Prilozi - Predlog zakona o rehabilitaciji političkih osuđenika i kažnjenika
Član 1.
(1) Ovim zakonom uređuje se rehabilitacija lica koja su kao žrtve politič ke ili ideološke represije suprotne opšte prihvaćenim standardima o ljudskim pravima i slobodama lišena života ili slobode, odnosno koja su kažnjena ili osuđena u periodu od 29. novembra 1945. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona, bez obzira da li je protiv tih lica vođen propisani postupak ili ne.
(2) Rehabilitacija iz stava 1. ovog člana odnosi se na lica koja imaju prebivališ te na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, kao i lica koja su pre smrti imala prebivalište na teritoriji Republike Srbije, odnosno Republike Crne Gore. (Nastavak…)
Jedan pogled na savremene ustavnopravne odnose Srbije i Crne Gore
Nenad Vuković student-postdiplomac Pravnog fakulteta, Beograd
Rezime: Nova državna zajednica, Srbija i Crna Gora, uspostavljena Beogradskim sporazumom i Ustavnom poveljom, suočava se sa istim ili sličnim problemima koji su opterećivali funkcionisanje bivše savezne države. Ta zajednica je sasvim specifična tvorevina, koju je gotovo nemoguće pravno objasniti sa stanoviš ta poznatih i priznatih teorijskih modela federacije i konfederacije u ustavnopravnoj nauci. Iz vremena bivše SRJ nasleđeno je višegodišnje haotično stanje i duboki jaz između nominalno-ustavnog i faktičkog stanja u odnosima država članica. Ustavnom poveljom je izvršena samo ustavnopravna verifikacija zatečenih odnosa političke moći u korist država članica, bez adekvatnih institucionalnih garancija za novu preraspodelu moći u korist zajednice. Danas su perspektive političkog zajedništva Srbije i Crne Gore blede i neizvesne. Čini se nespornim da se razlozi degradacije ideje federalizma i ustavne dekadencije u odnosima Srbije i Crne Gore uopšte ne mogu do kraja osvetliti čisto egzegetički, već samo pravno-politikološki, pa i šire društveno, a u krajnjoj liniji i kulturno.
Višedecenijske naslage autoritarne političke kulture danas predstavljaju ključnu prepreku postizanju elementarnog konsenzusa oko osnovnih političkih vrednosti, na kojima bi se bazirao i naš ustavni konsenzus. Samo takav predustavni konsenzus, kao “eliksir života” ustavnog konsenzusa, koji se kod nas još uvek ne nazire, može predstavljati zalogu za trajnije ustavno postignuće.
Ključne reči: državna zajednica, federacija, konfederacija, savezni ustav, Ustavna povelja. (Nastavak…)
“Ne osećam se krivim” - jedan pogled na sudski proces generalu Dragoljubu Mihailoviću
Kosta Nikolić Institut za savremenu istoriju Beograd
General Dragoljub Mihailović je uhapšen 13. marta 1946. godine, u jednoj kući na putu Vardište–Priboj, pod još uvek nerasvetljenim okolnostima. Zvanična, i to literarna verzija, govori o izdaji Nikole Kalabića, ali za to još uvek nisu ponuđeni verodostojni dokumenti. Vest o hapšenju objavio je Aleksandar Ranković, ministar unutrašnjih poslova FNRJ, podnoseći ekspoze u jugoslovenskoj skupštini, 24. marta: “Ja sam danas u mogućnosti, drugovi i drugarice, da pred vama izjavim da je izdajnik Draža Mihailović od 13. ovog meseca u rukama organa narodne vlasti. Pri tom moram priznati da je ovaj bandit bio neverovatno vešt u skakanju s brda na brdo, u skrivanju svoje prljave i zločinačke glave po jazbinama naših brda i dolina. Ali, organi Uprave Državne Bezbednosti bili su veštiji, upravo oni su pokazali pravo majstorstvo u otkrivanju i hvatanju ovog izroda našeg naroda.” Ranković je često prekidan oduševljenim poklicima narodnih poslanika. (Nastavak…)
Osuda komunističkog režima, uslov rehabilitacije žrtava komunističkog terora
Aleksandar A. Miljković publicista, Beograd
Rezime: U ovom radu autor obrazlaže tezu po kojoj je osuda komunističkog režima uslov rehabilitacije žrtava komunističkog terora. Naime, da bi žrtve komunističkog terora bile rehabilitovane, neophodno je prethodno se odreći komunističke prošlosti, kao što su se Nemci odrekli svoje nacističke prošlosti.
Međutim, za razliku od posleratnih Nemaca, današnji Srbi i Crnogorci ili neće, ili nemaju snage da odbace svoju komunističku prošlost. Autor smatra da je rehabilitacija političkih kažnjenika i žrtava jedan od ključnih preduslova u procesu tranzicije iz autoritarnog u demokratski poredak, kao i u savladavanju zla autoritarne prošlosti.
Ključne reči: komunistički režim, žrtve komunističkog terora, rehabilitacija žrtava, ljudska prava. (Nastavak…)
Potreba donošenja Zakona o rehabilitaciji političkih osuđenika i kažnjenika
Nebojša Šarkić Fakultet za poslovno pravo Beograd
Rezime: Pitanje rehabilitacije političkih osuđenika je svakako od izuzetnog značaja za srpsku pravnu istoriju. Činjenica da su lica suđena mimo važećih propisa ili na osnovu neprimerenih i necivilizacijskih propisa, mora biti najpre konstatovana, a potom ispravljena. Većina zemalja u našem okruženju prevaziš la je ovu istorijsku sramotu. Naš pravni sistem mora se izboriti sa ovom neminovnošć u. Po našem mišljenju, proces mora teći u dva sinhronizovana pravca.
Osnovna rehabilitacija mora biti određena zakonom i odnosila bi se na sve slučajeve osuđenih lica mimo tada važeće zakonske procedure. Rehabilitacija bi bila proklamativna i obuhvatila bi neograničen broj lica. Drugi vid političke rehabilitacije podrazumevao bi individualne postupke i za to zakonom posebno predviđenu proceduru. Nakon donošenja zakona, lica koja smatraju da su suđena iz političkih motiva u određenom roku mogu podneti tužbu sudu. Procedura bi bila specifična i odnosila bi se na ograničen broj krivičnih dela. Ipak, najspornije pitanje vezano za političku rehabilitaciju je pitanje ostvarivanja prava na naknadu štete i povraćaj imovine, koja je u najvećem broju slučajeva bila konfiskovana.
Nema prave rehabilitacije bez ostvarivanja moralne satisfakcije, ali i naknade štete. Sasvim je sigurno da aktuelni ekonomski trenutak ne pogoduje ovim rešenjima. Svakako da bi se Zakon o rehabilitaciji političkih osuđenika morao doneti što pre. Rešenja predložena u ovome članku predstavljaju skroman doprinos u prevazilaženju ove situacije.
Ključne reči: politička rehabilitacija, moralna satisfakcija, naknada štete, Zakon o rehabilitaciji političkih osuđenika i kažnjenika. (Nastavak…)
Politička rehabilitacija – korak ka obeštećenju žrtava političke represije
Nataša Mrvić-Petrović
Fakultet za poslovno pravo Beograd
Rezime: U svom radu autorka iznosi stav da uspešna politička rehabilitacija treba da bude povezana sa obeštećenjem politički rehabilitovanih lica.Ali za razliku od političke rehabilitacije, proces tzv. restitucije žrtava političke represije po pravilu teče uz znatne teškoće. Analizirajući uzroke tih teškoća i navodeći primere iz stranih zakonodavstava i prakse, kao i prakse Evropskog suda za ljudska prava, autorka ukazuje na potrebu da naš zakonodavac već u trenutku donošenja Zakona o rehabilitaciji žrtava političke represije mora imati izgrađen stav o načinu na koji će pristupiti zakonskom regulisanju prava na obeštećenje žrtava političke represije.
Ključne reči: politička rehabilitacija, žrtve političke represije, restitucioni zakoni, ljudska prava (Nastavak…)
Pravna rehabilitacija žrtava političke represije
Rezime: I onda kada se “radom istorije na sebi samoj” razobliči glupost ili prevaziđe ideologija koja je bila osnov kažnjavanja, žrtvama političke represije autoritarne vlasti postautoritarna vlast duguje pravnu rehabilitaciju. Uprkos moralnoj rehabilitaciji, koja je čak i u osnovnoj stvari efikasnija od pravne, i uprkos združenom delovanju obe rehabilitacije, čime se postiže najviše moguće, žrtva političke istorije ipak svagda ostaje žrtva. U užem smislu, pravna rehabilitacija označava mere koje se preduzimaju radi ukidanja osude, odnosno kazne. Povod su joj sva tri pojavna oblika političkog neprava, svojstvena autoritarnim režimima: političko zakonodavstvo, političko pravosuđe i kažnjavanje van ikakvog uređenog postupka. Njome se sa žrtve pravno skida znak osuđenosti. U širem smislu, pravnu rehabilitaciju čine mere ublažavanja posledica osuđenosti, odnosno kažnjenosti (vraćanje naplaćene kazne, konfiskovane imovine, obeš tećenje za narušeno zdravlje, prekinutu karijeru i sl.). Obema vrstama pravne rehabilitacije markira se razlika između prava i neprava u autoritarnom i demokratskom sistemu, i afirmiše potreba otpornosti ljudskih prava spram politike i ideologije. Pravna rehabilitacija je jasno različita i od najsrodnijih pravnih ustanova (od brisanja osude, obligacionopravne naknade štete). Svojim domenom primene i učinkom neodmenjiva je drugim sredstvima pravnog savladavanja prošlosti (amnestijom, zakonskim ništenjem presuda, ponavljanjem postupka, vanrednim preispitivanjem, naknadom za neopravdanu osudu). U Srbiji pravna rehabilitacija predstavlja najzanemareniji vid pravnog savladavanja prošlosti (i posle četiri godine od Oktobra 2000. nema čak ni vladinog predloga za zakon). Navodeći razloge zašto je taj deficit nemoguće pravdati, završni deo članka navodi i razloge koji objašnjavaju tu zanemarenost pravne rehabilitacije.
Ključne reči: žrtve političke represije, pravna rehabilitacija, moralna rehabilitacija, pravno savladavanje prošlosti, stanje u Srbiji i Crnoj Gori. (Nastavak…)
Uvodnik
U pravnom savladavanju autoritarne prošlosti jedan od važnih koraka je rehabilitacija političkih osuđenika i kažnjenika. Taj korak je veoma težak i bolan jer su tokom poluvekovne autoritarne vladavine diktatorskih režima mnogobrojna lica bila osuđivana mimo važećih pravnih normi, ili na osnovu neprimerenih i necivilizacijskih propisa. Zapravo, osnov kažnjavanja bila je politika partijske države i njena rigidna ideologija. Time je žrtvama političke represije naneta velika nepravda, a druš tvu istorijska sramota. Nakon sloma autoritarnih režima, većina uspeš nih zemalja tranzicije iz autoritarnog u demokratski poredak su uspele da putem uspostavljanja mehanizama vladavine prava i pravne države prevaziđu ovu istorijsku sramotu (Slovenija, Češka, Mađarska, Poljska i dr.). One su, između ostalog, otvorile procese moralne, političke, pravne i ekonomske rehabilitacije. (Nastavak…)
U odbrani demokratije - sećanje na Slobodanku Nedović (1955-2004)
1. – Slobodanka Nedović je rođena 29. novembra 1955. godine u Beogradu, gde je završila osnovnu školu kao nosilac diplome “Vuk Karadž ić” i gimnaziju sa diplomom “Svetozar Marković”. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1977. godine sa odličnim uspehom. Na istom fakultetu magistrirala je tezom “Savremeni feminizam i položaj i uloga žene u porodici i društvu” 1982. godine i doktorirala disertacijom “Država blagostanja – ideje i politika” 1992. godine. Na beogradskom Pravnom fakultetu birana je u zvanje asistenta-pripravnika 1978, u zvanje asistenta 1983, u zvanje docenta 1993. i u zvanje vanrednog profesora 2003. godine za predmete Opšta sociologija i Socijalna politika i socijalni razvoj. (Nastavak…)
Istinski dosije minulosti
‘Izobličena egzistencija’ i to u okvirima ideje napretka modernog življenja izbijala je i iz fantazmatskih domašaja proze Franca Kafke. Posežući baš za Kafkinim pripovestima, Valter Benjamin je i njegov doživljajni preplet između intelekta i emocija uviđao u snazi vidljivih odraza medijuma fotografije. Otud je autentičnost foto snimka najdirektnije sredstvo za prenos date realnosti. A uvidom u postavke izobličene egzistencije, stiglo se do svojstava, koja ne vladaju samo Kafkinim pisanjem, već i vizuelnim poretkom sveta. Posmatranje takvih rezulata, uostalom uobičajeno je u svetlu tehnoloških i medijskih inovacija Modernizma. (Nastavak…)
Progon intelektualaca u komunističkoj Srbiji
Odnos politike i kulture, posebno fenomen političkog i kulturnog konvertitstva i disidentstva su teme koje su godinama zaokupljale književnika Marinka Arsića Ivkova. Rezultate svojih istraživanja on je objavio u knjigama Antologija srpske udvoričke poezije (1988) i Čitanka srpske politič ke poezije (1999, koautor Ivan Ivanović).
Knjiga Krivična estetika – progon intelektualaca u komunističkoj Srbiji je rezultat tih višedecenijskih istraž ivanja. U njoj autor svestrano, objektivno i veoma dokumentovano razmatra uticaje politike i ideologije na umetničko stvaranje i intelektualni život u Srbiji u drugoj polovini XX veka. (Nastavak…)
Miodrag Stanisavljević, pesnik u opsadi
Ibrahim Hadžić književnik, Beograd
“Opsađuj dok ne crknu!” Iz pesme Sve se sliva u naš levak Pre više od tri decenije, Stanisavljević je u jednoj svojoj pesmi za decu napisao: “Ko izdrži dosadu, dobio je opsadu”. Ove dve ključne reči, opsada i dosada, postale su simboli stanja u Srbiji već čitavih petnaest godina. Pogledajmo kako Rečnik Matice srpske definiše ove pojmove: Opsada je vojna akcija kojom se neprijatelj u utvrđenom objektu drži opkoljen, u obruču; Dosada je osećanje nestrpljivosti, nespokojstva, nezadovoljstva zbog odsustva zanimljivih ili uzbudljivih doživljaja. Pokrivaju li ove definicije stvarno stanje opsade i dosade u kojoj se pesnik, a i mi nalazimo?
Naravno da ne, i vrlo je malo onoga što se može preuzeti iz tih objašnjenja. (Nastavak…)
Koreni “NIN-ove nagrade”
I
Kad su krajem 1944. došli na vlast, komunisti su sistematski, do temelja, uništili sve postojeće institucije države i društva. To važi i za institucije kulture i umetnosti, pa i za umetnost samu. Sklonjeni su (ubijeni, prognani ili potisnuti na društvenu marginu) i svi nepodobni pisci i njihova dela (koja su u bibliotekama i knjižarama uništavana, a njihovo pominjanje bilo je zabranjeno).1 Visoki partijski funkcioner i pisac Radovan Zogović je već na prvoj skupštini Saveza književnika Jugoslavije, 1947. godine, raportirao: “Književni život očišćen je od ljudi koji su izdali i književnost i domovinu”. To “čišćenje” bilo je zaista temeljno i vršeno je još dugo posle podnošenja navedenog raporta. (Nastavak…)
Reagovanja - Sud potvrdio zabranu rasturanja “Književnih novina”
Presudom Okružnog suda u Beogradu, juče je zabranjeno rasturanje 361. broja “Književnih novina” od 30. avgusta ove godine zbog napisa Zorana Gluščevića “Pet varijacija na temu vrelo praško proleće 68.” Ova odluka doneta je juče posle javnog pretresa održanog na zahtev Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu, koje je i donelo privremenu naredbu o zabrani rasturanja “Književnih novina”.
Posle dužeg većanja, predsedavajući sudija Ljubomir Radović saopštio je odluku Suda kojom se poslednji broj “Književnih novina” zabranjuje zbog napisa Zorana Gluščevića “Pet varijacija na temu vrelo praško proleće 68.” U kraćem usmenom obrazloženju, sudija Radović je rekao da je sud u potpunosti prihvatio zahtev za zabranju rasturanja, pošto smatra da se sadržinom članka neposredno remeti održavanje i razvijanje prijateljskih odnosa, vređa i napada narod Sovjetskog Saveza, njegovo rukovodstvo i oružane snage na jedan nedopustiv način. (Nastavak…)
Presuda Vrhovnog suda Srbije
Žalba Zorana Gluščevića Okružnom sudu u Beogradu
Presuda Okružnog suda
SUĐENJE - OPTUŽNICA
Inkriminisani tekst Zorana Gluščevića - Pet varijacija na temu vrelo praško proleće 68.
Iz starog vojničkog albuma Volite li uniforme? Sve uniforme nisu iste, razlikuju se po boji, kroju, znacima, odlikovanjima. Deca vole uniforme, deca se igraju uniformama dok se njihovi očevi igraju oružjem. Deca ne znaju šta sve uniforme znače, roditelji znaju kad ih i zašto oblače. Ali, deca su radoznala, umeju da iznenande svojim pitanjima i da zbune onda kad to najmanje očekuje njihov tata, lepo uniformisan i uparađen i propisno vojnički nakinđuren svim drangulijama koje spadaju u opremu savremenih ratnika… Tada prestaje harmonija zajedničkog i naivnog igranja.
Deca vole da se igraju i fotosima, porodičnim uspomenama, starinskim albumima. Tate uživaju u tome da sav svoj život, a naročito onaj njegov vojnički deo, ovekoveče na fotosima. Tako nastaju domaće porodične fototeke, koje stvaraju i brižljivo neguju sve tate sveta. (Nastavak…)
Zoran Gluščević, žrtva međukomunističkih obračuna
Dragoljub Todorović advokat, Beograd
Glavni i odgovorni urednik Književnih novina Zoran Gluščević objavio je u Književnim novinama od 30. avgusta 1969. godine tekst “Pet varijacija na temu vrelo praško proljeće 68.” Reč je o eseju napisanom povodom godišnjice upada snaga Varšavskog pakta u Čehoslovač ku avgusta 1968. godine, u kojem Gluščević osuđuje okupaciju Praga, direktno se obraćajući mladim vojnicima i oficirima okupacionih trupa, i objavljuje njihov fotos sa potpisom ispod njega: Sovjetske trupe koje su okupirale Zlatni Prag uživaju u baroknim lepotama grada. (Nastavak…)
Cenzurisani tekstovi u “Danasu” i RTS-u spolja gladac, iznutra jadac
1. Rokada vozača i suvozača. U slavljeničkoj euforiji kojom se ovih dana širom Srbije obeležava godišnjica tzv. srpske oktobarske revolucije, mnogo je razloga da se podsetimo trezvenog upozorenja Benžamena Konstana, koji kaže: “Političke promene ne znače skoro ništa.
Pravi istorijski napredak je onaj koji se odigrava u dubinama društva.” U toj optici, politički prevrat u Srbiji značio je odbacivanje nepodnoš ljive stvarnosti i rokadu dojakošnjih vozača i suvozača srpske pogibelji.
Dramatični kraj Miloševićeve vladavine možda je krah starog režima, ali ne i kraj starog društva koje se, za razliku od režima, ne može političkim dekretom promeniti i pretvoriti u civilno društvo. (Nastavak…)
Danasovski skandal
Dnevni list Danas je na svojoj prvoj strani od 31. marta 2004. godine najavio “najnoviji kulturni skandal”, pitajući šta je autorka “Presvlačenja” “sakrila” od recenzenta? Reč je o knjizi Ljiljane Đurđić Presvlačenje No 5102000 koju je objavio Centar za unapređivanje pravnih studija u biblioteci “Hereticus” (urednik Jovica Trkulja) i recenzentu Mirjani Miočinović.1 Objavljujemo odgovor Jovice Trkulje, urednika biblioteke “Hereticus”, Danasu koji je redakcija ovog lista u svom prepoznatljivom maniru skratila i pokuš ala da sakrije od svojih čitalaca. (Nastavak…)
Mediji o događajima na Kosovu
Marinko M. Vučinić publicista, Beograd
Rešenje našeg problema je u tome da, uprkos svim našim nesrećama, tragedijama i brutalnim udarcima sudbine budemo i ostanemo tolerantni, smireni, ali i mudri, složni i odlučni.
Žarko Trebješanin Poslednji tragični događaji na Kosovu i Metohiji, kada se tokom nekoliko dana odvijalo organizovano i otvoreno etničko čišćenje pre svega srpskog stanovništva, otvorili su mnogobrojna pitanja kako o stanju naše unutrašnje politike tako i o delovanju predstavnika Ujedinjenih Nacija i NATO pakta na Kosovu i Metohiji. Danas je više nego ikad posle iznenadnog “smirivanja” na Kosovu i Metohiji očigledno da su misija Ujedinjenih Nacija i koncepcija multietničkog društva doživeli potpuni kolaps. Predstavnici Ujedinjenih Nacija teško da će odustati od svoje proklamovane politike stvaranja multietničkog i demokratskog društva jer bi to jednostavno dovelo do potpune revizije politike međunarodne zajednice koja je na Balkanu vođena u toku protekle decenije. (Nastavak…)
Neki aspekti suđenja za zločine u Sandžaku
U periodu jun 1992. – jun 1993. godine sprovođen je otvoren teror, vršeno neviđeno nasilje, primenjivana brutalna sila i korišćena sva sredstva za uništavanje ljudi, kuća, stoke, imanja i drugih dobara Bošnjaka u Sandžaku, i to u kompletnoj oblasti i srpskog i crnogorskog Sandžaka. Navedeni progon sprovodile su regularne oružane formacije (vojne i policijske) Srbije i Jugoslavije, bilo iz redovnog ili mobilisanog i dobrovoljačkog sastava, zatim regularne jedinice vojske Republike Srpske, koje su delovale pod okriljem Vojske Jugoslavije. (Nastavak…)
Nove partije
D. Ranković
Malo je ljudi u Srbiji, u kojih naš partijskih život ne izaziva najveću odvratnost. Većina su gotovi da sve pretrpljene nedaće naše zemlje i naroda pripišu postojanju političkih partija u opšte. U tome se doteralo dotle, da partije i partijsku borbu, po pravilu, odobravaju i za nju se zalaž u još samo oni koji su od toga imali lične koristi, obogatili ili dospeli do velikih položaja u državi i društvu, ili to očekuju.
Većina našeg dobronamernog sveta dovedena je, usled toga, da gleda spas zemlje i naroda u ukidanju partija i partijskog života. To je, očevidno, jedna velika zabluda. U demokratiji se ne može živeti bez partija i partijske borbe, tamo gde je narod pozvan da sam brine svoju brigu. (Nastavak…)
Pornografija našeg doba
Vladimir Jagličić književnik, Kragujevac
Disketu s fajlom čiji sadržaj ovde predočavam dobio sam poštom.
Glavnog junaka ove priče nisam poznavao, nisam za njega čuo, ne znam o kome je reč. Izvesno je da je živeo negde blizu, i ostao dalek. Uostalom, čemu nagađanje.
Ko zna dokle bi nas to odvelo, a pakao je ionako izvestan. Pre nekoliko meseci, na pošti sam podigao ovaj nepotpisani poslatak i zavirio da pročitam šta u njemu piše.
To je sve. (Nastavak…)
Nagrailo u bosanskom loncu
Predrag Čudić književnik, Beograd
Dugo sam razmišljao da li da se posvetim izučavanju Nogovih uspeha i njegove slave. Jedan glas mi je govorio da takva pojava ne sme ostati bez razumnog komentara u našoj književnoj javnosti jer će se neki budući književni poslenici zgražavati nad licemerjem našeg doba, drugi glas je uporno ponavljao da se manem ćorava posla, da sam manjina u manjini te da su takve rabote, kao što je i najmanji doprinos pokušaju uspostavljanja prave vrednosne lestvice u Srba, posao opasan po lestvičnike, čak opasniji i od demontiranja paklenih mašina. Zašto je to tako? Ako bilo kako dovedem u sumnju nesumnjivog Noga, ljubitelji Noga, a to je veliki deo vladajuće književne čaršije, reći će: Gle, kritikuje, jer zavidi. Te će još dodati kako sam loš Srbin, mundijalista i samim tim srbomrzac, ništa manji od najvećih srbomrzaca veka i sveta. I, odista, svi oni koji budu tako razmišljali donekle će imati pravo i ja to neću opovrgavati. Jer, zavideti Nogu nacionale na onim, ljudskom umu nepojamnim, lovorikama što ovaj pesnički genije, a književni šovinist, na svom pesničkom putu bere, mnogo je ljudskije, našem srpskom mentalitetu podobnije, nego glumiti nekakvog nezavidljivca te tako dovesti u pitanje sopstveno zdravlje, pa i sam život od naprasnog izlivanja žuči. (Nastavak…)
Nacrt odbrane
Danilo Kiš književnik
I OŠTEĆEN
I Polemika knjiž. nije za sud! Tu je jedini sudija – javnost.1
I. BIO SAM GRUBO IZAZVAN. I DUGO IZAZIVAN tužiočevom opadačkom aktivnošću protiv moje knjige i mene. Logično bi bilo da ja tužim njega.
(Usmeni deo) V. Mihiz, N. Milošević, “Duga” – Vesović, (komentari štampe).
II. TIME SE TUMAČI MOJA LEGITIMNA I NUŽNA ODBRANA.
(Uz to odbrana vrednosti veće od tuž. časti: jednog knj. postupka, žanra i kao opšta, načelna odbrana od pogubnih i destruktivnih sudova nestručnjaka.) JAVNA. KNJIGOM. OŠTRINA MOG ODGOVORA DIKTIRANA JE UZ TO I ŽANROM: POLEMIKA: IRONIJA, SARKAZAM, PODSMEH. – Castigo ridendo mores. U polemici je sudac javnost. V. Krtalić, (v. Gete). (Nastavak…)
Uvodna napomena za “Nacrt odbrane”
Mirjana Miočinović publicista, Beograd
U knjizi Bora Krivokapića Treba li spaliti Kiša? (Zagreb, Globus, 1980) objavljeni su svi tekstovi koji su se od jula 1976, meseca u kojem je štampano prvo izdanje Grobnice za Borisa Davidoviča, pa do aprila 1979, pojavili u štampi na prostoru Jugoslavije a ticali su se ove knjige i njenog autora. Knjigom su obuhvaćena i dokumenta koja se odnose na tužbu novinara Dragoljuba Golubovića protiv Danila Kiša za navodnu klevetu iznesenu u knjizi Čas anatomije i na sudski proces koji je zatim usledio. (Nastavak…)
Pismo Bezbednosno-informativne agencije
CENTAR ZA UNAPREĐIVANjE PRAVNIH STUDIJA – direktoru, gospodinu profesoru Vladimiru Vodineliću Beograd Danijelova 32 Poštovani gospodine Vodineliću, U vezi sa Vašim dopisom od 26. aprila 2004. godine, kojim ste nam dostavili MODEL ZAKONA O DOSIJEIMA SLUŽBE DRŽAVNE BEZBEDNOSTI REPUBLIKE SRBIJE, želim da istaknem sledeće: Od presudne važnosti za uspostavljanje demokratskih odnosa u svakoj društvenoj celini je ostvarivanje i zaštita sloboda i prava čoveka i građanina. (Nastavak…)
Pismo Ministarstva unutrašnjih poslova
CENTAR ZA ANTIRATNU AKCIJU – gospodin Aleksandar Resanović, direktor CENTAR ZA UNAPREĐENJE PRAVNIH STUDIJA – gospodin prof. Vladimir Vodinelić, direktor Poštovani, Povodom Vašeg dopisa od 26. aprila 2004. godine, obaveštavamo Vas da je razmotren tekst Zakona o dosijeima službe državne bezbednosti Republike Srbije koji je pripremio Centar za antiratnu akciju iz Beograda, na osnovu koga Vam dostavljamo načelne primedbe i sugestije: 1. Zakonsko uređivanje predložene materije, prema našem mišljenju trebalo bi da bude celovito, tako da obuhvata zakonom određene dosijee koje su vodile sve službe bezbednosti, a ne samo Bezbednosno-informativna agencija i druge ranije službe, odnosno službe bezbednosti pod drugim nazivom, Republike Srbije. (Nastavak…)
Pismo Centra za unapređivanje pravnih studija i Centra za antiratnu akciju
Beograd, 26. april 2004. godine
– Gospodin Dragan Jočić, ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije – Gospodin Rade Bulatović, direktor Bezbednosno-informativne agencije Poštovani, Obaveštavamo vas da su Centar za antiratnu akciju i Centar za unapređivanje pravnih studija, nevladine organizacije iz Beograda, sačinile model Zakona o dosijeima službe državne bezbednosti Republike Srbije. (Nastavak…)
Model zakona o dosijeima službe državne bezbednosti Republike Srbije
I. Opšte odredbe Sadržina zakona Član 1.
(1) Ovim zakonom uređuje se postupanje sa dosijeima i podacima koji su vođeni u službi državne bezbednosti Republike Srbije od 13. maja 1944. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona.
(2) Predmet ovog zakona su dosijei i podaci koje su Bezbednosno-informativna agenicja Republike Srbije (dalje: BIA), kao i ranije službe sa istim ili sličnim zadacima (dalje: ranije službe), vodile o građanima, grupama građana i organizacijama.
(3) Postupanje sa dosijeima i podacima koje se uređuje ovim zakonom, obuhvata: njihovu predaju Nacionalnoj agenciji za dosijee službe državne bezbednosti, rukovanje, korišćenje, obezbeđenje, kao i preuzimanje od strane Arhiva Srbije.
Cilj zakona Član 2. (Nastavak…)
Policijski dosijei: pogled iz ugla Otpora
Nenad Konstantinović advokat, Beograd
Rezime: Otvaranje dosijea značilo bi jasan i konkretan raskid sa prethodnim režimom i pokazalo bi na vrlo praktičan način jedan novi demokratski obrazac u državi – državi bez tajnih policija koje se bave proizvoljno imenovanim unutrašnjim neprijateljima. Otvaranjem dosijea bila bi izvršena i rehabilitacija žrtava tajnih policija. Otvaranjem dosijea bio bi ispunjen osnovni preduslov da se započne sa pravom reformom Službe državne bezbednosti, kao i preduslov da se ratovi vođeni na teritoriji eks Jugoslavije stave u novi istorijski kontekst. Autorov zaključak je da je potrebno nastaviti sa pritiskom radi donošenja Zakona o otvaranju dosijea i da to ostaje kao jedan od ključnih koraka ka prekidu sa prevaziđenim načinom razmišljanja policijske države i vođenja politike koja se u ogromnoj meri oslanja na manipulaciju tajnim i državnim službama i podacima koje su one sakupljale. Siguran sam da bi ovakav zakon, osim što bi sprečio zloupotrebu tajnih podataka samom činjenicom da bi oni postali javni, sprečio i otimanje političkih stranaka oko prevlasti i uticaja nad vojskom i policijom, i omogućio da se ove institucije reformišu i postanu servisi države, a ne pojedinaca ili raznih političkih opcija.
Ključne reči: otvaranje dosijea, policijski dosijei, Otpor, Zakon o otvaranju dosijea Službe državne bezbednosti. (Nastavak…)
Šta sam video u svom dosijeu
Ivan Janković advokat, Beograd
Rezime: Rad sadrži podatke koje je autor otkrio prelistavajući svoj dosije u Službi državne bezbednosti. On je javno izneo te podatke iz sledećih razloga: 1) da bi pokazao da dosijei u koje građani imaju pravo uvida nisu poverljivi niti tajni; 2) da bi javnost stekla bolju sliku o razmerama i oblicima policijske represije tokom osamdesetih godina XX veka i, posebno, o punoj bezobzirnosti s kojom je tajna policija vređala ustavna prava građana; i 3) autor se nada da će njegov tekst podstaći javnu raspravu o policijskim dosijeima i njihovoj daljnoj sudbini.
Ključne reči: podaci iz dosijea SDB, tajna policija, policijska represija, kršenje ustavnih prava građana, javna rasprava o dosijeima. (Nastavak…)
Kosutijanovo potomstvo – zapis o dosijeima tajne policije
Slobodan Beljanski advokat, Novi Sad
Rezime: Po mišljenju autora pasivnost prema kreatorima, snabdevačima, arhivarima i korisnicima tajnih policijskih dosijea o političkim protivnicima, i oklevanje kakvo je naša vlast pokazala prema otvaranju tih dosijea, jednostavno nisu spojivi sa prelaskom policijske i partijske države u drugi rod i ulaskom u predvorje kompetitivnih društvenih sistema. Sve dok se oko nas vrzmaju potomci Kosutijana Kapitona i njegovih sluga, čija zlopamćenja tvore hroniku hiljada i hiljada civilnih ili fizičkih smrti, živećemo u dubokoj senci manihejske pedanterije, u kojoj neće biti teško da se ohrabri i oživi ideja društva kao Bentamovog Panoptikona.
Ključne reči: Dosijei tajne policije, Kosutijanovo potomstvo, policijska i partijska država, pravna država. (Nastavak…)
Otvaranje dosijea političke policije: dockan je ili ipak nije?
Rezime: Uredbama Vlade Republike Srbije (2001) otvoreni su dosijei političke policije. Ali, sasvim ograničeno: dosijei su otvoreni samo za kategoriju “unutrašnjih neprijatelja, tj. terorista i ekstremista”; jedino pravo je bilo da se čita sopstveni dosije. Za žrtve političke policije, takvo kakvo je bilo, otvaranje je predstavljalo dodatno ponižavanje: ti dosijei represije ostali su i dalje u posedu Službe državne bezbednosti, tako da su žrtve morale ići na noge počiniocima; pošto nije dato pravo ni da se razume sadržina dosijea, već samo da se čita, kao ni pravo na kopiju ili ispis, ostalo je jedino da se s naporom uči napamet ono što se vidi. (Nastavak…)
Otvaranje dosijea tajnih službi – uporednopravna iskustva
Aleksandar Resanović
Centar za antiratnu akciju Beograd
Rezime: U poslednjoj deceniji dvadesetog veka, u državama Istočne i Centralne Evrope otpočeo je proces tranzicije. Kao jedna od ključnih tačaka procesa suočavanja s nasleđem iz prošlosti, postavilo se pitanje otvaranja tajnih dosijea koje su o građanima vodile razne službe bezbednosti. Pravno uređivanje i primena rešenja u praksi desetak bivših komunističkih zemalja Istočne i Centralne Evrope (Istočna Nemačka, Čehoslovačka, Poljska, Litvanija, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Albanija, Makedonija, Srbija i Crna Gora) je veoma različito, zbog čega su njihova iskustva prikazana po zemljama, a ne po institutima koji su predmet razmatranja. (Nastavak…)
Uvodnik
Otvaranje dosijea tajnih službi jedan je od prvih koraka u pravnom savladavanju autoritarne prošlosti, čiji je prvenstveni cilj da se žrtvama prethodne autoritarne vlasti i drugim građanima omogući uvid u ta akta, kako bi potpunije razumeli sopstvene sudbine i mehanizme autoritarne vladavine. Pored toga, otvaranje tajnih dosijea građana treba da omogući: lustraciju aktera i beneficijara prethodnog autoritarnog režima, rehabilitaciju žrtava, kao i naučno i drugo izučavanje autoritarne prošlosti. (Nastavak…)
Nepristajanja Uglješe Krstića
Poštovani članovi porodice Krstić, dame i gospodo, u ovom tužnom trenutku govoriću o nepristajanjima Uglješe Krstića.
Rođen 1926. godine u Beogradu. Pripadnik ,,naraštaja sa najtragič nije rasputice u istoriji srpskog naroda‘‘, naraštaja koji nije pravio istoriju, već na kojem se istorija pravila. Pripadnik generacije koja je pred stupanje u život sve imala, stupivši u njega, sve izgubila. Pripadnik plejade petnaestogodišnjaka koji su kao golobradi dečaci ušli u vrtlog Drugog svetskog rata i iz njega izašli kao ljudi gorkog iskustva i vojnici koji umeju s oružjem, iako nisu služili vojsku. (Nastavak…)
Prošlost bez neposrednog dokaza
(Predrag Puzić, Lomača za Sensa, Kairos, Sremski Karlovci 2003.)
Moto knjige počinje stihovima pesnika Brane Petrovića ,,Nama nisu od gledanja u lomače presahle suze‘‘.
Predrag Puzić u knjizi Lomača za Sensa‘‘, Kairos, Sremski Karlovci, 2003, piše o kazni, koju je nad Svetislav Stefanovićem, pesnikom, kritičarem i prevodiocem Šekspira izvršila OZN-a (partizani) pri njihovom oslobađanju Beograda. Pisac knjige postavlja pitanje da li ima elemenata u korist optuž be? Taj tzv. revolucionarni sud, po današnjim saznanjima, izricao je kazne bez istrage i odluke. Donosio ih je samo na osnovu nekog spiska, koji je sačinjen za potrebe toga suda. Na taj način streljani su mnogi ljudi. Primera radi, prof. Pravnog fakulteta Ilija Pržić, dr Petar Zec, dr Jovan Mijušković, novinar Svetolik Savić i mnogi drugi. (Nastavak…)
Pet varijacija o knjizi Ivana Ivanovića ,,Drainac između četnika i partizana‘‘
I Pored reči tender, tranzicija, transparentno, i reč mafija je u velikoj modi u zemlji Srbiji početkom XXI veka. Jedno od poglavlja knjige Ivana Ivanovića Drainac između četnika i partizana ima naslov Toplička mafija. U izvesnom smislu, ako malo slobodnije tumačimo asocijacije, ova knjiga je u celini zapravo knjiga o mafiji, i to ne samo topličkoj, već i političkoj, fudbalskoj, sudskoj, komunistič koj, partizanskoj, četničkoj, provincijskoj, malograđanskoj, levičarskoj, neočetnič koj, desničarskoj, popovskoj, skribomanskoj, književnoj, ibeovskoj, policijskoj, šahovskoj, denuncijantskoj, karijeristič koj, postpetooktobarskoj… (Nastavak…)
Sudbina jedne humoreske
Ideju za pisanje pamfleta-humoreske ,,Vojko i Savle‘‘ dali su u jesen 1986. godine Nikola Ljubičić, Dušan Čkrebić i Petar Stambolić (zajedno sa Ivanom Stambolićem). Cilj afere bio je da se zbog najave Memoranduma SANU preko kompromitovanja Gojka Nikoliša kompromituje i cela SANU. Ivan Stambolić, tadašnji predsednik Predsedništva Srbije, prihvatio je da realizuje ideju. On je zadužio svog prijatelja Dragišu Pavlovića, predsednika Gradskog komiteta SK, da pripremi kompromitujući materijal za Nikoliša na osnovu dobijenih sugestija. Pavloviću je taj ,,materijal‘‘ (dosije) pripremio Dušan Stupar, šef Državne bezbednosti Beograda. (Nastavak…)
Epilog - Povratak u nastavu Mihaila Đurića
IZVOD IZ ZAPISNIKA sa XXII sednice Nastavno-naučnog veća Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, održane 16. oktobra 1989. godine
Nakon celokupne rasprave, Nastavno-naučno veće je jednoglasno donelo NAČELNU ODLUKU O VRAĆANJU U NASTAVU NASTAVNIKA ODSTRANJENIH POČETKOM SEDAMDESETIH GODINA Shodno tome, obavezuje se Uprava Fakulteta da hitno, bez ikakvih odlaganja, najracionalnije, uzimajući u obzir i sve posebne i pojedinačne okolnosti — preduzme sve zakonske i statutarne mere i korake da se što pre i primerenije sprovede načelna odluka. (Nastavak…)
Izvod iz štampe - deo II
PRESUDA OKRUŽNOG SUDA U BEOGRADU
Trajno zabranjeno rasturanje časopisa ,,Filozofija 72‘‘ Rešenjem Okružnog suda u Beogradu, trajno je zabranjeno rasturanje časopisa ,,Filozofija 72‘‘, broj 2, koji izdaje Srpsko filozofsko društvo, zbog uznemiravanja javnosti iznošenjem alarmantnih i neistinitih tvrđenja.
Odluku suda je juče u podne saopštio predsedavajući sudija Ljubomir Radović. U kraćem, usmenom obrazloženju odluke, izneo je da je sud utvrdio iz svih razloga da se trajno zabrani rasturanje časopisa ,,Filozofija 72‘‘. (Nastavak…)
Izvod iz štampe - deo I
ZAVRŠENO SUĐENJE MIHAJLU ĐURIĆU, PROFESORU PRAVNOG FAKULTETA U BEOGRADU BEOGRAD, 14. srpnja.
Pred beogradskim Okružnim sudom u petak je završeno suđenje Mihajlu Đuriću, redovnom profesoru Pravnog fakulteta u Beogradu koji je optužen da je 1971. godine u više mahova govorom na javnom skupu i objavljivanjem članaka u listovima i časopisima, u svrhu neprijateljskog djelovanja protiv našeg društvenog i državnog uređenja, podsticao i pozivao na razbijanje bratstva i jedinstva naroda Jugoslavije, prikazavši pri tome zlonamjerno i neistinito društveno-političke prilike u zemlji, čime je izvršio krivično djelo neprijateljske propagande. (Nastavak…)
Predlog za pomilovanje
Cogitationis nemo poenam patiaturu
U poslednjih nekoliko godina razvile su se u ovoj zemlji mnoge društvene napetosti i oštri sukobi, koji su, kao što je poznato, dostigli svoj vrhunac, ali i šansu za pozitivnu evoluciju, u junu 1968. godine. Međutim, usled spleta mnogih nepovoljnih okolnosti — kao što uvek biva kada su snage socijalizma i napretka u krizi — događaji su u toku prošle i u prvoj polovini ove godine krenuli u negativnom pravcu. Ono što je ranije izgledalo tek latentno, sada je postalo otvorenije. Pa ipak, jugoslovenska politička pozornica i dalje je mutna, pošto je priroda postojećih društvenih sukoba ostala zamršena i neosvetljena. (Nastavak…)
Reagovanja - Za slobodu akademske diskusije
Dnevna štampa obavestila nas je da je podignuta optužnica protiv profesora beogradskog Pravnog fakulteta Mihajla Đurića, člana redakcijskog savjeta Praxis i odbora Korčulanske ljetne škole. Optužnica ga tereti za davanje nacionalistič kih izjava i razbijanje bratstva i jedinstva jugoslavenskih naroda, odnosno državnih osnova SFRJ. Na čemu je zasnovana ova optužnica i koji je njezin stvarni smisao? 1. Izjava za koju se tereti Mihajlo Đurić data je u okviru akademske diskusije koju je organizirao njegov vlastiti Pravni fakultet i u krugu njegovih kolega po struci. (Nastavak…)
Presuda Vrhovnog suda Srbije
Presuda okružnog suda
Odbrana Mihaila Đurića
Moram najpre da izrazim svoju duboku zabrinutost zbog ovog suđenja, zbog ovog iznenadnog i neopravdanog napada na moju ličnost, zbog ovog grubog vređanja mojih osnovnih ljudskih i građanskih prava. Odbacujem od sebe optuž nicu kao proizvoljnu i neosnovanu. Smatram da je ta optužnica suprotna duhu i slovu pozitivnog zakona ove zemlje. Sama činjenica da je takva optužnica mogla biti podignuta deluje obeshrabrujuće i onespokojavajuće. (Nastavak…)
Suđenje - optužnica
Inkriminisani tekstovi Mihaila Đurića - Kamen razdora
Kao što knjige imaju svoju sudbinu, varljivu i ćudljivu kakva je i sama priroda koja dosuđuje život, tako i umetnički spomenici imaju svoj zao udes, svoju hudu sreću, ne manje tešku i mučnu nego knjige. Pogotovo imaju žalosnu sudbinu spomenici podignuti velikim ljudima, budući da veličina koju bi jedno vreme htelo da ovekoveči pomoću njih nikad ne može ostati ista za sve vremena. (Nastavak…)
Inkriminisani tekstovi Mihaila Đurića - Smišljene smutnje
Hteo bih odmah da jasno i otvoreno kažem da neću govoriti o slovu predloženih ustavnih promena, jer smatram da o tome uopšte nije vredno govoriti. Neću se izjašnjavati ni za ni protiv onog što je napisano, kao što verujem da se ni mnogi od vas neće zadovoljiti da samo ispravljaju i dopunjavaju pojedine formulacije u tekstu koji nam je tako velikodušno ponuđen na uvid. Govoriću o polaznim pretpostavkama i krajnjim konsekvencijama sadašnje ustavne krize, dakle, o nečemu mnogo važnijem, osnovnijem, bitnijem; o nečemu što zakonski tekst ne saadrži, što je u njemu prećutano, što se njime zabašuruje, prikriva, čak i mistifikuje.
Sve što bih imao da kažem o samom tekstu svodilo bi se na to da je on nedovoljan i neprikladan za stvarni razgovor o onome što je u ovom trenutku jedino nužno, makar kako srećno prošlo njegovo predviđeno pretresanje u javnosti. Naravno, ovo odbacivanje ima smisla samo ukoliko postoje bilo kakvi izgledi da se suprotstavimo politici svršenog čina, samo ukoliko još možemo da verujemo da su davno prošla vremena kad su se čitavom jednom narodu mogli nametati tuđi zahtevi kao da predstavljaju njegovo vlastito htenje i potrebu. (Nastavak…)
Osuda i izgon Mihaila Đurića
Jovica Trkulja Pravni fakultet Beograd
1. — Mihailo Đurić je rođen 22. avgusta 1925. godine. Studirao je pravo, filozofiju i klasičnu filologiju na Pravnom fakultetu i Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Doktorirao je 1954. godine tezom ,,Ideja prirodnog prava kod grčkih sofista‘‘. Iste godine je na beogradskom Pravnom fakultetu izabran za asistenta, gde je potom biran za docenta 1957, za vanrednog profesora 1964. i za redovnog profesora 1969. godine. (Nastavak…)
Neobjavljene kolumne u ,,Danasu‘‘
Ljiljana Đurđić književnik, Beograd
* OLAKO BARATANJE ČINJENICAMA Sve će to pokriti šaš (snjegovi!) i trava.
Pevao nekad i Davorin Popović-Pimpek Hvala VK kolegi Ćurguzu (baš nisam znala o čemu ću: o Batiću kako, sasvim neprimereno staroj i dobro znanoj izreci, ,,iskače iz kutije‘‘ na TV ekranima i plaši decu pred spavanje ili o Šaronu kako odlučno ,,nosa‘‘ svoj trbuh s jednog kraja sveta na drugi) na dobronamernim upozorenjima u svom pismu Danasu od 13. maja koja se tiču mojih, jasno je već — ovako ili onako — dosta čitanih kolumni. Slažem se sa mojim visoko kvalifikovanim (nešto sam pogrešila?) kolegom i, po ko zna koji put, sa Kamijem da ,,Stil, kao i puplin, često sakriva ekceme‘‘. (Nastavak…)
Koštunica i Đinđić kao antipodi - II deo
Koštunica i Đinđić kao antipodi - I deo
Ivan Ivanović književnik, Beograd
Rezime: Autor, polemišući sa stavovima advokata Dragoljuba Todorovića, pokušava da definiše osnovne karakteristike dvojice glavnih aktera političke scene u postmiloševićevskoj Srbiji — Vojislava Koštunice i Zorana Đinđića i da pronikne u suštinske razloge njihovog međusobnog sukoba. I sam učesnik u događajima vezanim za rušenje Brozovog i Miloševićevog totalitarnog režima, Ivanović analizira te događaje i učešće Koštunice i Đinđića u njima. Analizom njihovog ponašanja i uspona na sam vrh srpske političke scene, on dolazi do zaključka da su njihova shvatanja u pogledu metoda ,,vladanja‘‘ nepomirljiva: prvi se pridržava načela Monteskijea, a drugi načela Makijavelija. To je u praksi, kad je u pitanju demokratizacija društva i stvaranje pravne države, što je osnovni uslov za stvarni raskid sa prošlošću i ulazak u Evropsku zajednicu, rezultiralo katastrofalnim ishodom.
Ključne reči: totalitarizam, demokratija, vladavina prava, opozicija, revolucija, puč, tranzicija, komunizam, nacionalizam, levica, desnica, retrogradne ideologije, konzervatizam. (Nastavak…)
Dve kritike
Rezime: Autor odgovara dvojici kritičara njegove knjige Krivična estetika i na praktičnom primeru pokazuje kako je srpskom društvu u tranziciji neophodna primena zakona o lustraciji i rehabilitaciji. Prvi kritičar je nekadašnji komunistički funkcioner i urednik Politike Sava Dautović, koji je u svojim tekstovima pozivao na progon i kažnjavanje antirežimskih i nezavisnih umetnika i intelektualaca.
Autor smatra da takav urednik, koji je sistematski kršio ljudska prava, mora da bude lustriran i onemogućen da i dalje, kao urednik NIN-a, kreira kulturnu politiku i propagira komunističke vrednosti. Drugi kritičar, atipod prvom, je novinar Vladimir Marković, žrtva komunističkog režima, koji i danas trpi posledice progona koje je doživljavao u vreme totalitarnog režima. Autor teksta smatra da on u jednom demokratskom društvu zvanično mora da bude rehabilitovan.
Ključne reči: lustracija, rehabilitacija, ljudska prava, umetničke slobode, verbalni delikt. (Nastavak…)
Gradske slike
Jovan Šuica publicista, Beograd
Okolnosti tekuće, dugometražne tranzicije ali i potrebe dužeg pamćenja, zahtevali su da velegradske tabloidne i internet novine steknu svog reportera. Premda specijalizovan iz antropologije i tržišne ekonomije, ovaj se okrenuo domašajima javnih priredbi. Slede njegova četiri izveštaja s populističkim začinima. Brzi buvljaci U malom, ali i opravdanom zaostatku od više desetina meseci, naš glavni grad predstavio je u potpunosti novu mogućnost. Prošlog vikenda, i to krajem prepodneva, obavljena je spektakularna, kako vele, promocija, što naglašavaju, novog projekta, koji bi trebalo da otkloni jedan od gorućih problema, sasvim kod nas poseban, ali koji neizbežno prati sve prenaseljene metropole sveta. (Nastavak…)
Dekontaminatori na Pinku
Marinko Vučinić publicista, Beograd
Prvi otvoreni sukob na našoj političkoj sceni posle smene starog režima koji je jasno pokazao u kom se pravcu kreće novoizabrana demokratska vlast bio je ,,slučaj‘‘ profesora Čede Čupića. Profesor je, govoreći o potrebi radikalnog raskida sa ljudima i institucijama koji su oličavali suštinu Miloševićeve vladavine, pomenuo i Televiziju Pink. I samo pominjanje ove ,,ružičaste‘‘ televizije dovelo je do organizovane i besomučne kampanje i hajke kojoj je danima bio izložen ugledni profesor Beogradskog univerziteta. Reakcija vlasnika Pinka, jednog od istaknutih julovskih jurišnika, nije nikoga preterano iznenadila, bez obzira na to što je on koristio svoju televiziju za bezobziran obračun sa profesorom Čupićem, članom tek ustanovljenog vladinog Saveta za borbu protiv korupcije. (Nastavak…)
Vlast muzike — muzika vlasti
Zoran Hristić kompozitor,
Beograd
Budući da smo dobronamerno okupljeni pod nevidljivim svodovima negotinskog hrama muzike, prilika je da se obratim senima Stevana Stojanovića Mokranjca, jer je njegov dar, posvećen autohtonoj umetnosti i duhovnosti naroda, preživeo prohujali vek velikih lomova i bio deo vlasti muzike u sudaru sa paklom muzike vlasti. Svedoci smo vremena apsolutne vlasti muzike, koja je, zahvaljujući ogromnoj snazi medija, pokrila celu planetu i koja nas, kao Orvelov ,,Veliki brat‘‘, prati na svakom koraku. Dešava nam se da u susretu sa hodajućim ,,mobilno-telefonskim govornicama‘‘ čujemo citate muzike Baha ili Čajkovskog zajedno sa muzičkom porukom da se ,,spreme četnici‘‘! Objašnjenje za ovu namernu digresiju daću kasnije. (Nastavak…)
Rani jadi tranzicione Srbije
Uvod Posle septembarskih izbora 2000. godine, posebno nakon potvrde volje građana 5. oktobra i decembarskih parlamentarnih izbora, mogu se uočiti strukturne promene u mnogim oblastima društva, koje su otvorile vrata Srbiji ka modernom društvu efikasne ekonomije, pune slobode i istinske demokratije. Nosilac promena i reformističkih tendencija bila je stranačka nadvlada 18 malih, autentičnih i pseudo-stranaka. Uprkos heterogenoj i oligarhijskoj strukturi koalicije DOS-a, vlada je zauzela reformski kurs i otpočela promene u svim značajnim društvenim oblastima, koje su postkomunističke i tranzicione prirode. (Nastavak…)
Fragmenti dnevnika iz 1967.
Miroslav Krleža
Što interesira svijet danas prije svega? Pod svijetom, podrazumijevamo onog prosječnog čovjeka koji se zove ,,uomo qualunque‘‘. Hoće li se život produžiti? Prosječni čovjek neobično je zainteresiran za dužinu svoga života, jer se, ipak, u svemu tome neredu oko nas i u sebi, čini se, osjeća veoma udobno i dobro. Anketirana gomila čovječanstva, koja životari po zapadnoevropskim gradovima, dokazuje da spada pod pojam plastične mase i da se kao takva može formirati kako ,,Oni‘‘ (koji su ,,gore‘‘) žele ili kako je ,,Onima — gore‘‘ to u interesu. Prosječan čovjek nada se trajno i nepokolebljivo ,,boljoj budućnosti‘‘, i u tom pogledu on je neobično lakovjerna publika za razne hokus-pokuse poboljšanja svojih ličnih prilika, o čemu sanja u svojim fantazijama dnevno. Prosječnom čovjeku se živi bez obzira na to što mu je način života — samo prividno — sve udobniji, a zapravo sve naporniji i sve enervantniji. Njegov život iz dana u dan sve je skuplji, a kako je prividno iz dana u dan istodobno sve bolje plaćen, on misli da će stići brzinu kojom se kreću cijene. (Nastavak…)
Novi realizam u najnovijoj srpskoj prozi
,,Smrt je jača od ljubavi. Kao što je Juventus jači od Mladosti iz Apatina‘‘ Marko Vidojković ,,Od pisaca, najradije čitam Tolstojevskog‘‘ Neki fudbalski as, ne sećam se koji Rezime: Autor analizira jedan tok savremene srpske proze, koji naziva neorealizmom. U vreme dominacije postmodernizma ovaj tok je od strane oficijelnih kritičara bio potisnut i zanemaren. Autor analizira desetak romana i pripovedaka čija je tema fudbal, a čiji stvaraoci pripadaju mlađoj generaciji srpskih pisaca. Povezujući ih sa realističkom strujom u srpskoj književnosti i ukazujući na nove književne postupke koje primenjuju, autor zaključuje da su oni nepravedno zapostavljeni i da nagoveštavaju nov put moderne proze.
Ključne reči: realizam, neorealizam, postmodernizam, proza novog pravca, književni žanr, književni andergraund. (Nastavak…)
Ko vampire štiti od sunca
• Za savladavanje autoritarne prošlosti neophodno je obezbediti četiri uslova: pravnu osnovu, spremnost javnosti na suočavanje sa činjenicama, nezavisno sudstvo i nezavisne medije. Kakva je situacija u Srbiji danas u odnosu na ova četiri uslova? Da li se Srbija nalazi u istom položaju kao crkva u kojoj se zvona nisu oglasila iz četiri razloga, od kojih je prvi taj što nema zvona?
Pored uslova koje pominjete, za uspešnu lustraciju su neophodni i drugi društveni preduslovi: spremnost političke elite i relevantnih politič kih subjekata za pokretanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava, jasno razgraničenje između žrtava i počinioca, protivnika i beneficijara bivših autoritarnih režima, diskontinuitet između dosovskog i Miloš evićevog režima. Najzad, važan uslov je i postojanje potrebe za moralnim i psihološkim pročišćenjem žrtava satrapskih režima, kao i potreba obezbeđenja nesmetanog tranzicijskog procesa u Srbiji od onih koji su u prethodnom režimu kršili ljudska prava. Nažalost, tokom protekle dve godine ti uslovi nisu stvoreni.
Zato je tačno da se Srbija nije kvalifikovala za lustraciju. U njoj je na delu ne savladavanje zla prošlosti već njena prerada. Štaviše, s obzirom na nepostojanje volje političke elite i nezainteresovanost naroda, u Srbiji nema izgleda ni za običnu diskvalifikaciju, a kamoli za lustraciju onih koji su kršili ljudska prava. Na delu je kontinuitet (stvarni i personalni) sa ranijim režimom koji, svakako, ne može doprineti formiranju odluke da se u vidu postupka diskvalifikacije (još manje lustracije) otvori pitanje autoritarne prošlosti. (Nastavak…)
Neuspešan pokušaj lustracije u Srbiji
Rezime: U tekstu se izlaže stav autora o uzrocima neprimenjivanja Zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, donesenog u junu 2003. godine. Pored nepoznavanja pravnih aspekata lustracije, osnovni uzrok propadanja ove ideje u savremenom političkom životu Srbije leži u političkom protivljenju, kao i u nedostatku političke svesti o nužnosti suočavanja sa prošlošću da bi se ona prevladala i time prestala da oblikuje politički život. Takođe, autor ističe i slabosti u radu same lustracione Komisije, nalazeći da pored teških okolnosti za rad ni u njoj nije bilo dovoljno verovanja u primenu Zakona. Smatra da lustracija u Srbiji nema budućnosti, te da će do sada doneti zakonski i podzakonski akti imati samo istorijsko značenje.
Ključne reči: lustracija, Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, prevladavanje autoritarne prošlosti. (Nastavak…)
Lustracija na ,,srpski način‘‘
Zoran Ivošević
Fakultet za poslovno pravo Beograd
Rezime: Na sednici održanoj 30. maja 2003. godine, Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava. Zakon je objavljen u Službenom glasniku Republike Srbije broj 58 od 3. juna 2003. godine.
Prema ovom Zakonu, lustracija znači određivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava u prošlosti, kako bi se ustanovilo da li neko lice može vršiti javnu funkciju sada ili u budućnosti. Ovakvo tumačenje lustracije ima svoj pravni osnov u članu 35, stav 2 Ustava Republike Srbije, prema kome svako ima jednak pristup, pod jednakim uslovima, svakom poslu ili funkciji. Zakon, stoga, postavlja uslov za svakoga ko ima ambicije da vrši javnu funkciju — da u prošlosti nije kršio ljudska prava. Ko god ispuni ovaj uslov — ima pristup javnoj funkciji.To je cela ideja lustracije ,,na srpski način‘‘! Tu nema mesta za velike reči ili komplikovana objašnjenja, kao i u slučaju pristupa radnim mestima, na koje smo već dugo vreme naviknuti. Odgovornost u smislu lustracije je više politička i moralna nego pravna; više je društvena nego profesionalna, više preventivna nego represivna. Ona se razlikuje od krivične odgovornosti, jer je više izvedena od zapovesti ,,čini dobro‘‘ (tako da nema zla), nego od zapovesti ,,ne čini zlo‘‘ (da ne bi bio kažnjen). Stoga je ona više u domenu higijene nego patologije života. Ako shvatimo lustraciju kao uslov za vršenje javne funkcije, ona nam neće više smetati niti nas plašiti. Lustracija se, zapravo, zasniva na dobrim namerama: njena namera je da spreči one koji su u prošlosti kršili ljudska prava da to ponovo čine.
Ključne reči: lustracija, savladavanje autoritarne prošlosti, Zakon o lustraciji. (Nastavak…)
Kratak inventar i komentari zabluda o lustraciji
Vladimir V. Vodinelić
Fakultet za poslovno pravo Beograd
Rezime: Ovdašnja javnost, pa i ona (koja bi trebalo da je) stručna, bila je zatečena pojavom reči ,,lustracija‘‘ u Srbiji posle oktobra 2000. Odmah se pokazalo da se nedovoljno poznaje ova pojava iz postsocijalističke Evrope koja je, prvo u Čehoslovačkoj, nazvana isto kao i njena antička imenjakinja sa kojom ona, međutim, ima malo šta zajedničko, a ponajmanje funkciju. Zaludno je zato bilo odgonetku lustracije tražiti u rečnicima i enciklopedijama koji su pisani pre pada Berlinskog zida. U raspravama pro et contra lustracije u Srbiji uočljiva su tri glavna iskrivljavanja njene prirode. 1. Sve što neko pomisli da bi trebalo učiniti u vezi sa autoritarnom prošlošću naziva se lustracijom, tako da se na nju navaljuje prevelik teret koji ona nije u stanju da nosi. 2. Od lustracije jedni očekuju da bude, a drugi je optužuju da jeste — ujedeno i diskvalifikacija, i krivična kazna, i neka drugačija pravna sankcija (na primer, zbog nestručnog rada), i moralna kazna, što ona niti jeste, niti je za sve to sposobna. 3. Lustracija se izjednačava sa čistkom iako se od nje suštinski razlikuje.
Ključne reči: lustracija, kršenje ljudskih prava, vladavina prava, preispitivanje autoritarne prošlosti. (Nastavak…)
Paradoks lustracije
Slobodan Beljanski advokat,
Novi Sad
Rezime: Na primeru Zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava Republike Srbije, autor prikazuje sa kakvim teškoćama se sreće zakonodavac koji normira lustraciju. Analiza supstantivnih odredbi ovog zakona govori o njegovim pravnim, logičkim i semantičkim protivrečnostima. Ipak, uprkos problemima u vezi sa legalitetom, lustracija ima legitimitet. Ona je izraz nemoći jednog društva da marginalizuje aktere poraženog političkog režima isključivo uz pomoć političke refleksije i društvene samoregulacije. U paradoksu lustracije, postavljenom u pitanju ima li ljudskih prava za kršioce ljudskih prava, odgovor je potvrdan, mada ne i bezuslovan. Odstupanja od pravnih standarda moraju biti opravdana, srazmerno neznatna, blagovremeno preduzeta i kontrolisana potpunim procesnim garancijama.
Ključne reči: lustracija, ljudska prava, legalitet, legitimitet. (Nastavak…)
Zašto sam protiv, ovako predložene, lustracije sudija
Nebojša Šarkić
Fakultet za poslovno pravo Beograd
Rezime: U ovom tekstu autor obrazlaže zašto je protiv lustracije onako kako je predložena u Zakonu o odgovornosti za kršenje ljudskih prava u Srbiji. Budući da je lustracija religiozan obred kojim se okajavaju gresi, ona je potpuno neprimerena sudskoj funkciji. Uz to, lustracijom se narušavaju načela podele vlasti i nezavisnosti sudstva i drugi principi pravne države i vladavine prava. On smatra da u važećem propisima postoje efikasni mehanizmi utvrđivanja odgovornosti u pravosuđu. Zato bi bilo pogubno narušavati temeljne principe podele vlasti i sudijske nezavisnosti uvođenjem spornih zakonskih rešenja.
Ključne reči: lustracija, pravosuđe, pravna država, vladavina prava, podela vlasti, nezavisno sudstvo. (Nastavak…)
Lustracija: zloupotreba religioznih izraza u političkom govoru
Kosta Čavoški, Mirjana Stefanovski
Pravni fakultet Beograd
Rezime: U ovom tekstu autori iznose ključne argumente protiv lustracije.
Oni u lustraciji vide zloupotrebu religioznih izraza u političkom govoru i smatraju da je ona sa stanovišta dobro uređenog pravnog poredka nedopustiva i neodrživa.
Govoreći o pravnoj i političkoj prirodi lustracije oni su sa stanovišta izvornog političkog liberalizma i vladavine prava, osporili pravne i političke argumente u prilog lustraciji. Posebno upozoravaju na nepremostive teškoće i moguće zloupotrebe sa kojima bi se suočio Zakon o lustraciji u Srbiji.
Ključne reči: lustracija, pravna i politička priroda lustracije, čistke, voluntarizam, liberalizam, kršenje ljudskih prava, poricanje vladavine prava. (Nastavak…)
Lustracija u Srbiji - Ilustracija nemoći demokratskih promena
Miodrag Radojević, Institut za političke studije Beograd
Rezime: Autor smatra da primena ustanove lustracije u postkomunističkim zemljama predstavlja jedan od uslova za uspostavljanje stabilnog demokratskog poretka. Pored kritičkog osvrta na Rezoluciju Saveta Evrope o merama za razgradnju nasleđa komunističkih i totalitarnih režima, ukazuje na probleme i iskustva zemalja u tranziciji sa primenom lustracije i različita teorijska shvatanja.
Neuspeh primene lustracije u Srbiji otežavalo je odsustvo socijalnog konsenzusa i volje političke elite da započne radikalne društvene promene. Bez kritičkog preispitivanja autoritarne prošlosti, demokratske reforme u Srbiji teći će znatno sporije i uz veće otpore, što će uticati na stabilnost političkog sistema.
Ključne reči: lustracija, kršenje ljudskih prava, tranzicija, vladavina prava, preispitivanje autoritarne prošlosti. (Nastavak…)
Uvodne napomene
Reč ,,lustracija‘‘ je, nakon perioda potpunog odsustva iz jezičke prakse i političko-pravnog govora, ušla u period hiperinflatorne upotrebe sa raznovrsnim značenjima. Izvorno značenje lustracije u antici i srednjem veku je čišćenje od grehova, čišćenje žrtvom. U pitanju je obredno kađenje osobe ili prostora kako bi se odagnale ,,nečiste sile‘‘, ili neki drugi postupak kojim se ritualno ,,čisti od loših uticaja‘‘. (Nastavak…)
Uvodnik
Za temu ovog broja Hereticusa Redakcija je odabrala naslov ,,Kontroverze oko lustracije‘‘. Pitanje lustracije, kao jednog vida odgovornosti za kršenje ljudskih prava, deo je složenog problema pravnog savladavanja autoritarne prošlosti koji se nametnuo snagom svoje predominacije u našoj sumornoj stvarnosti. Reč je o odgovornosti za pravnopolitičku destrukciju i pustoš koju su za sobom ostavili prethodni autoritarni režimi. Žrtve su bili građani Srbije i pravo, koje je pretvoreno u sluškinju politike i njenih moćnika. (Nastavak…)
Svetionik u tmini
Sećanje na Božidara S. Markovića (1903 – 2002)*
Poštovani članovi prodice Marković, Cenjene koleginice i kolege, Dame i gospodo, Suočeni smo sa bolnom i tragičnom činjenicom: zauvek nas je napustio jedan od najistaknutijih nastavnika našeg Fakulteta, poslednji iz plejade njegovih korifeja, pravni filozof, civilist, politički pisac, istoričar srpske pravne misli, prevodilac i iznad svega skromni i čestiti čovek – BOŽIDAR S. MARKOVIĆ.
U našem otuđenom svetu u kojem je ponajteže biti sam, van svoje matice, bez istinskog prijateljstva i topline, veoma je teško saznanje da je profesor Marković otišao na put bez povratka. Jer, mi smo suočeni, ne samo sa tragočnom činjenicom smrti i umiranja, nego i sa nenadoknadivim gubitkom sa kojim je otrgnut i ogromni deo nas samih, naših uspomena i susreta sa tim izuzetnim čovekom, kojima smo se uvek vraćali kao dragocenom vrelu životne snage i ljubavi. Sve je to tragično prekinula smrt. Pred njenim neopozivim činom ostajemo nemi a reči su suvišne. (Nastavak…)
Poročnost – jedan od sedam smrtnih grehova
Projekat Wickedness.net na svojoj Internet adresi obaveštava o istraživanju u cilju otkrića svih pitanja rasprava o zlu i ljudskom poroku. Postavljena su dva glavna cilja: da se obezbedi obiman forum koji će se obavezati da promoviše interdisciplinarno i multidisciplinarno istraživanje i odgovori na pitanje ‘Kakve su perspektive zla i poroka?’ Uz osnovnu nameru da stavi na raspolaganje naučnicima, istraživačima, odnosno bilo kome ko je zainteresovan, precizna istraživačka sredstva koja će izneti na svetlost, u isti mah raznolikost materijala i izvora koji su u relaciji sa tematikom i ciljevima ovog istraživanja. (Nastavak…)
Knjiga o deliktu mišljenja
Rajko Danilović, Upotreba neprijatelja – Politička suđenja u Jugoslaviji 1945 -1991, Beograd 2003.
Knjiga Upotreba neprijatelja Rajka Danilovića predstavlja izvanredan pregled suđenja ljudskom mišljenju, uverenju, ubeđenju, imaginaciji, kreativnosti, duhu, veri i najdubljim i najintimnijim produktima misaone radnje čoveka, jedinog živog stvora koji ima sposobnost mišljenja, njegove artikulacije i prezentacije. Da bi se Danilović eva rasprava u potpunosti razumela, neophodno je napraviti distinkciju između verbalnog delikta i delikta mišljenja. Verbalni delikt je široko zastupljen u svim krivičnim zakonima, u svim epohama i svim državama. Najkarakteristič nija dela verbalnog delikta su krivična dela protiv časti i ugleda kao što su kleveta, uvreda, iznošenje ličnih i porodičnih prilika, omalovaž avanje prebacivanjem za krivično delo i druga. (Nastavak…)
Poligon dejstva
Centralnoevropski aspekti vojvođanskih avangardi 1920-2000: Granični fenomeni, fenomeni granica
Izložba održana u Muzeju savremene likovne umetnosti u Novom Sadu, septembra i Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, oktobra 2002.
Studijska izložba koja zahvata razdoblje od osamdeset godina XX veka, kroz umetničke aspekte na teritoriji kulturne mape srednje Evrope, temelji se na zahtevima regionalnog određenja.U složenoj postavci umetničkih rezultata i dokumenata na izložbi, namereno je pretresanje odnosa političkih usvajanja jednog datog prostora bez administrativnih granica i otud, stvaralačkih izražajnosti koje, naknadno redefinišu odnos teritorije s margine, kakva je u srednjoevropskom okviru, postala Vojvodina, i to manje kao pokrajinska oblast u okvirima Srbije i bivših Jugoslavija, već kao prostor za odista preobilno reaktiviranje odnosa raznolikih atmosfera i pojava liberalnih pristupa. Radi se o potrazi za geografskim prostorom kulture, i otud aktivnim odnosom između životnih stvarnosti u raznolikim razdobljima i njihovim umetničkim doprinosima, što u zajedničkom predgovoru svojevrsnog zbornika ogleda, objavljenog za izložbu, naglašavaju Miško Šuvaković i Darko Šimičić, dakle o autonomnim iskazima u duhu i individualnim saznanjima, u njihovom, “političkom, religioznom, etničkom i kulturnom i umetni- čkom smislu.” (Nastavak…)
Pravno savladavanje autoritarne prošlosti
Vladimir V. Vodinelić, Prošlost kao izazov pravu, CUPS i Helsinški odbor za ljudska prava, Beograd 2002.
Pravne rasprave dr Vladimira V. Vodinelića, uglednog profesora Beogradskog univerziteta, sabrane u ovoj knjizi, nastale su tokom 2000. i 2001.godine, a tematski su vezane za pravno savladavanje autoritarne prošlosti u Srbiji i SR Jugoslaviji. Predmet njegovih analiza nametnuo se snagom svoje predominacije u našoj sumornoj pravnoj stvarnosti. To je pravno-politič ka destrukcija i pustoš koju je za sobom ostavio prethodni autoritarni režim i koji u svom malignom nastupu gotovo da nije ostavio prazan prostor.
Njena žrtva bili su i ostali građani Srbije, kao i pravo koje je pod bezobzirnim udarcima autoritarne prošlosti devalvirano i stavljeno na ozbiljnu istorijsku kušnju. (Nastavak…)
Procesi, presude i ubistvo Milana Milišića
U istoriji političkih, montiranih sudskih procesa, suđenja i progona za delikt mišljenja u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji u periodu od 1945 – 1991. godine, pesnik Milan Milišić zauzima posebno mesto. Iako je mnogo stvaralaca osuđeno na robiju zbog umetnič kog dela za koja važe samo kriterijumi, merila i vrednosni sudovi iz domena književne kritike, estetike i suda čitalaca, slučaj Milana Milišića je specifičan, karakterističan i drugačiji. Ne postoji intelektualac, pesnik i uopšte čovek koji misli na ovim prostorima, čije stradanje bez krivice ima kontinuitet punih 50 godina, od rođenja 1941. do smrti 1991. godine, kao što je to slučaj sa Milanom Milišićem. (Nastavak…)
Kraljević i prosjak
Gde je sada Milan Milišić? U svojim rukopisima? U zbirkama pesama, štampanim i neštampanim? U sećanjima prijatelja? U svojim bezbrojnim tragovima? U svojoj večnoj kući na Boninovu? Boninovo – Groblje kraj mora.
Za buduće đake najlakše će biti za pamćenje: Milan Milišić, Dubrovnik 1941-1991. Okruglo pedeset godina. Pola kalendarskog veka. Na početku svog životnog puta u doba Drugog svetskog rata, koji je u bratskoj ljubavi balkanskih, pretežno slovenskih plemena, ostavio neizbrisive tragove zla, nadaleko čuveno bratstvo-jedinstvo prolivene krvi, dvogodiš njem Milanu Milišiću je, samim čudom, spasao život jedan ustaški oficir kada je na pruzi Dubrovnik-Mostar, u Popovom polju, već bio otet od majke kako bi završio kao i toliki nevini u racijama maroderskih ratnih odmazdi i đavolskih sudova rata za preče pravo krvi i tla. Oficir se neki ustaški smilovao, te je vratio majci dete, dete mu se učinilo lepim. (Nastavak…)
Život za slobodu
“Samo se jedan čovjek rodio, samo jedan čovjek je umro na zemlji.
Tvrditi suprotno čista je statistika.” H. L. Borhes Ispisane jakim i nečitkim pismom djetinjstva dvije me slike vezuju za oslobođenje Dubrovnika.
Sjedim na tepihu nasred velike dnevne sobe – saloče, kako se to u Gradu zove – i igram se krpicama. Krpice su retaji koje mi je dala gospođ a Mici. To je ona teta što svako večer sjedi za šivaćom mašinom.
Ona je šnajderica. Ovo večer, međutim, koluti mašine miruju. Mirni su na neki osoben način i svi koji sjede u saloči, izuzimajući gospođu Mici i njenog muža koji se glasno prepiru. Prepiru se sad na njemačkom, sad na hrvatskom. Nitko se ne miješa u njihov razgovor, mada svi emocionalno njore kroza nj. (Nastavak…)
Neobjavljene kolumne u Danasu*
Zločini i saučesništva Kako se to mogu oprostiti zločini učinjeni u ime komunizma – Titovog – morala bi da objasne gospoda i gospođe Tepavac, Perović, Kovač ević i ostali – savremenici i savremenice. Kako to da do danas nisu otvorena dosijea, na primer, Golog otoka. Znači li to da su oni njima oprostili, ali ovima neće, ili možda su onima oprostili, a mi bismo morali njima, pa onda svi skupa nećemo ovima. Ova zapetljancija od tzv. logičkog mišljenja pogađa svakog onog ko nesmotreno posegne za Kantom i napiše: “Kada bi bilo naše pravo da im oprostimo ono što su oni učinili nama, nije naše pravo da im praštamo i ono što su u naše ime (sic!) učinili drugima.”** U ime Srba ili u ime komunista, liberalnih dakako.Ne sumnjam, gospodo, da je nad vama još uvek zvezdano nebo – makar zvezda i ne bilo svih ovih strašnih godina – ali imam pravo da sumnjam u moral u vama. (Nastavak…)
Stranputice vanrednog stanja
Smisao vanrednog stanja. Vanredno stanje je stanje državne nužde kada je ugrožen njen opstanak usled vanrednih prilika koje ugrožavaju poredak ili spoljnu nezavisnost zemlje. Smisao vanrednog stanja je da omogući spas naroda i države kada je njihova egzistencija dovedena u pitanje. U stanju državne nužde vlast poseže za različitim sredstvima uključujući i diktaturu. Otuda vanredno stanje ima dve strane medalje.Ono se može upotrebiti za spas države. Ali, ono se može i zloupotrebiti radi uvođenja samovolje i uspostavljanja ili ovekovečenja tiranije. (Nastavak…)
Kad sveci marširaju
Već sama činjenica da je ubistvo Zorana Đinđića, koliko sećanje javnosti dopire, tek četvrto-peto ubistvo premijera (Aldo Moro, Ulof Palme, Indira i Radživ Gandi) u poslednjih nekoliko decenija, jasno govori da je reč o nesvakidašnjem događaju koji je s razlogom imao buran međunarodni odjek, a Srbiji i Srbima ponovo pribavio negativan svetski publicitet. S obzirom da ovaj atentat spada u red Događaja (sa velikim D) koji će, bez sumnje, imati dalekosežan uticaj na srpsku – pa i regionalnu – političku topografiju, kao i da je od tada prošlo već nekoliko sedmica, verujemo da je krajnje vreme za jednu preliminarnu političku analizu. Važeće vanredne mere i imperativ borbe protiv organizovanog kriminala nedovoljan su alibi za izostanak takvih analiza. (Nastavak…)
Jedan stari list
Kao da je u odbrani naše otadžbine mnogo šta zanemareno. Do sada se nismo brinuli o tome i posvećivali smo se samo poslu; ali poslednji događaji nam zadaju brige.Ja imam obućarsku radionicu na trgu pred carskom palatom. Tek što sam u svitanje otvorio radnju, spazio sam da su neki naoružani ljudi zaposeli ulaz u sve ulice koje se ovde stiču. Ali to nisu naši vojnici, nego očigledno nomadi sa severa. Na neki za mene neshvatljiv način oni su prodrli u prestonicu, koja je, međutim, veoma udaljena od granice. Tek, oni su u svakom slučaju tu; kao da ih je svakog jutra sve više. U skladu sa svojom prirodom, oni logoruju pod vedrim nebom, jer preziru zgrade za stanovanje. Bave se oštrenjem mačeva, šiljenjem strela, vežbanjem u jahanju. Od ovog mirnog trga, na kome je uvek krajnje brižljivo održavana čistoća, oni su napravili štalu. Mi, doduše, ponekad pokušavamo da istrčimo iz svojih radnji i da uklonimo bar ono najgore đubre, ali to biva sve ređe, jer ovaj napor je nekoristan, a osim toga, izlažemo se opasnosti da nas pregaze besni konji ili da nas povrede bičevi.
(Nastavak…)
Dobrica Ćosić i Slovenci
U akciju spašavanja socijalizma i konačnog rešenja srpskog nacionalnog pitanja po svojim umišljenim vizijama, po Rankovićevom modelu centralistički i unitarno organizovane Jugoslavije, po sovjetskom uzoru planske privrede, Dobrica Ćosić, sa svojim odanim i dugogodišnjim prijateljima istih političkih ubeđenja, proverenim u mnogim delikatnim i dobro organizovanim sesijama paralelnih centara vlasti pod njegovom komandom, kreće polovinom osamdesetih godina.
(Nastavak…)
Kako to sve mogu isti ljudi?
Kako to sve mogu isti ljudi? Kako sa istim ljudima naći izlaz za kulturu jednog naroda, izlaz iz lavirinta zvanog socijalističko društvo u tranziciji? Više od deset godina traje agonija preobražaja totalitarne, partijske državne iliti organizovane političko-policijske klike u nešto drugo, nekakav evropski poredak.
A rezultati – kakvi su rezultati?! Rezultati su slični slikama srpskog društva koje je Dis naslikao u čuvenoj pesmi Naši dani! Razvilo se crno vreme opadanja,/Nabujao šljam i razvrat i poroci,/Podigo se truli zadah propadanja, Umrli su svi heroji i proroci… Od pandura stvorili smo velikaše,/ Dostojanstva podeliše idioti,/Lopovi nam izgrađuju bogataše, Mračne duše nazvaše se patrioti…/Svoju mudrost rastočismo na izbore,/Svoju hrabrost na podvale i obede, Budućnosti zatrovasmo sve izvore, A poraze proglasismo za pobede…
(Nastavak…)
Krivična estetika
Gušenje umetničkih sloboda u komunističkoj Srbiji Gušenje umetničkih sloboda i umetničkog stvaralaštva u Srbiji, kao i u svim modernim totalitarnim režimima, nije vršeno stihijski i proizvoljno, već je bilo ugrađeno u sistem vlasti i podlegalo je izvesnim normama i pravilima. U njemu su učestvovali svi segmenti društva, ali su politika, pravosuđe, estetika i novinarstvo igrali najznačajniju ulogu.
(Nastavak…)
Redefinisanja unutar likovnog nasleđa
Za ukazivanje na autoritarnost u regionalnom nasleđu likovne umetnosti indikativna je istoriografska pretraga po previđanim slučajnostima i nalazima. Neretko je i u manje razvijenoj kulturi vizuelnosti, kakva je svakako postavljena u svojoj istoriji i srpska kultura, taj pravac moguće pronaći u pojednostavljenom ključu svojevrsne evolucije umetnič kih i stilskih izražajnosti i, otud načelima estetskog preovladavanja pojedinih pravila. Neodvojivo je da će se za ovakvu pretragu, pored osamnaestovekovnog načela o stanju i pitanju ukusa, i to prevashodno ukusa kao najučestalijeg uzroka, pojaviti i drugi zahtevi za razjašnjenjem dominirajuć eg likovnog izraza i vizuelnosti datog istorijskog trenutka u odnosu na okruženje ili vidove nasleđa. Autoritarnost jednog ukusa ili skale pojedinih primera, pokazaće se u istorijskom protoku XX veka kao najuputniji način traganja za pravilnim određenjem. Slično je i vrlo uočljivo i s redefinisanjem primera savremene umetnosti i datog trenutka.
(Nastavak…)
Pravno savladavanje prošlosti - godina treća
Tekst, izvorno nastao kao izlaganje na “Kikindskim dijalozima”: “Iskustva tranzicije – Srbija, godinu dana posle”, održanim 20-21. septembra 2001. u Kikindi, koji se tada odnosio samo na prvu godinu posle Miloševića, sada je (marta 2003) noveliran u delovima 3-6. što se tiče potonjeg razvoja stvari.
1. Autoritarizam, nepravo i pravno savladavanje prošlosti Kakav god bio, mekan ili tvrd, autoritarizam ne valja zato što u istoj stvari (vladanja i upravljanja) postoji alternativa koja je u principu bolja – demokratija. Autoritarizmu je imanentna potencija za proizvodnju zla koja se uvek do sada istorijski ostvarila, a varijacija je samo u tome da li: sa više ili sa manje neslobode, sa više ili sa manje povreda ljudskih prava, sa više ili sa manje izbornih krađa, sa više ili sa manje genocida, sa više ili sa manje političkih likvidacija, sa više ili sa manje zlodela političke policije, sa više ili sa manje zloupotreba sudstva itd.
Zlo koje autoritarizam proizvodi ima i svoje pravno ime – nepravo.
(Nastavak…)
Zašto “Hereticus”?
1. Savremena kriza političkog i pravnog ustrojstva zajednice u Srbiji posle petooktobarskog prevrata 2000. godine još je izražajnija. Savremeno srpsko društvo, rastrzano borbom starog i novog, autoritarnog i demokratskog, nedvosmisleno pokazuje da se teorijska misao i stvarna delatnost kreću različitim stazama koje se češće mimoilaze no što se ukrštaju. Iskustvo govori da u tom razmimoilaženju ponajviše trpi čovek, građanin, pojedinac koji se gubi u kovitlacu utopijskih nada i pragmatskih racionalizacija postojećeg.
(Nastavak…)