubrike Intervju, u ovom i narednim brojevima objavljivati seriju razgovora na temu “Po­ru­ke i pouke srpskog oktobara 2000. godine”.
U rubrici Polemika je reagovanje Miloslava Samardžića na Ja­gli­čićev tekst koji je objavljen u br. 1 “Hereticusa” za 2004., a kao cenzu­risani tekst objavljujemo intervju Jovice Trkulje koji su podgorički li­s­tovi odbili da objave. Rubrika Svedočenja sadrži tekst Milosava Samardžića o dosijeima SDB-a, a rubrika Dosije posvećena je ovog puta suđenju pe­sniku Gojku Đogu zbog zbirke pesama “Vunena vremena”. Najzad, u ru­­­brici Osvrti i recenzije prikazane su knjige: Marka Vidojkovića (Saša Ći­rić), Alekse Dragnića (Aleksandar Miljković) i Biljane Živković (Jovica Trkulja).
Beograd, Uredništvo 15. decembar 2004.

Prostor kao najvažniji elemenat u književnom delu osoba sa invaliditetom

Milica Mima Ružičić
magistrant studija lingvistike i srpskog jezika
Novi Sad

Rezime: Ljudi, čije književno delo izučavamo, u potpunosti su okrenuti svom telu. Telo ovde zamenjuje čitav unutrašnji prostor za koji oni znaju. Njihova soba, ili retko kuća u kojoj žive, pojavljuje se kao pravi eksterijer i često jedini fizički dodir sa spoljnim svetom. Namera nam je bila da otkrijemo ulogu betonskih zidova unutar kojih su oni zatvoreni usled svoje fizičke onesposobljenosti, kao i ulogu večitog mraka u junačkim pesmama ispevanim od strane slepih pevača i u priči slepe i gluve Helen Keler. Ovi ljudi čvrsto veruju da su “surovo drukčiji” od ostalih ljudi sa običnim problemima. Oni se bore i sa svojom čežnjom da im se pridruže i sa strahom
od promene položaja na koji su navikli.
Bilo bi to nalik napuštanju toplog gnezda u kome im nije udobno, ali predstavlja jedino sklonište koje imaju. Posmatrajući druge ljude iz sedećeg položaja ili “iza očnih jama u beskrajnoj noći”, poput starih pevača, iz dubine osećaja nakon dodirivanja nečije šake, ili možda šetnjom njihovim stazama pokušavajuć i da im uhvate misli i osećanja i da pomognu, oni su lagano postali svesni da ti problemi i nisu obični kako se činilo. Ali morali su prvo da upoznaju sebe da bi mogli da vide druge.

Ključne reči: prostor, književno delo, telo, soba, vid. (Nastavak…)

Helada i invalidnost

Predrag Vukasović
Institut za uporedno pravo Beograd
Rezime: Šta su Grci, na klasičnom vrhuncu svoje istorije, mislili o invalidnosti i kakav je bio stvarni položaj invalida u njihovim gradovima – državama? I zašto bi to saznanje bilo važno nama, koji smo vremenski toliko udaljeni od doba kada je helenska civiizacija dostigla svoj zenit? Pisac pristupa “problemu invalidnosti” kao nerazdvojnom – mada pomalo zanemarenom – delu ukupne socijalne istorije klasične antike, ne kao posebnom predmetu istorije medicine.
On ukazuje na zbunjujuću složenost klasičnog grčkog sveta, koji se u tom pogledu može porediti sa inače sasvim drugačijim svetom kakav poznajemo, i upozorava da je jednostavnost s kojom nam se taj svet danas pokazuje neposredna posledica činjenice da nam nedostaje toliko suštinski važnih pojedinosti koje obogaćuju i oživljuju našu sliku savremenog sveta. On ispituje dva ekstremna slučaja kad je reč o stavovima i ponašanju prema invalidima – spartanski i atinski. Istovremeno, to su jedine države čije ponašanje prema invalidima osvetljavaju izvesni istorijski izvori. Ističe se da je protivrečan način na koji su Grci doživljavali invalidnost, kao jednu od neprijatnih ali i neizbežnih činjenica ljudskog udesa, ostavio dubok i trajan trag u modernom senzibilitetu.
Ključne reči: invalidnost, Sparta, Atina, Platon. (Nastavak…)

Kako protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom?

Jovica Trkulja

– Tribine u gradovima Srbije –

1. Centar za unapređivanje pravnih studija i Fond za otvoreno društvo realizovali su tokom 2001-2004. godine projekat “Prava osoba sa invaliditetom”.
Prvi korak u realizaciji projekta bilo je organizovanje stručne konferencije 23-24. aprila 2002. godine sa preko sto učesnika na temu “Pravni aspekti invalidske zaštite”. Nakon toga je 2003. godine objavljen zbornik referata sa te konferencije – Prava osoba sa invaliditetom. Na osnovu toga grupa eksperata CUPS-a izradila je i Model Zakona protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom i ponudila ga početkom 2004. godine na javnu raspravu.
Pomenuti Zbornik i Model Zakona predstavljali su solidnu osnovu za rasprave u stručnoj i široj javnosti o pravima osoba sa invaliditetom u Srbiji. (Nastavak…)

Nad krhotinama vlastitog bića

Srđan Vučinić

(San zimske noći, film Gorana Paskaljevića, Srbija i Crna Gora, 2004.)

Glavni junak vraća se kući iz zatvora.
Ovaj povratnik iz rata, potom i osuđenik zbog ubistva najboljeg druga, u svom napuštenom domu sreće ženu, izbeglicu iz Bosne, sa autističnom ćerkom. Nastojeći da “probudi” bolesno dete, da ga iz ljušture autističnog sveta uvede u realnost, junak u isti mah traga za vlastitim identitetom i smislom u zajednici opustošenoj ratom i siromaštvom. No oba pokušaja kao da su još ranije, u nekoj neznanoj prošlosti, osuđena na neuspeh i fatalan ishod… Ovako bi se, u kratkim crtama, mogao ispričati siže trinaestog igranog filma Gorana Paskaljevića, čija se radnja, kako stoji u najavnoj špici, događ a u Srbiji 2004. godine. (Nastavak…)

Pesma kao sudbina

Marinko Arsić Ivkov

Savremeno doba nije vreme pesme.
Uprkos tome, danas se piše mnogo poezije. Čak i mnogi poznati pesnici su slab i bled odraz svojih uzora…
S tom mišlju savremeni čitalac prilazi nepoznatom pesniku, novoj knjizi poezije…
Sa zebnjom sam otvorio Živinu knjigu i već posle prve pesme doživeo prijatno iznenađenje: pročitao sam dobru pesmu. “Uvodna reč” za “Igre oko glave” je zaista dobra pesma. A pripada pesničkim prvencima Živinim.
A kad sam pročitao celu knjigu, onda sam video da je ta pesma mnogo značajnija. Ona je ključ za razumevanje Živine celokupne poezije, cele ove knjige, sabranih dela… (Nastavak…)

Nacionalna konferencija organizacija osoba sa invaliditetom

(Jedinstven glas, Tara, 10 – 12. novembra 2004.)

Nacionalna konferencija organizacija osoba sa invaliditetom “JEDINSTVENI GLAS” održana na Tari od 10. do 12. novembra 2004. godine okupila je 30 učesnika iz 12 organizacija osoba sa invaliditetom (dalje OSI) koje deluju na republičkom i pokrajinskom nivou i to: Savez slepih Srbije, Savez društava za pomoć MNRL Srbije, Savez paraplegičara i kavdriplegič ara Srbije, Savez za cerebralnu i dečju paralizu Srbije, Savez distrofičara Srbije, Društvo MS Srbije, Udruženje za pomoć osobama sa autizmom Srbije, KOO organizacija OSI iz Vojvodine, Savez slepih Vojvodine, Centar za samostalni život invalida Srbije, Udruž enje studenata sa hendikepom, kao i neke od aktivista afirmisanih lokalnih organizacija OSI. (Nastavak…)

Rečnik invalidnosti Milice Mime Ružičić

Vera Vasić

Rečnik invalidnosti – ka jednakosti u javnom govoru Milice Mime Ružičić prvi je rečnik u našoj leksikografiji, usmeren na predstavljanje i ispravljanje pragmatičke norme reči iz jednog pojmovnog i socijalnog domena u cilju stvaranja i širenja politički korektnog govora. Ovaj rečnik je, naime, rađen s namerom da se iz njega uči kako upotrebljavati reči, kako kome nešto reći u situaciji javne upotrebe govora. On nas uči tome da se ukupno značenje neke reči izvodi na osnovu nominacionog značenja i konteksta upotrebe, koji čine govornik sa svojom namerom i sagovornik sa svojim odgovorom na nameru govornika. Uzimanje u obzir reakcije sagovornika, oslovljene ili predstavljene osobe, uslov je za uspostavljanje uspešne komunikacije. (Nastavak…)

Prava osoba sa invaliditetom

Damjan Tatić

U okviru reprezentativne edicije “Suočavanja” beogradski Centar za unapređivanje pravnih studija objavio je zbornik radova Prava osoba sa invaliditetom.
Zbornik sadrži 33 naučna rada i referata podneta na stručnoj konferenciji “Pravni aspekti invalidske zaštite”, kao i predgovor i obiman rezime na srpskom i engleskom jeziku.
Konferenciju je u aprilu 2002. godine organizovao Centar za unapređivanje pravnih studija, u saradnji sa Koordinacionim odborom invalidskih organizacija Srbije, Beogradskim centrom za ljudska prava i Helsinškim odborom za ljudska prava, a uz finansijsku podršku Fonda za otvoreno društvo. Reč je o prvom skupu te vrste održanom na nivou Republike Srbije, istinskom pionirskom poduhvatu. Na 450 stranica zbornika predstavljeni su radovi 33 ugledna pravnika, ekonomista, defektologa, sociologa i drugih naučnih radnika. Više od polovine zastupljenih autora i sami su osobe sa invaliditetom. (Nastavak…)

Promovisanje i zaštita prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom

Damjan Tatić

U sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku od 23. avgusta do 3. septembra 2004. održano je 4. zasedanje Ad hoc komiteta UN za izradu nacrta Sveobuhvatne i integrativne konvencije o promovisanju i zaštiti prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom.
Na zasedanju su učestvovale delegacije 80 država članica UN, predstavnici agencija i ustanova UN, nacionalnih ustanova za ljudska prava i nekoliko desetina NVO iz celog sveta. Srbiju i Crnu Goru predstavljala je delegacija u sastavu: Nebojša Kaluđerović, ambasador SCG pri UN; Slađana Marković, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Republike Srbije; mr Damjan Tatić, ekspert Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Republike Srbije; Tamara Rastovac i Marija Antonijević, treći sekretari Misije SCG pri UN. (Nastavak…)

Predlozi za unapređenje obrazovanja osoba sa autizmom u okviru školskog sistema Srbije

Vesna Petrović
Republičko udruženje Srbije za pomoć osobama sa autizmom
Beograd

Trenutno stanje u obrazovanju osoba sa autizmom u okviru školskog sistema Srbije
Prva specijalizovana obrazovna institucija za autizam u Srbiji osnovana je 1978. godine i to kao odelenje za osnovno obrazovanje dece sa autizmom u okviru OŠ “Anton Skala” u Beogradu. Dugogodišnje zalaganje Republičkog udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom za širim uključivanje dece sa autizmom u obrazovni sistem rezultirali su otvaranjem dva odelenja za osnovno obrazovanje u OŠ “Dušan Dugalić”, još jednim odelenjem u OŠ “Anton skala”, odelenjem u Pančevu, u Kovačici u okviru redovne osnovne škole. Otvaranje Radionice za specijalnu profesionalnu obuku osoba sa autizmom u okviru OŠ “Anton Skala” ima poseban značaj jer je prvi put u Srbiji omogućeno osobama sa autizmom da se obrazuju po novom modelu u skladu sa njihovim razvojnim potrebama i posle završetka osnovnog obrazovanja. (Nastavak…)

Različiti ali ravnopravni glas protiv netolerancije prema osobama sa invaliditetom

Jovica Trkulja
Pravni fakultet Beograd

Izražavam protest i razočaranje povodom teksta Bogdana Tirnanić a “Ulica”, objavljenog u dnevnom listi Nacional 21. februara 2003. godine. Tužno je i ružno što je upravo u Evropskoj godini osoba sa invaliditetom ovaj beogradski list objavio članak poznatog novinara u kojem se manifestuju predrasude i izrazita netolerancija prema osobama sa invaliditetom. Tekst obiluje netačnim i proizvoljnim tvrdnjama. Koristeć i ironično izraze “osobe sa posebnim potrebama” i “zdravi”, autor je invalidnost poistovetio sa bolešću i oštećenjem, što daje poruku da su invalidi po definiciji bolesni i/ili nisu normalni. Za njega je invalidnost medicinski problem (zbir fizičkih, psihičkih i emotivnih oštećenja), koji se rešava isključivo medicinskom intervencijom. (Nastavak…)

Različitost, pravo ili greh

Ivanka Jovanović
Savez distrofičara Srbije Beograd

U listu Nacional (pre nekog vremena je i zabranjen) nedavno je osvanuo tekst Bogdana Tirnanića pod nazivom “Ulice”, koji je, navodno kritikujući gradske vlasti, na neprimeren i vrlo direktan način uvredio dostojanstvo i kredibilitet svih osoba sa invaliditetom. To je bio povod da i Savez distrofičara Srbije javno izrazi svoj protest. Pored reakcija i drugih invalidskih organizacija, kao i podrške koju su uputile mnoge druge asocijacije i pojedinci. Redakcija je bila zasuta protestnim pismima, od kojih, na žalost, gotovo ni jedno nije objavljeno. Zabeležen je samo kratak osvrt od nekoliko rečenica, koji je samo potvrdio da se nije radilo o nesmotrenosti, o izvinjenju da i ne govorimo, već o stavu uređivačkog kolegijuma iza koga oni, očigledno, ostaju. Tekst koji sledi je protestno pismo koje smo uputili na pomenutu adresu i sa kojim želimo da upoznamo i naše čitaoce. (Nastavak…)

Skandalozan i uvredljiv tekst

Jelena Milošević
profesor engleskog jezika i književnosti Beograd

Poštovani gospodine Popoviću, Čini se da one uporne kampanje tipa “Nije teško biti fin” i “Tolerancija” nisu urodile plodom, bar što se tiče gospodina Tirnanića i uredništva vašeg lista. Žalosno je videti da Nacional dozvoljava sebi da objavi jedan tako skandalozan tekst poput onog koji je izašao 21.2.2003, pod nazivom “Ulica”, autora Bogdana Tirnanića.
U članku se oštro kritikuje Ulica Kralja Milana, kao mesto opasno po život, jer je, zamislite, urađena po svetskim standardima, te njome sada nesmetano mogu da se kreću i osobe sa invaliditetom, kojih samo u našem gradu, kako je vas novinar “zaboravio” da spomene, ima oko 150.000. Iz teksta g. Tirnanića se vidi da mu specijalno smeta staza urađena kako bi se slepe i slabovide osobe nesmetano kretale, jer on, koji nema “specijalne potrebe”, može lako da “slomi nogu”. (Nastavak…)

Ulica

Bogdan Tirnanić

Predsednik gradske vlade Bogdanović, koji jako drži do kućnog vaspitanja, uvređeno tvrdi da voli Adu više od nas. Ako mene pitate, ja uopšte ne volim Adu. Ta me je ljubav prošla kao što prođu zauške. Pa od trenutka kada je to divlje ostrvo postalo Las Palmas za beogradsku sirotinju, tamo više ne odlazim. A postojala je i opasnost da sretnem Radeta Markovića. Kako da ga prepoznam kada je u šortsu?! No, nisam ja važan. Ova priča o Adi tek je jedna od polemika koje Bogdanović vodi sa svojim bivšim prijateljima iz “Otpora”. Druga je izgradnja podzemne garaže ispod gradske skupštine. O trećoj ćemo kasnije.
A polemika o Adi se začela jer je ova gradska vlada iz neke fioke izvukla staru ideju o tome da se preko tog ostrva podigne most. Bogdanović tvrdi kako je to mnogo jeftinije nego prokopavanje tunela ispod Save. Ispod zemlje, uostalom, uvek vlada smrtna opasnost od terorista. (Nastavak…)

Obrazloženje Zakona protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom

I Ustavni osnov:
Zakon protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom donosi se na osnovu čl. 72. st. 1. tač. 2. Ustava Republike Srbije.
II Razlozi za donošenje Zakona i ciljevi koji se žele postići Zakonom: Povelja o manjinskim i ljudskim pravima Srbije i Crne Gore stavom 3. člana 3. zabranjuje diskriminaciju po osnovu fizičkog i intelektualnog invaliditeta. Usvajanje Zakona protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom od strane Narodne skupštine Republike Srbije predstavljać e konkretan doprinos u ostvarivanju jednog od osnovnih ustavnih načela naše zemlje – ravnopravnosti i nediskriminacije svih građana. U praksi su se osobe sa invaliditetom, koje po procenama Svetske zdravstvene organizacije WHO čine oko 10 posto stanovništva naše zemlje, često suočavale se direktnom, indirektnom diskriminacijom, predrasudama i marginalizacijom. Zbog toga je neophodno usvojiti zakon kojim će se izričito zabraniti diskriminacija ovih osoba, predvideti mehanizmi pravne zaštite osoba izloženih diskriminaciji, sankcije za one koji ih diskriminiš u i mere za podsticanje ravnopravnosti osoba sa invaliditetom u Srbiji. (Nastavak…)

Nacrt Zakona protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom

Na osnovu čl. 72. st. 1. tač. 2. Ustava Republike Srbije, Narodna skupština donosi

ZAKON PROTIV DISKRIMINACIJE OSOBA SA INVALIDITETOM

Glava I: OPŠTE ODREDBE
Predmet Zakona
Član 1.
Ovim zakonom se uređuje opšti režim zabrane diskriminacije po osnovu invalidnosti, posebni slučajevi diskriminacije osoba sa invaliditetom, postupak zaštite osoba izloženih diskriminaciji, organi nadležni za sprečavanje diskriminacije i preduzimanje mera za podsticanje ravnopravnosti osoba sa invaliditetom i mere koje država preduzima radi podsticanja ravnopravnosti i socijalne uključenosti osoba sa invaliditetom. (Nastavak…)

Primedbe na model zakona protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom (glave I i VII)

Savez civilnih žrtava rata / Savez slepih Srbije

Član 59: Precizirati koje su zgrade u pitanju, samo nove ili i stare, i povezati sa kaznenim odredbama.
Član 60: Natpisi na javnim ustanovama moraju biti i na Brajevom pismu.
Član 62: Ubaciti i gestovni jezik.
Član 63: Razmotriti da li ovaj član predstavlja dupliranje odredaba Zakona o zapošljavanju lica sa invaliditetom.
Pitanje oglašavanja na sajtu – to treba uraditi u formatu pristupač nom za slepe osobe.
Slepe osobe imaju problem sa regulisanjem davanja potpisa, Savez slepih Srbije daće predlog kako da se ovo pitanje reši.
Pitanje kompenzacionih prava treba urediti bilo u okviru glave VII, ili neke dopunske glave (VII bis), ili posebnim Zakonom o kompenzacionim pravima osoba sa invaliditetom.
Beograd, 17. mart 2004. (Nastavak…)

Mere za podsticanje ravnopravnosti osoba sa invaliditetom

Damjan Tatić
Centar za samostalni život invalida
Beograd

Osobe sa invaliditetom u našoj zemlji, kao i u mnogim drugim zemljama sveta, decenijama su se suočavale sa otvorenom ili, češće, prikrivenom diskriminacijom. Ove osobe bile su po pravilu “nevidljivi građani”, građani drugog reda. Prvi korak u oblasti uređenja pravnih normi usmeren na garantovanje ravnopravnosti osoba sa invaliditetom u našoj zemlji preduzet je početkom 2003. godine, kada su skupštine Srbije, Crne Gore i Savezne Republike Jugoslavije usvojile Ustavnu povelju i Povelju o manjinskim i ljudskim pravima Srbije i Crne Gore. Stavom 3.
člana 3. Povelje o manjinskim i ljudskim pravima zabranjena je diskriminacija po osnovu fizičke i intelektualne invalidnosti. Ovom odredbom Srbija i Crna Gora stavila se u red evropskih zemalja kao što su Nemačka, Švajcarska, Austrija, Finska, koje su takođe ustavnim aktima zabranile diskriminaciju po osnovu invalidnosti. Da bi se sprečilo da odredbe stava 3. člana 3. Povelje o manjinskim i ljudskim pravima ostanu mrtvo slovo na papiru, neophodno je u sferi uređenja pravnih odnosa doneti zakon kojim bi se zabranila diskriminacija osoba sa invaliditetom, predvidele sankcije za one koji diskriminišu ovu populaciju i mehanizmi pravne zaštite za lica izložena ovoj vrsti diskriminacije. U toku je javna rasprava o Nacrtu Zakona protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom, koji je priredio ekspertski tim Centra za unapređivanje pravnih studija iz Beograda. (Nastavak…)

Javna rasprava o modelu zakona protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom

Srbija i Crna Gora je ratifikovala većinu međunarodnih dokumenata koji se tiču osoba sa invaliditetom. Time su ovi akti postali deo našeg unutrašnjeg pravnog sistema. No u praksi oni se u značajnom broju oblasti ne sprovode. Ohrabruje činjenica da se pravni položaj osoba sa invaliditetom i kod nas sve češće posmatra iz perspektive ljudskih prava.
Nažalost, naše zakonodavstvo koje se tiče osoba sa invaliditetom u potpunosti je zastarelo. Zato je neophodno doneti novi zakon koji će garantovati sva prava osoba sa invaliditetom koja danas postoje i osigurati uslove za njihovo normalno učešće u životu.
Prvi korak u tom pravcu bio je unošenje odredbi o zabrani diskriminacije građana po osnovu invalidnosti u Povelju o manjinskim i ljudskim pravima Srbije i Crne Gore. Takve odredbe treba uneti u novi Ustav Srbije. Dalji korak predstavljalo bi usvajanje osnovnog zakona o pravima, dužnostima i zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom. (Nastavak…)

Nemoćni u tami

Predrag Vukasović
Institut za uporedno pravo Beograd

Beogradska organizacija Iz kruga bavi se podrškom ženama i deci invalidima koji su preživeli nasilje, diskriminaciju i izolaciju. Analizirajuć i slučajeve nasilja prema invalidima, stručnjaci organizacije došli su do sledećih podataka: nasilju su u najvećoj meri izložene žene invalidi (86,25 odsto), dok je nasilje prema muškarcima daleko manje zastupljeno (13,75 odsto). Prema vrsti invaliditeta, najviše nasilja trpe invalidi sa distrofijom, cerebralnom paralizom, paraplegijom, oštećenim vidom, kao i majke dece sa invaliditetom. Među oblicima nasilja nad invalidima istič u se fizičko, emocionalno i ekonomsko nasilje, kao i prinudna izolacija, dok slučajevi seksualnog nasilja, pretnji ubistvom i ubistva zajedno ne prelaze granicu od 10 odsto slučajeva. Fizičko nasilje se manifestuje kroz udaranje, davljenje, šamaranje, štipanje, guranje i čupanje, a prema podacima, nasilnik je u najvećem broju slučajeva bračni partner. (Nastavak…)

Ljudi istog reda

Predrag Vukasović
Institut za uporedno pravo Beograd

Invalidi predloženim Zakonom protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom treba da dobiju apstraktnu pravnu jednakost i efikasna pravna sredstva koja prinudno nameću tu jednakost onima koji bi da je naruš e, kaže magistar prava Predrag Vukasović, i sam invalid.
Lična karta, krštenica, radna knjižica i pasoš dokumenta su koja regularno dobija svaki građanin i većina ljudi misli da je to prirodno i normalno. Ali, bez obzira na sve zakonske propise, nađe se neki policijski službenik koji samoinicijativno zaključi da neko ne može, recimo, da dobije ličnu kartu, mada nije ni kriminalac, ni državni neprijatelj. (Nastavak…)

Ono što bi moglo da bude

Kristi Braun književnik

Bio sam uzbuđen zbog svog prvog odlaska u Kliniku. Nisam imao ni najmanju predstavu kako to izgleda. Zamišljao sam hladne mermerne zidove, ljude obučene u belo i stalan miris dezinfekcionih sredstava.
Tog nezaboravnog ponedeljka pre podne, ambulantna kola Sv.Jovana zaustavila su se ispred naših vrata oko devet i trideset; uplašeno sam zurio kroz prozor. Uvek sam mislio da su ambulantna kola na neki način povezana sa sahranama: mračni objekti koji sleđuju duh, puni krvavih tela.Međutim, vozač je bio veseo, nasmejan čovek koji je pomogao ocu da me podigne. Zbog toga sam se malo manje plašio. Čim sam seo na sedište, pogledao sam svoje saputnike – pacijente. Video sam da sam bio zapravo najstariji među njima. Ispred mene, na nosilima ležalo je detence, ne veće od bebe, sa stisnutim šakama, savijenim, iskrivljenim nogama i glavom u neobičnom uglu u odnosu na ostatak njegovog tela. (Nastavak…)

Konvencija un o pravima osoba sa invaliditetom

Damjan Tatić
Centar za samostalni život invalida Beograd

Rezime: Nacrt Konvencije o promovisanju i zaštiti prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom trenutno je najznačajniji dokument u oblasti ljudskih prava kojim se Ujedinjenje nacije bave. Na inicijativu Meksika u decembru 2001. godine Generalna skupština UN osnovala je Ad hoc komitet koji će izraditi nacrt Konvencije. Komitet je do sada održao 4 sesije. Početkom 2004. godine Radna grupa eksperata Ad hoc komiteta izradila je tekst nacrta o kojem državne delegacije i posmatrači u Ad hoc komitetu trenutno pregovaraju. Nacrt Konvencije počiva na načelima poštovanja dostojanstva i prava osoba sa invaliditetom da odlučuju o svom životu, nediskriminacije, punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama društvenog života na ravnopravnim osnovama sa ostalim građanima, poštovanja invalidnosti kao dela ljudske raznovrsnosti, pružanja jednakih mogućnosti osobama sa invaliditetom, rodne i polne ravnopravnosti.
Nacrt predviđa obaveze država da izmene ili ponište pravne akte koji nisu u skladu sa Konvencijom, zabrane diskriminaciju po osnovu invalidnosti ustavnim aktima i da donesu odgovarajuće anti-diskriminacijsko zakonodavstva.
Države treba da uključe pitanja koja se tiču osoba sa invaliditetom u glavne tokove ekonomskog planiranja i politike, da se o svim pitanjima konsultuju sa predstavnicima osoba sa invaliditetom i da odmah osiguraju ostvarivanje politič kih prava osobama sa invaliditetom, dok će se ekonomska i socijalna prava ostvarivati u skladu sa maksimalnim raspoloživim resursima svake države. Srbija i Crna Gora ozbiljno shvata rad na nacrtu ove Konvencije, angažujući eksperta iz invalidskog pokreta u svojoj delegaciji u Ad hoc komitetu.
Ključne reči: Konvencija o promovisanju i zaštiti prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom, Ad hoc komitet UN, ljudska prava osoba sa invaliditetom, dostojanstvo osoba sa invaliditetom, nediskriminacija, razumne adaptacije, jednake mogućnosti, pristupačnost, invalidski pokret Osobama sa invaliditetom pripadaju sva ljudska prava i osnovne slobode predviđene opštim instrumentima međunarodnog javnog prava o ljudskim pravima, kao što su Univerzalna deklaracija o pravima čoveka i paktovi o građanskim i političkim, odnosno ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Ipak, ni jedan od pomenutih akata izričito ne zabranjuje diskriminaciju po osnovu invalidnosti prilikom ostvarivanja prava garantovanih dotičnim aktom. Doduše, neki od teoretičara, kao i Specijalni izvestilac UN za nadzor nad sprovođenjem Standardnih pravila, tumačili su izraz “druga bitna lična svojstva” iz članova 2 Univer zalne deklaracije i međunarodnih paktova o pravima, koji zabranjuju osnove za diskriminaciju u ostvarivanju zagarantovanih prava, tako da ona obuhvata i invalidnost. No, osobama sa invaliditetom u praksi su uskraćivana prava garantovana međunarodno-pravnim aktima i one su se suočavale sa diskriminacijom. (Nastavak…)

Pogled na invalidnost kroz istoriju

Ljubomir Petrović
Institut za savremenu istoriju Beograd

Rezime: Stavovi prema invalidima, tokom istorije, prolazili su kroz razne faze krećući se od prihvatanja, preko odbacivanja, do ponovnog prihvatanja.
Postojala su četiri oblika invalidnosti: prvi se sticao u ratovima, drugi je bio posledica bolesti i trauma na porođaju, treći je proisticao iz sukoba sa zakonom, dok je četvrti bio rezultat nesreća na radu. Zakonski propisi prema invalidima bili su restriktivni i diskriminatorske prirode. Odbacivanje invalida bilo je najčešće posledica straha od invalidnosti, bez obzira da li se ona shvatala kao kršenje božanskih normi ili samo kao posledica bolesti. Praznoverje je često određivalo do kog će stepena invalidi biti prihvaćeni ili odbačeni, pa i to kakvim će se metodama lečiti. Bilo je puno pretpostavki o nastanku invalidnosti kod dece, koje su kasnije odbačene. Starosna granica porodilja, alkoholizam roditelja i česti porođaji bili su optuživani za nastanak invaliditeta. U jugoslovenskoj državi smatralo se da postoji oko 159.887 invalida različitih uzroka i stepena invaliditeta.
Zemlja sa katastrofalnom zdravstvenom situacijom i nedovoljnom higijenskom prosvećenošću, kakva je bila Jugoslavija između dva svetska rata, imala je mnogo razloga da definiše stanje invalidnosti. Definicije i njihovo viđenje uzroka invaliditeta otkrivaju na kom su stepenu razvoja bile zdravstvena i pedagoška politika prema invalidima kao društvenoj grupi. O invalidima se uopšteno razmišljalo uvek u kontekstu nesposobnosti u poređenju sa osobama bez invaliditeta. Fizički opis invalida u medicinskim naukama kretao se u dijapazonu od pravilnog uočavanja invalidnosti do donošenja zaključaka o invalidnosti na osnovu navodnih anomalija koje same po sebi to uopšte nisu bile. Medicinske nauke postepeno su odbacivale predrasude o invalidima, ali to je bio dugotrajan proces.
Ključne reči: invalidnost, marginalizacija, lečenje, i predrasude. (Nastavak…)

O jeziku i terminologiji invalidnosti

Milica Mima Ružičić
magistrant studija lingvistike i srpskog jezika Novi Sad

Rezime: Nakon usvajanja Standardnih pravila UN za izjednačavanje moguć nosti koje se pružaju osobama sa invaliditetom decembra 1993. u našoj se sredini počelo govoriti o pravima osoba sa invaliditetom i raditi na promeni svesti i načina na koji se o njima govori u javnosti. Standardizacija terminologije samo je jedan segment, i to krajnji, u pravcu podsticanja korektnog govorenja i pisanja o osobama sa invaliditetom u sistemu obrazovanja, javnim službama i medijima. Bez vidljivosti i aktivne društvene uloge osoba sa invaliditetom efekti rada u sferi jednakosti u javnom govoru nisu dovoljni.
Ključne reči: invalidnost, nediskriminacija, predrasude, marginalizacija. (Nastavak…)

Reforma obrazovanja lica sa posebnim potrebama

Vesna Radoman
Defektološki fakultet Beograd

Rezime: Danas se smatra da je oblast obrazovanja ona ključna oblast društvene delatnosti koja treba da bude pokretač i realizator ideje inkluzije kroz zajednič ko školovanje dece sa posebnim potrebama sa ostalom decom, a to zovemo inkluzivnim obrazovanjem. U svetu se poslednjih godina dosta uradilo po ovom pitanju, pa je u skladu s tim Ministarstvo prosvete i sporta 2002. godine osnovalo ekspertsku grupu za reformu obrazovanja dece sa posebnim potrebama.
Istina, u našoj sredini postoje otpori prema nazivu: lica sa posebnim potrebama, te autor predlaže drugačiji naziv u skladu sa tzv. socijalnim modelom ometenosti, a to je: lica kojima je potrebna posebna društvena podrška. Aktuelni sistem obrazovanja u Srbiji je organizovan u tri osnovna vida: specijalno obrazovanje u posebnim školama za decu ometenu u razvoju, specijalno obrazovanje u posebnim odeljenjima redovne škole koja su sastavljena od učenika sa istom vrstom ometenosti i redovno obrazovanje u istom odeljenju sa ostalim učenicima (integracija) ali bez sistematske podrške i prilagođavanja posebnim potrebama učenika tako da je njihov školski uspeh ispod proseka ostalih učenika.
Odvajanja dece sa posebnim potrebama od porodice i smeštanje u institucije zatvorenog tipa i domove pri specijalnim školama najčešće ima loše efekte, a ekonomski je takođe manje isplativo od ostajanja deteta u njegovoj porodici kojoj treba pružiti stručnu i finansijsku podršku. U novoj koncepciji obrazovanja učenika sa posebnim potrebama u Srbiji, aktivnosti u vezi reforme u ovoj oblasti mogu se podeliti u četiri segmenta: 1. Izrada strategije reforme obrazovanja učenika sa posebnim potrebama; 2. Obezbeđivanje institucionalnog i zakonskog okvira za sprovođenje reforme; 3. Priprema škola, kadrova, kurikuluma, reforma Defektološkog fakulteta, priprema društvenog okruženja i javnog mnjenja i slično; 4. Implementacija novog modela obrazovanja u praksi sa prelaznim periodom mestimične primene, pilotiranja itd.
Ključne reči: lica sa posebnim potrebama, specijalno obrazovanje, reforma, inkluzija, integracija, ometenost, socijalni model, lica kojima je potrebna posebna društvena podrška. (Nastavak…)

Preduslovi za reformu sistema zaštite lica sa posebnim potrebama

Gordana Matković
Centar za liberalno-demokratske studije Beograd

Rezime: Autor se bavi pitanjem šta se za prethodne tri godine promenilo u položaju lica sa posebnim potrebama i izlaže pretpostavke za dalje poboljšanje položaja pripadnika ove populacije. Porastao je iznos invalidske penzije i prava na tuđu negu i pomoć, uspostavljena je redovno finansiranje invalidskih udruženja, a započeto je i sa finansiranjem lokalnih projekata. Od zakonskih rešenja predviđeno je dvostruko povećanje iznosa prava na tuđu negu i pomoć budžetskih korisnika, načinjeni su nacrti zakona protiv diskriminacije lica sa posebnim potrebama i zakon o zapošljavanju lica sa invaliditetom. Pripremljena je uredba koja bi suštinski promenila način rada komisija za razvrstavanje dece sa posebnim potrebama. Kroz manje humanitarne akcije nabavljen je značajan broj invalidskih kolica, slušnih aparata, kompjutera i sl. U okviru strategije za smanjenje siromaštva posebno poglavlje je posvećeno smanjenju siromaštva osoba sa invaliditetom, dok je na nivou vlade napravljen Savet za pitanja osoba sa invaliditetom. Formulisanje strategije države za poboljšanje položaja lica sa posebnim potrebama i usvajanje multisektorskog pristupa problemu je prva pretpostavka za poboljšanje položaja ove populacije. Osim zdravstvene i socijalne zaštite, od izuzetne važnosti su pitanja zapošljavanja, obrazovanja, poštovanja ljudskih prava, finansija, poreskih olakšica, stanovanja, eliminisanja barijera, razvoja svesti o potrebama i problemima ove populacije.
Ključne reči: reforma, lica sa posebnim potrebama, socijalna zaštita, zakonska rešenja, multisektoralni pristup. (Nastavak…)

O ravnopravnosti tereta i teretu ravnopravnosti

Predrag Vukasović
Institut za uporedno pravo, Beograd

Rezime: Ovaj tekst proistekao je iz nekih primedbi što su se čule na javnim tribinama koje je organizovao Centar za unapređivanje pravnih studija, stručna nevladina organizacija iz Beograda, radi predstavljanja modela Zakona o zabrani diskriminacije prema osobama sa invaliditetom najširoj javnosti u Srbiji, naročito invalidima i njihovim udruženjima. Predstavljeni model izazvao je zanimljivu mešavinu osećanja i izneverenih očekivanja, u kojoj su istaknuto mesto imali nelagodnost i otpor prema izvesnim vidovima načela nediskriminacije i posledicama njegove stvarne primene, mada osećanja o kojima je ovde reč nisu preovlađivala među učesnicima tribina. Upotrebivši slavan Kiplingov izraz o “teretu belih ljudi”, pisac ukazuje na unutrašnju, psihološku prirodu odbijanja da se načelo nediskriminacije primeni i u običnim, zamornim, neinspirativnim, svakodnevnim aktivnostima samih invalida. Ovaj oportunizam žrtava diskriminacije nadovezuje se na poznat oportunizam društvene sredine u kojoj se diskriminacija vrši, stvarajući začarani krug neprihvatanja. Problem se ne može rešiti pravnim sredstvima; svako ljudsko biće rešava ga za sebe; ne da se rešiti jednom zauvek. Pisac na primerima iz sopstvenog detinjstva i mladosti ukazuje na ovu stalnu bobru za ravnopravnost.
Ključne reči: nediskriminacija, ravnopravnost, oportunizam. (Nastavak…)

Teze za raspravu o pravima osoba sa invaliditetom

Jovica Trkulja
Pravni fakultet
Beograd

1. Pristup i postavljanje problema
– podaci o broju osoba sa invaliditetom (500 miliona u svetu, milion u SCG);
– u Srbiji osobe sa invaliditetom žive u klimi diskriminacije, predrasuda i neznanja;
– u periodu od 1990. do 2000. godine drastično pogoršavanje njihovog ukupnog položaja;
– 80% porodica u kojima žive osobe sa invaliditetom ima prihod manji od 50 evra mesečno;
– ignorantski odnos državnih organa, političkih organizacija i socijalnih ustanova;
– propisi koji se tiču prava osoba sa invaliditetom – “mrtvo slovo na papiru”;
– potreba da se u okviru harmonizacije našeg zakonodavstva sa zakonodavstvima zemalja EU implementiraju međunarodnopravni standardi o zaštiti osoba sa invaliditetom;
– pravni status osoba sa invaliditetom nužno je posmatrati iz perspektive zaštite ljudskih prava i socijalnog modela pristupa invalidnosti koji teži punoj socijalnoj uključenosti. (Nastavak…)

Uvodnik

Centar za unapređivanje pravnih studija i Fond za otvoreno društvo realizovali su tokom 2001-2004. godine projekat “Prava osoba sa invaliditetom”.Razlozi za realizaciju ovog projekta proističu iz izuzetno teškog i diskriminatorskog položaja osoba sa invaliditetom u Srbiji i Crnoj Gori.Tokom protekle decenije došlo je do apsolutnog osiromašenja najvećeg broja domaćinstava sa invalidnim članovima što je dovelo do opadanja njihovog životnog standarda ispod granice egzistencijalnog minimuma.
Otežavajući faktor u ukupnom socijalnom i ekonomskom položaju invalida predstavlja nedovoljna pažnja i ignorantski odnos državnih organa i javnosti koja se poklanja ovoj kategoriji stanovništva. (Nastavak…)

Reagovanja na suđenje

ODZVONILO “CRVENOM KRALJU”

Vrhovni sud Jugoslavije doneo je rešenje, pošto je došlo do sukoba nadlež nosti između suda u Prokuplju i istog u Pančevu, da krivični postupak protiv Ivana Ivanovića, bivšeg profesora iz Kuršumlije, vodi Okružni sud u Prokuplju.
U pitanju je krivično delo, iz člana 174 KZ. Naime, u pitanju je inkriminisana knjiga “Crveni kralj” u kojoj je autor Ivan Ivanović, između ostalog, izložio poruzi SFRJ. Interesantno je da su neki listovi i časopisi objavili niz napisa u kojima je pozitivno ocenjena pomenuta knjiga, a posle svega Ivanović je primljen u članstvo Udruženja književnika Srbije. Spor, koji je okončao Vrhovni sud Jugoslavije, nastao je zbog toga što je istražni sudija Suda u Prokuplju smatrao da je mesto njega nadležan Okružni sud u Pančevu, pa je predmet tamo i dostavljen. (Nastavak…)

Suđenje

KRIVIČNA PRIJAVA
OKRUŽNO JAVNO TUŽILAŠTVO P R O K U P LJ E

Na osnovu člana 140. stav 3, u vezi člana 137. i 139. Zakona o krivičnom postupku, podnosim K r i v i č n u p r i j a v u Protiv IVANA IVANOVIĆA, profesora književnosti iz Kuršumlije, rođenog 1936. godine u Nišu, od oca Božidara i majke Milje, srpske nacionalnosti, državljanina SFRJ, zaposlenog u Gimnaziji u Kuršumliji, stalno nastanjenog u Kuršumliji – ul. Prvomajska br. 1, jer postoji osnovana sumnja da je izvršio krivično delo neprijateljske propagande iz čl. 118 st. 1 Krivičnog zakona.
Imenovani je u više navrata pisao i objavljivao literarne radove, koji ustvari, obučeni u književno ruho, predstavljaju političke pamflete uperene protiv naše društvene zajednice u celini i socijalističkog društvenog uređenja kao sistema, sa ciljem da ocrni, obezvredi i omalovaži socijalističku Jugoslaviju kao društvo i socijalizam kao ideologiju postojećeg društvenog uređenja u zemlji. (Nastavak…)

Disciplinski postupak u gimnaziji u Kuršumliji

POKRETANJE DISCIPLINSKOG POSTUPKA
DISCIPLINSKOJ KOMISIJI GIMNAZIJE “RADOŠ JOVANOVIĆ – SELJA” KURŠUMLIJA

Na osnovu čl. 64 st. 1 tač. 1 Pravilnika o međusobnim radnim odnosima Gimnazije “Radoš Jovanović – Selja” u Kuršumliji, donosim REŠENJE Pokrećem postupak, zbog naročito teške povrede radne dužnosti, protivu Ivana Ivanovića, profesora Gimnazije “Radoš Jovanović – Selja” u Kuršumliji, Zbog toga: Što je u štampanoj knjizi “Crveni kralj” čiji je on autor, a koja je štampana meseca avgusta 1972. godine, u Pančevu, a koja sadrži 49 priča, kroz lik nogometaš a Zorana Jugovića, prikazao društvene i moralne norme, koje prema njegovom mišljenju, vladaju u našem društvu i to u najcrnjem negativnom obliku. (Nastavak…)

Reagovanja na zabranu knjige

Iz Okružnog suda u Pančevu

ODLOŽENO SUĐENJE O ZABRANI ROMANA “CRVENI KRALJ” IVANA IVANOVIĆA

Sud prihvatio predlog izdavača Slobodana Mašića da se kao veštak pozove poznati etičar prof. dr Vuko Pavićević Raspravu o privremenoj zabrani rasturanja romana “Crveni kralj” pisca Ivana Ivanovića, profesora književnosti iz Kuršumlije, koju je izrekao okružni tužilac Pančeva Vladeta Nedeljković 27. oktobra, krivično veće sudije Antonija Stojkovića Okružnog suda u Pančevu odložilo je juče na neodređeno vreme, pošto je sud uvažio zahtev nezavisnog izdavača Slobodana Mašića, da se kao veštak pozove poznati etičar i profesor univerziteta dr Vuko Pavićević i da se od njega zatraži ocena da li je knjiga “Crveni kralj” amoralna ili nije. (Nastavak…)

Zabrana knjige

REŠENJE O PRIVREMENOJ ZABRANI
OKRUŽNO JAVNO TUŽILAŠTVO
Broj: A.41/72 27.
oktobar 1972. godine Pančevo VN/JT

Na osnovu čl. 50 st. 1 i 2 Zakona o štampi i drugim vidovima informacija /”Sl. list SAP Vojvodine” br. 24/71/ donosim REŠENJE Privremeno se zabranjuje rasturanje knjige “CRVENI KRALJ” od pisca Ivana Ivanovića, profesora književnosti iz Kuršumlije, štampane u Grafičkom preduzeću “6. oktobar” iz Pančeva u 1.000 primeraka, a čiji je izdavač Slobodan Mašić iz Beograda, zbog povrede čl. 49 st. 1 tač. 7 i 8 i st. 2 istog člana Zakona o štampi i drugim vidovima informacija /”Sl. list SAP Vojvodine” br. 24/71/.
Obrazloženje Pisac Ivan Ivanović u knjizi “Crveni kralj” štampanoj u Pančevu u 49 priča a kroz moralna shvatanja glavne ličnosti Zorana Jovanovića krcatom pornografskim, najvulgarnijim izrazima, veliča na najodvratniji i najnegativniji način njegovo ponašanje, prikazujući takvo ponašanje kao vrlinu. (Nastavak…)

Izgon Ivana Ivanovića

Dragoljub Todorović advokat,
Beograd

U bogatoj tradiciji montiranih, političkih, sudskih procesa, suđenja za verbalni delikt, mišljenja, zabrana umetničkih i naučnih dela, sudskih progona političkih neistomišljenika na ovim stranama, od presude Vojnog suda Prvog korpusa Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, koja je objavljena na naslovnoj strani Politike 27. novembra 1944. godine i kojom je 105 uglednih građana Beograda osuđeno na smrt i streljano, samo zato što su bili ideološki neistomišljenici komunista, koji su upravo osvajali i otimali vlast, pa do petka 7. decembra 2001. godine, kada je Osnovni sud u Podgorici osudio na tri meseca zatvora novinara Ašanina što je u svojim novinama preneo tekstove koji in flagranti hvataju u kriminalnoj delatnosti aktuelnog crnogorskog vlastodršca, procesi Ivanu Ivanoviću pre više od četvrt veka odlikuju se nizom specifičnosti i posebnosti sa velikim brojem karakterističnih detalja, koji slučaj Ivana Ivanovića čine izuzetnim, osobenim i drukčijim od svih progona ljudskog mišljenja koje traje skoro 60 godina. Te originalnosti Ivanovićeve golgote i, čak i za Srbiju, nezapamćenog i nezabeleženog progona, tema su ovog teksta. (Nastavak…)

Napomena redakcije

U članku Vladimira V. Vodinelića, Otvaranje dosijea političke policije: dockan je ili ipak nije, objavljenom u broju 1. za 2004. godinu, u delu članka “V. Legitimnost velikog otvaranja, neokrnjena proteklim vremenom”, u kome autor govori o devet funkcija otvaranja dosijea, greškom je na str. 39. izostavljen peti pasus, tako da su i svi pasusi posle 4. označeni rednim brojem manje.
Izostavljeni pasus glasi: “5. Otvaranje dosijea predstavlja uslov i za rehabilitaciju političkih osuđenika i kažnjenika i za denacionalizaciju (vraćanje oduzete imovine odnosno obeštećenje). Kako god da rehabilitacija bude uređena zakonom, primena zakona o rehabilitaciji će iziskivati da se političkim kažnjenicima i osuđenicima dosijei učine dostupnim da bi uopšte mogli da ostvare rehabilitaciju, budući da dosijei sadrže niz podataka i dokaza koji su relevatni u postupku rehabilitacije.
U delu u kome će denacionalizacija predstavljati vraćanje imovine ili obeštećenje za imovinu konfiskovanu političkim kažnjenicima i osuđenicima, denacionalizacija će zavisiti od prethodne rehabilitacije. Tako će otvaranje dosijea biti neophodno i za ostvarenje denacionalizacije.
Ni sa ovog stanovišta, dakle, nije kasno za otvaranje dosijea, nego je to posao koji će tek morati da se obavi kada rehabilitacija i denacionalizacija započnu.” Uredništvo se izvinjava autoru i čitaocima.
Redakcija

Savladavanje zla autoritarne prošlosti u Srbiji

Jovica Trkulja

Tribine u gradovima Srbije

1. – Centar za unapređivanje pravnih
studija i Fondacija Konrad Adenauer realizovali su tokom 2003. i 2004. godine projekat “Kako savladati zlo autoritarne prošlosti u Srbiji?”. Projekat je koncipiran u vidu deset tribina, na kojima su učestvovali zaposleni u pravosuđu, prosveti, kulturi, medijima, predstavnici vlasti, odgovarajuća udruž enja i nevladine organizacije i dr.
Uvodna izlaganja na tribinama su imali istaknuti stručnjaci i autori studija o problemima savladavanja autoritarne prošlosti u Srbiji.
Predmet projekta nametnuo se snagom svoje predominacije u sumornoj pravnoj stvarnosti Srbije. To je pravno-politička destrukcija i pustoš koju su u proteklih pola veka za sobom ostavili prethodni autoritarni režimi, koji u svom malignom nastupu gotovo da nisu ostavili prazan prostor. (Nastavak…)

Razmišljanja nad opusom slikara Đorđa Ilića

Povodom izdanja njegove monografije i retrospektive u Paviljonu “Cvijete Zuzorić”

U proleće prošle godine pojavila se monografija posvećena našem poznatom savremenom slikaru Đorđu Iliću, a u proleće ove godine otvorena je retrospektivna izložba njegovih slika u Paviljonu “Cvijete Zuzorić”. Đorđe je za svoj predani rad i ranije dobijao mnoga priznanja, a u poslednjoj godini, posle tolikih decenija, kao da se htelo da se definitivno potvrdi njegova neosporna vrednost za naše likovno stvaralaštvo. Na izložbi su ponovo izložene sve one njegove divne slike koje su nam toliko drage, dok monografija koja je njemu posvećena ne samo da zaslužuje pažnju naše kulturne javnosti zbog toga što daje presek kroz njegovo celokupno delo, nego čitaocima predstavlja i njegovu ličnost, onaj divan lik koji je dobro poznat svima nama koji ga poznajemo. On je odavno zaslužio da se o njemu piše i govori kao u tekstovima gospođa Nade Marinković i Milanke Todić. Bilo je potrebno da se ukloni njegova prevelika skromnost da ne bi smetala njegovoj veličini i značaju kao slikara, umetnika, intelektualca i čoveka. Uvek je za mene bila osobita čast to što me je smatrao svojim prijateljem. Ali to nije razlog što sam se odlučio da pišem povodom otvaranja njegove retrospektivne izložbe i pojave ove monografije. (Nastavak…)

Žalosni paradoksi

Momir Milojević

Višemilenijumska istorija je oduvek poznavala heroje i “jeretike”, otpadnike od “prave” vere, politike ili ideologije koji su proglašavani otpadnicima od društva. Njih je bilo i u našoj istoriji i pre i posle Vuka Branković a, a ima ih i danas, makar u književnosti.
To možda najlepše kaže pisac Dobrica Ćosić: “Koliko znam ni u jednom verskom ratu, revoluciji i inkviziciji nije bilo toliko značajnih jeretika i otpadnika kakvi su ovi boljševički – Trocki, Buharin, Zinovjev, Kamenjev, Rikov, Tuhačevski, Bliher i njihovi drugovi.
Šta je onda s tom ideologijom i tim društvom ako su ih toliki i takvi ljudi izdali?” Na to “narod” reaguje na način koji mu je svojstven: “Trockistič ki gade! Špijunčino! Izdajico! Čiju istinu ti braniš?” U tom reagovanju “mase” mešaju se političko opredeljenje i kriminal, Ivan Katić je metafora istovremeno političkog heroja i grešnika, zavisno od toga ko ga posmatra. (Nastavak…)

Cenzurisani tekst u politici

Jovica Trkulja Pravni fakultet Beograd

Revolucija iznevrenih nada

Dve godine nakon petooktobarskog prevrata puno je razloga da se prisetimo upozorenja B. Konstana: “Političke promene ne znače skoro ništa. Pravi istorijski napredak je onaj koji se odigrava u dubinama društva.” U toj optici politički prevrat u Srbiji značio je odbacivanje nepodnoš ljive stvarnosti i rokadu dojakošnjih vozača i suvozača srpske pogibelji.
Dramatični kraj Miloševićeve vladavine možda je krah starog režima, ali ne i kraj starog društva.
Preuzevši vlast Demokratska opozicija Srbije nije uspela da uspostavi diskontinuitet sa prethodnim režimom. Glavni problemi nisu rešeni već su produbljeni. Umesto izlaska na evropski drum on nam nameće lažne dileme i anahrone teme o obliku vladavine, o crkvi, veronauci i sl. koja su nebitna za demokratsku tranziciju. Letimičan pogled na dvojno knjigovodstvo dvogodišnje vladavine DOS-a jasno ukazuje da na istorijskim terazijama minusi daleko pretežu nad plusevima, da je tzv. dosovska demokatija krhka i ranjiva, jer njene slabosti daleko nadmašuju vrline. (Nastavak…)

Knjiga bez koncepcije

Venceslav Glišić
Institut za savremenu istoriju Beograd

Kosta Nikolić, Prošlost bez istorije, ISI, Beograd, 2003, str. 476

O istoriji jugoslovenske istoriografije posle Drugog svetskog rata nije pisano sve do pojave knjige Istorija pod nadzorom, koju su objavili Đorđe Stanković i Ljubodrag Dimić 1996. godine. U drugom delu ove knjige Ljubodrag Dimić je obradio nastanak i razvitak istoriografije o Jugoslaviji na osnovu dostupne arhivske građe, obuhvatajući vreme i institucije koje su se bavile tom istorijom, istoričare i izvore.
Za razliku od ove knjige, Kosta Nikolić je u svom najnovijem radu istraživao kako se istoriografija o Jugoslaviji odražavala u štampi i periodici kroz polemike njenih poslenika od 1961. do 1991. godine. Knjigu je koncipirao u osam osnovnih tematsko-hronoloških celina, ukazujuć i da se omeđivanje tih celina nije moglo striktno sprovesti, jer su se mnoge teme preplitale. (Nastavak…)

Epigonstvo između farse i tragedije

Marinko M. Vučinić
publicista, Beograd

Predstavljen na stranicama Politike kao čovek za specijalne operacije DOS-a i najbolji učenik Zorana Đinđića koji i dalje vodi bespoštedni lični rat protiv Vojislava Koštunice i čeka pravi trenutak da se vrati u igru, Čedomir Jovanović je još jednom demonstrirao svoje shvatanje politike i političku koncepciju koja je već okarakterisana kao pragmatična i ideološki beskompromisna. Njegovo glavno ideološko uporište je sadržano u tvrdnji da je posao političara da rešava probleme a ne da ih izbegava, i pri tome je važan isključivo rezultat. Mene interesuje uspeh. (Nastavak…)

Kako savladati zlo autoritarne prošlosti u Srbiji

Stanko Pihler
Pravni fakultet Novi Sad

1. U jednoj zabelešci Franc Kafka je primetio da čovek ima dva velika neprijatelja: prošlost i budućnost, a povodom toga i veliku nevolju: kako savladati prošlost i ovladati budućnošću. Gradnja tog mosta je problem sadašnjosti. Taj problem je za mnoga društva bio i ostao težak i bolan, suočen sa mnogim dilemama i rizicima. U pitanju su društva nestabilnih institucija, ispunjena teškim i dugotrajnim konfliktima, koji nisu uvek rešavani na legitiman i legalan način.
Suočavamo se sa neobičnom, mračnom prošlošću – autoritarnom.
Bitna njena odlika je kršenje ljudskih prava i to temeljito, masovno, metodič no. Ona je ispunjena surovom stranom čovekove prirode, koja nažalost ima ogromnu snagu da obnavlja svoju destruktivnu moć sa nepredvidivim i maštovitim oblicima zla. (Nastavak…)

Drainčev projekat balkanske kulture

Vinko Vinterhalter
OTVORENO PISMO G. D. B. MITOVU, UREDNIKU BUGARSKOG LITERATUREN GLAS – SOFIJA

Dragi gospodine Mitov, Do pre dve godine bilo nam je tesno na ovoj zemlji, koja, srećom, nije tako mala ni neznatna kao globus na stolu, uz koga liričar zaneto sanjari. Već deset godina na balkonu čitavim generacijama noge vise u zraku. Već deset godina samo se stvaraju programi i nastavljaju balkanska lutanja.
Bilo je i takvih koji su u tim lutanjima tražili odista put i sudbonosni izlaz, lični i rase kojoj pripadaju. Pa kad ga nisu našli izvan ovog zapaljivog trougla zemlje, vratili su se da ga u najvećem požrtvovanju potraže još jedanput. Više i ne misle da je onaj “prvi” meridijan, što seče ugao Senata u Luksemburškom vrtu, jedna živa stvar. Neće ni da ulaze u proizvoljnost te linije i jedne opservatorije. (Nastavak…)

Neorealizam iliti neonaturalizam sa početka veka

Krsto Perović književnik,
Beograd

Ovaj koloplet sitnih prikaza ispisan je tokom 2001. godine,¹ godine koja je bila presudna za ponovno uspostavljanje prevlasti realistič ko-naturalističkog prosedea na srpskoj pripovednoj sceni, nakon decenije u kojoj je dominirala postmoderna, ludička, eksperimentatorska, metaprozna, metafikcionalna, tačnije rečeno, neoavangardna proza.² Poetički izuzetak u tekstu koji sledi je jedino prikaz knjižice Pisama Adrijani, čiji autor je Goran Jović, a načinjen je jer je Jović daleko najmlađ i među ovde zastupljenim piscima, koji su svi, osim njega (“budućeg pisca”), predstavnici mladog, “novog” i “crnog” talasa, kome dadosmo ovom prilikom dvogubo ime: neorealizam i neonaturalizam (u nastavku teksta koristićemo skraćenicu NEONEO, podrazumevajući nastavke realizam, odnosno, naturalizam). (Nastavak…)

1. 1 Prikazi(ći) su izmenjeni i dopunjeni, no te naknadne intervencije su zaista neznatne [↩]
2. 2 Više o tome pisano je u prethodnom broju ovog časopisa. [↩]

Smrt romana ili pisac na izdisaju

Ljiljana Đurđić književnica, Beograd

NIN-OVA NAGRADA: PATOLOGIJA JEDNE KULTURNE ČINJENICE

Dakle, i posle nove NIN-ove nagrade za roman Pisac izdaleka Vladanu Matijeviću, ostaje na snazi – više nego ikad – ona Isidorina izreka: “Srbi nemaju roman! Sve su to, osim Nečiste krvi, hronike. I tačka.” Utoliko je NIN-ova nagrada baš za roman koliko korisna za pisca i izdavača, toliko kontraproduktivna za književnost samu, ili ono što je od nje ostalo. Treba li, zaista, ponovo da se podsećamo da je pitanje romana civilizacijsko pitanje koliko i književno, i da više od svih drugih žanrova podleže društveno-istorijskim prilikama naroda u kojem nastaje. Svi veliki romani-reke odavno su napisani, i na Zapadu i na Istoku. (Nastavak…)

Ples vješala

Marko Vešović književnik, Sarajevo

Veliki broj stihova i pjesama iz Zogovićevih “Prkosnih strofa” (1947.) danas doživljavamo kao umjetnički ugašene, ne uvijek i ne nužno zato što su po sebi rđavi, već stoga što je umrla stvarnost za koju su bili odveć tvrdo prilančeni, što je zauvijek upokojeno sve čemu su bili stavljeni u službu, ali i zato što je jezik u njima odveć često bio prost prenosnik socijalnog ili moralnog stava, lišen moći da raznolika iskustva pjesnikova okupi i stopi u književnu šaru univerzalnijeg smisla. Te pjesme su bile, prije svega, oblik otpora aktualnoj zbilji, i prilog borbi za komunistič ki ideal pravde i jednakosti na zemlji, zato većina njih, van tog otpora i te borbe, ne može postojati: njihov smisao, neodvojiv od vremena u kojem su nastale, nije nam dovoljno čitljiv čak ni u trenucima kad vjerujemo da bi stvar za koju se pjesnik zalaže bila i naša da smo bili njegovi suvremenici. (Nastavak…)

Copyright © 2007-2012. Centar za unapređivanje pravnih studija. Nije dozvoljeno objavljivanje tekstova bez prethodne saglasnosti redakcije časopisa "Hereticus"
Valid HTML, CSS.